Milica Šuvaković
| milica šuvaković | |
|---|---|
 Milica Šuvaković | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1912. |
| Mesto rođenja | Pakrac, Austrougarska |
| Datum smrti | 15. decembar 1942. (29/30 god.) |
| Mesto smrti | Bubanj, kod Niša, Kraljevina Jugoslavija (dejure) Srbija pod nemačkom okupacijom (defakto) |
| Profesija | studentkinja |
| Porodica | |
| Supružnik | Slobodan Žilnik |
| Deca | Želimir Žilnik |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | pre rata |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
Milica Šuvaković Maša (Pakrac, 1912 — Bubanj, kod Niša, 15. decembar 1942) bila je studentkinja i učesnica Narodnooslobodilačke borbe.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođena je 1912. godine u Pakracu. Potiče iz svešteničke porodice, poreklom iz Zemuna. Bila je aktivna u partijskoj organizaciji na Beogradskom univerzitetu i član redakcije lista „Žena danas“.[1]
Od polovine 1940. godine, kada je izbegla hapšenje, živela je u dubokoj ilegalnosti, u Beogradu, sve do marta 1941. godine kada se vratila kući u Zemun. Tu su je na samom početku rata uhapsile ustaše, zajedno sa ocem, protom Šuvakovićem. Zahvaljujući zauzimanju prijatelja i protinom ugledu, ubrzo su pušteni i prešli u Beograd.[1]
Milica se vratila u svoj raniji ilegalni stan u Dragačevskoj ulici broj 17, kod Danice i Jelene Cvetković. Učestvovala je u akciji uništavanja kamiona i pomagala je Mati Vidakoviću u izgradnji paklenih mašina. Prilikom eksplozije jedne takve mašine, 4. jula 1941. godine, Milica je lakše ranjena i uspela je da pobegne, dok je ranjeni Mate, zajedno sa svojim stanodavkama Jelenom i Danom, uhapšen i sve troje su streljani.[1]
Pošto se oporavila i dobila novu lažnu povlasticu Milica je otputovala iz Beograda. Krajem septembra 1941. godine stigla je u Ozrenski partizanski odred, iz koga je zatim prešla u Toplički partizanski odred, u Pasjačku četu. Tu se upoznala sa Slobodanom Žilnikom, kasnije narodnim herojim i sa njim sklopila prvi partizanski brak u južnoj Srbiji.[1]
Početkom 1942. godine uhapšena je u Prokuplju i odvedena u logor na Crvenom krstu u Nišu. U policiji i logoru vodila se pod ilegalnim imenom Jovanka Popović, učiteljica iz Sarajeva. Pošto je Milica bila pred porođajem, ostale logorašice su se trudile da joj pomognu i da joj prepuste manje naporne poslove u logoru. Zajedno su bile kume Miličinom sinu i nazvale ga Želimir.[1]
Milica je bila potpuno sigurna da će biti puštena, jer ni Specijalna policija ni logorske vlasti nisu otkrile njen pravi identitet. Posle bekstva grupe logoraša, 2. decembra 1942. godine, Gestapo i Specijala policija preduzeli su energične mere da uhvate begunce i jako su pooštrili režim u logoru. Sutradan posle bekstva, logorski lekar dr. Velizar Pijade rekao je Milici da mora da preda sina na čuvanje van logora.[1]
Na streljanje 15. decembra 1942. godine pošla je spokojna jer je saznala da je mali Želimir predat njenoj porodici. Miličin sin Želimir je poznati srpski i jugoslovenski reditelj Želimir Žilnik.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Žene Srbije u NOB. „Nolit“ Beograd. 1975. godina.