Miloje Stevanović

Miloje Stevanović
Miloje Stevanović
Lični podaci
Pseudonim	Grešni Miloje
Datum rođenja	(1949-03-20)20. mart 1949.
Mesto rođenja	Goračići, NR Srbija, FNR Jugoslavija

Miloje Stevanović (Goračići, 20. mart 1949) je srpski književnik, leksikograf i preduzetnik. Poznat je i kao Grešni Miloje.

Biografija

Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, učiteljsku u Užicu, a, vanredno, nikšićku Pedagošku akademiju. Bio je učitelj u Goračićima, zatim predsednik OK SSO Lučani, te komandant brojnih omladinskih brigada i višestruki udarnik, pre no što je upisao Fakultet političkih nauka u Beogradu, koji je završio 1976. Na vanrednim poslediplomskim studijama Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu bio je odličan student kod poznatih profesora dr Radomira Lukića i dr Miroslava Pečujlića. Po povratku u rodno Dragačevo izabran je za opštinskog pravobranioca, a onda postao sekretar Opštinskog komiteta SK. Njegova politička karijera okončana je besedom koju je, kao gost, izgovorio na Republičkoj konferenciji SSO u Sava centru 1983. godine „O socijalističkom moralu – zašto ćutimo?“ Naime, za tadašnjeg ministra Unutrašnjih poslova Jugoslavije Staneta Dolanca rekao je da očigledno laže izgovarajući se da „nije bio informisan“ šta se na Kosovu događa. Tako je Miloje Stevanović proglašen za neprijatelja države i partije „zbog toga što je svojim govorom uznemirio javnost“.

Miloje Stevanović je osnivač i vlasnik porodične firme KMN, koja je začeta na prostoru od 16.5 kvadrata, da bi, pri odlasku u penziju, iza sebe ostavio kolektiv od preko 140 zaposlenih i mnoštvo kooperanata sa kojima je kroz tri decenije napravio svojevrstan (neformalni) holding sa brojnim seoskim domaćinstvima i zanatskim radnjama. U zavičaju je podigao i mlekaru „Gaj“ koja njegovu firmu i preko milion mušterija godišnje snabdeva kajmakom i sirom koji se proizvode na autohton način po „recepturama“ majke mu Jule i babe Draginje.

Kao dobrotvor pružio je utočište duhovnoj deci prognanog vladike raško-prizrenskog Artemija, podarivši im imanje, građevine i sve što se na tom imanju, u selu Loznici, kod Čačka, zateklo. Time je, kako ga je optužnica episkopa Žičkog teretila, načinio dva „krivična dela“: Prvo, što je nevoljnicima ukazao gostoprimlje i, drugo, zato što se molio Bogu sa episkopom Artemijem i njegovom duhovnom decom. Iz tih razloga trajno je izopšten iz Srpske pravoslavne crkve.

Miloje Stevanović je obnovio groblja svojih predaka i podigao zadužbinu posvećenu Svetome Nikoli Mirlikijskom, čudotvorcu, krsnoj slavi svojih predaka, u Loznici, kod Čačka, a povrh gore Jelice isposnicu Svetoga Pimena Velikog, ranohrišćanskog premudrog inoka i isposnika.

Zanimljivo je da je Miloje Stevanović leksikografiji darovao dragocen Rečnik Dragačeva, koji je objavila Srpska akademija nauka i umetnosti sa Institutom za srpski jezik SANU, ali on tu verziju, kako kaže, „kojoj preučeni dodadoše po jedno slovo više (umesto: je – ije) u 207, od oko 18.000, reči, nije hteo da potpiše, već je objavio svoju verziju „Rečnika Dragačeva“, koji je za dve godine doživeo dva izdanja.

Miloje Stevanović je objavio brojne tekstove o veri i pravoslavlju na pravoslavnim sajtovima i u časopisima. Objavio je i niz knjiga pod pseudonimom Grešni Miloje. U svom prvencu „Kazivanja“ opisao je svoje preumljenje i učinio svojevrsnu javnu ispovest sa autorskim potpisom Grešni Miloje.

Dela pod imenom Grešni Miloje

• Kazivanja (2005),
• Čaša Obradova (2007),
• Ne pomiči stare međe, (2008),
• Ko prodaje veru za večeru (koautor sa „Uredništvom sajta Borba za veru”, 2009),
• Rodoslovlje Stevanovo (koautor sa Momčilom Stevanovićem, 2011),
• Grešni Miloje i Drago Žarković (gde je Drago Žarković pseudonim za Grešnog Miloja)
• Sine moj, ne pristaj, (2011),
• Ne daj dušu, rode, (2013),
• Sagrešenja u Srbskoj pravoslavnoj crkvi, (2014),
• Izgubljeno jagnje, (2016),
• Aršin, (2017),

Dela pod imenom Miloje Stevanović

• Rečnik Dragačeva, (2020, dopunjeno izdanje 2022),
• Velečovek Cane, (2017),
• Spomeni, duži od života, (2017),
• Evo ruke, (2019),
• Budiboksnama, (2020),
• Razgovori u rajskim šetnjama, (2021),
• Zdogovor (koautor sa dr Biljanom Đorović), (2022).

Dela pod imenom Grešni Miloje Stevanović

• Spisano i skazano sa zavičajnih istočnika, (2023)

Dokumentarna dela koja je sačinio Miloje Stevanović a potpisala grupa autora

• Tajna bezakonja, (2012),
• Čuvari vere predačke, (2014),

Dokumentarna knjiga o Miloju Stevanoviću

• Tajna dedine fioke, (2015),

Nagrade, odlikovanja

• Više priznanja Opštine Lučani u periodu od 1970-1982.
• Medalja rada – Predsedništvo SFRJ,
• Srebrna i zlatna značka Pokreta gorana Srbije,
• Veliki broj udarničkih značaka sa Omladinskih radnih akcija,
• Gramata Patrijarha Pavla 1998.
• Gramata vladike Stefana 2000.
• Gramata vladike Hrizostoma Žičkog, kojom se uvršćuje u red crkvenih dobrotvora 2005.
• Gramata vladike Hrizostoma Žičkog, kojom se uvršćuje u red velikih dobrotvora 2007.
• Prva nagrada za putopisnu priču „Prvo putovanje u bjeli svjet“ objavljena u zbirci Riznica sećanja „Draganova nagrada“, Snaga prijateljstva – Amitu, Beograd, 2018, 42-50.
• Najbolji privrednik Čačka, Forum privrednika Čačka, 2018.

Literatura

• Prof. dr Ljubomir Protić, Borba za istinu, u „Tajna dedine fioke“, Niš, 2015, str. 47-50,
• Dragoljub Petrović, Priče s pročevlja, u „Spomeni, duži od života“, Beograd, 2017. str. 235-244,
• Dr Vladimir Dimitrijević, Počinje veliki rat za reči, u „Rečniku Dragačeva“, Guča, 2020, str. 697-717,
• Gvozden Otašević, Draga slova zavičaja, u „Rečniku Dragačeva“, Guča, 2020, str. 721-722,
• Milosav Slavko Pešić, Povesmo o rabu Božjem, grešnom pravedniku Miloju (Stevanoviću), iz Goračića, koji sačini dragoceni „Rečnik Dragačeva“ da sja kroz vekove, u „Rečniku Dragačeva“, Guča, 2020, str. 733-735,

Spoljašnje veze

• Sve knjige Grešnog Miloja