Milutin Ž. Pavlov
| Milutin Ž. Pavlov | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Milutin Ž. Pavlov |
| Datum rođenja | 27. mart 1943. |
| Mesto rođenja | Kikinda, Okupirana Srbija |
Milutin Ž. Pavlov (27. mart 1943) je pesnik, pripovedač, esejista, romanopisac, književni kritičar i dramski pisac.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 27. marta 1943. u Kikindi. Školovao se u Požarevcu, Kikindi, Zrenjaninu i Novom Sadu.[2] Diplomirao je studije glume 1966. godine u klasi Ljubice Ravasi.[1] Kao glumac i dramaturg je radio 1966—1972. u Vršcu i Leskovcu nakon čega se posvetio književnom stvaranju.[2] U Društvo književnika Vojvodine je primljen 1971. godine.[1] U Kikindi radi sa mladima pri Kulturno-propagandnom centru gde je imenovan za direktora.[1] Inicirao je otvaranje Doma za mlade u Kikindi i pokrenuo je Odeljenje za izdavačku delatnost sa redovnim izlaskom časopisa za kulturu, umetnost i društveni život STAV čiji je glavni i odgovorni urednik bio do 1982. godine.[1] Radio je kao sekretar 1982—1986. Samoupravne interesne zajednice za kulturu u Kikindi.[1] Od 1986. godine se preselio sa porodicom u Novi Sad gde radi kao novinar.[1] Kratko vreme je radio kao urednik emisije za kulturu i umetnost Spektar Radio-televizije Vojvodine.[1] Posle šest meseci je imenovan za sekretara Kulturno-prosvetne zajednice za grad Novi Sad 1986—1990. Odlukom kolegijuma RTS-a 1990. je imenovan za pomoćnika glavnog i odgovornog urednika u zvanju urednika specijalnog programa do penzionisanja 1998. godine.[1] Autor je knjiga poezija Vatra zrelog bagrema, Ženi sam rekao ljubav i Bila jesen u novembru, romana Šarmer male varoši, Raspust, Velizar i Đurđica, Galop gospodina Aresa, Nebo je veliko dugme i Slika Edvarda Munka u kući mog brata, zbirki pripovedaka Razaznajem tornjeve, Klovnovi dolaze u podne, Cipele vranog konja i više radio-dramskih dela.[2] Prevođen je na ruski, makedonski, jermenski, albanski, mađarski, rumunski i nemački jezik.[3] Dobitnik je Brankove nagrade Matice srpske za ogled 1964, Isak Samokovlija 1976, Oktobarske nagrade grada Kikinde 1979, godišnje nagrade Radio-televizije Srbije 1992. i 1994, nagrade Dragojlo Dudić za roman Rasput 1993, Sigridrug na Festivalu monodrame za decu Zmajevih dečjih igara 1996, Zlatno pero Kulturno-prosvetne zajednice Požarevac 2000, nagrade Karolj Sirmai za zbirku pripovedaka Cipele vranog konja 2007, Laza K. Lazarević za pripovetku 2015, Sima Cucić za životno delo 2017. i Nebojša Devetak za najbolji prilog u časopisu Trag za 2017. godinu.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z „Milutin Ž. Pavlov”. Prometej (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-03-30.
- ^ a b v g goldie (2019-09-18). „[:sh]Milutin Ž. Pavlov[:en]Milutin Ž. Pavlov[:]”. Prosefest (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-03-30.
- ^ „Milutin Ž. Pavlov”. Polja (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-03-30.
