Mobilni operativni sistem
Mobilni operativni sistem (engl. mobile operating system), operativni sistem namenjen za mobilne telefone, tablete, pametne satove ili druge mobilne uređaje.
Desktop i prenosivi računari koriste operativni sistem kako bi mogli da se pokrenu. Međutim, danas ih imaju i „pametni“ telefoni, pa tako su nam putem mobilnog telefona dostupne brojne funkcije koje smo ranije mogli da koristimo samo na kućnim računarima i/ili laptopovima.[1]
Putem operativnog sistema, uređaj upravlja svojom memorijom. Postoje razne vrste operativnih sistema za pametne telefone i svaki od njih ima određene prednosti. Platforma operativnih sistema za ovu vrstu uređaja je tako napravljena da programerima daje mogućnost da prave razne vrste aplikacija, odnosno softverskog programa za te telefone koji može da obavlja određenu funkciju. Postoji na stotine hiljada različitih aplikacija, od kojih je veliki broj njih besplatan za određeni operativni sistem.[1][2]
Neki od softvera koji se ugrađuju u ove uređaje su tzv. open source softveri, što zapravo znači da ne postoje ograničenja u tome šta korisnik želi i može da preuzme. Pored ovih, postoje i ograničeni softveri, što znači da postoji određena zajednica čije aplikacije i usluge može da koristi sa određenim operativnim sistemom.[1]
Neki od najpoznatijih operativnih sistema za „pametne“ mobilne telefone su iOS, Android, Windows Phone, Symbian itd.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Komunikacija mobilnim telefonima se promenila. Mobilni uređaji postaju moćniji, lakši, prilagođeniji većini korisnika, a mrežna infrasturktura od početne tehnologije prenošenja samo glasa transformisala se u mrežu s mogućnošću prenosa stotina megabita u sekundi. Mnoge razvojne kompanije, kao i mrežni operateri, žele razviti nove multimedijalne aplikacije koje mogu iskoristiti prednosti novih moćnih telefona takozvanih “pametnih mobilnih telefona”, koji sve više objedinjuju funkcije tradicionalnog mobilnog telefona i PC računara u jedan uređaj. Već duže vreme telefoni nisu uređaji kojima se samo vrši verbalna komunikacija.[3]
Danas, mobilni telefoni podržavaju tekstualne poruke, imejlove, veb surfovanje, audio i video transmisije i mnogo drugih stvari. S ovim transformacijama i novim funkcionalnostima, pojavila se potreba za sofisticiranijim mobilnim operativnim sistemima.
Popularni mobilni operativni sistemi[uredi | uredi izvor]
Najpopularniji mobilni OS su Android (kompanija Google), iOS (kompanija Apple) i Windows Phone (kompanija Microsoft). Ovi sistemi se razlikuju po tome da li je moguće koristiti iste besplatno ili se na neki način njigove usluge moraju platiti. Sistemi koji su besplatni, zvani open source, daju mogućnost preuzimanja aplikacija i instaliranja tog sistema na arhitekturu telefona koja ga podržava. U ovu grupu spada Android OS. Open source sistemi omogućavaju programerima mogućnost dodavanja funkcije koje su njima potrebne.[3]
Android OS[uredi | uredi izvor]
Android OS dozvoljava programerima mogućnost menjanja sistemskog koda i pravljenje aplikacija po njihovoj želji. Vlasništvo je korporacije Google od 2005. godine. Ovo je trenutno najpopularniji i najviše rasprostranjen operativni sistem. Njegova prva upotreba je bila 2008. godine, na telefonu HTC Dream. Samsung počinje da koristi ovaj sistem od 2009. Izlaskom Nexus One-a, prvog Google-ovog telefona, kreće širenje ovog operativnog sistema i na ostale mobilne uređaje. Zanimljivo, svaka nova verzija ovog sistema dobijala je naziv po nekom slatkišu, pa tako imamo: Cupcake (1.5), Donut (1.6), Eclair (2.0–2.1), Froyo (2.2–2.2.3), Gingerbread (2.3–2.3.7), Honeycomb (3.0–3.2.6), Ice Cream Sandwich (4.0–4.0.4), Jelly Bean (4.1–4.3.1), KitKat (4.4–4.4.4, 4.4W–4.4W.2) i na kraju Lollipop (5.0–5.1.1).[3]
Ovaj operativni sistem omogućava rad više aplikacija u isto vreme. Podloga ovo sistema (Kernel) zasnovana je na Linux operativnom sistemu. Ostali deo operativnog sistema urađen je u C i Java programskim jezicima.
iOS[uredi | uredi izvor]
iOS je napravljen za iPhone, iPod, iPad i iWatch uređaje od strane korporacije Apple. Ovaj sistem nije moguće koristiti na drugim uređajima koji ne pripadaju Apple-u. Olakšava upotrebu naprednih funkcija, uz dobro organizovan i grafički prilagođen sistem za sve korisnike koji nisu upoznati toliko sa naprednim tehnologijama. App Store je sistemska aplikacija koja služi za preuzimanje novih aplikacija za sve Apple uređaje. Safari je popularni veb-pregledač sa poboljšanim načinom pretrage. Programiranje aplikacija za ovaj sistem moguće je korišćenjem programskih jezika Objectiv-C i Swift. Na najnovijim verzijama, omogućen je rad više nitnih aplikacija i rad više aplikacija u isto vreme. Prvi put je ovo omogućeno 2007, na sistemu iOS 4.[3]
Windows Phone[uredi | uredi izvor]
Windows Phone prvi put je izdat za telefon 2010. godine. Pojavljuje se samo na par modela telefona. Posle sklapanja saradnje Microsoft-a i Nokia-e, Windows se pojavljuje 2011. godine na Nokia telefonima. Prvi dva modela ovih telefona jesu Lumia 800 i Lumia 710. Posle dve godine se pojavljuje i na par Samsung i Huawei telefona. Ovaj sistem je veoma slična verziji Windows operativnog sistema, koji je urađen za računare. Zbog veoma ubrzanog načina pretrage fajlova i boljeg iskorišćenja memorije dolazi do uštede baterije.[3]
Symbian[uredi | uredi izvor]
Operativni sistem čuvene Nokia-e, Symbian, se uglavnom koristi na telefonima osrednjeg kvaliteta. Prednosti ovog operativnog sistema leži u njegovoj funkcionalnosti, kao i mogućnosti preuzimanja aplikacija koje korisnik lako prilagođava svom uređaju i ukusu.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d „Operativni sistem i saveti o operativnim sistemima za mobilni telefon”. Bašta Balkana Magazin. 14. 1. 2013. Pristupljeno 27. 4. 2020.
- ^ „The second operating system hiding in every mobile phone – OSnews”. www.osnews.com. Pristupljeno 27. 4. 2020.
- ^ a b v g d „Istorija mobilnih OS”. Računarski fakultet - Beograd. Pristupljeno 27. 4. 2020.[mrtva veza]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
