Pređi na sadržaj

Mokraća

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ljydska mokraća u bočici

Mokraća ili urin, kolokvijalno pišaća, jeste tečna otpadna materija, koja je proizvod delovanja bubrega tokom procesa filtracije krvi. Iz tela izlazi pomoću procesa koji se naziva mokrenje. Većina hemijskih sastava koji dolaze u kontakt sa organizmom mogu se detektovati u mokraći, kao i neki biološki sastavi koji mogu biti pokazatelji zdravstvenog stanja u organizmu.

Mokraća se principalno sastoji od vode i ureae. Drugi bitni sastojak mokraće je kreatinin, koji se dozira u krvi i u mokraći kako bi se ocenio rad bubrega. Ovaj metod se utvrđuje klerensom kretinina, koji utvrđuje da li pacijent ima problem sa bubrezima, kao i stadijum bolesti.

Proizvodnja

[uredi | uredi izvor]

Krv iz arterije ulazi u bubreg kroz bubrežne arterije, arterobularne arterije sve do afernentnu arteriolu da bi se na kraju našla u samom središtu bubrega: glomerula, koji se nalazi unutar nefronima. Jedan bubreg sadrži hiljadu nefronima. Svakoga dana bubrezi filtriraju 180l krvi i stvaraju između 1 500ml čiste mokraće. U glomerulima krv je filtrirana osmozki: Krv se odvaja od vode, bioloskih i mineralnih materija. Primitivni urin se kreće kroz sistem cevčica (proksimalna tubula, Xelnina petlja, distalna tubula) gde je obogaćena različitim mineralnim i bioloskim sastojcima koji je organizam skupio (voda, glukoza, a posebno mineralna sol).

Fenomen izlučivanja i reabsorbacije, kontrolisana je različitim hormonima: antidiuretski hormoni, kortizol i Renin-angiotenzin, koji je u sastavu Renin-angiotenzin sistema. Celokupna mokraća je grupisana u Belinovoj tubi sve do bubrežnih čašica pa do uretre. Pritom se preliva u bešici. Kada je bešika puna do jednog nivoa, nagon za mokrenje se šalje do mozga kako bi se ispraznila u vidu mokrenja.

Količina

[uredi | uredi izvor]

Produkcija urina je neprestana, u jednom danu čovek proizvede oko 1,5 do 2l urina (Diureza) Tokom života čovek proizvede 40 000 litara mokranje, od koje može da se napuni bazen.

Anomalije

[uredi | uredi izvor]

Pojačana diureza (preko 2 l) zove se Poliurija. Smanjena diureza (ispod 0,5 l) zove se oligurija. Anurija predstavlja manju količinu, izlučenog urina, od 100 ml, u toku 24 h.

Paruresija ili ’’stidljiva bešika" je fobija od koje osobe ne mogu da mokre u prisustvu drugih osoba.

Stanje (de)hidracije po boji urina

Sastav

[uredi | uredi izvor]

Urin se sastoji od 30 000 hemijskih sastava. (količina sastojaka je kod osobe bez animalija)

Anormalne pojave u urinu

[uredi | uredi izvor]

PAŽNjA neki od ovih supstanci se mogu naći u vidu tragova, što ne mora da znači da se radi o bolesti, sve dok je nivo jedinjenja na normali.


Urin je sterilna tečnost, sve dok ne dođe do urinarne infekcije i nema miris. Sterilnost urina je jako relativna. Sve dok su leukociti <10 000/ml i bacili 1 000/ml, mokraća ostaje sterilna, iznad ovog broja govorimo o urinarnoj infekciji. Posle eliminacije urina, može se osetiti jak miris, principalno zbog dekompozicije ureaeamonijaka i nitrata a i različitih bakterija.

Pš vrednost urina varira između 4,6 i 8. Većinom je kisela tako da je vrednost ispod 7. Osobe koje boluju od hiperurikemije (velika kiselost mokraće) može doći do stvaranja kamena u bubregu, uretre ili bešici.

Sveža mokraća posle mokrenja

Kod zdrave osobe, boja mokraće je žućkasto ćilibarska. Posvetljuje u zavisnosti od njene hidratacije koja varira tokom dana i tokom aktivnosti.

Različite hranjive supstance mogu promeniti boju mokraće.

U kom slučaju da je mokraća učestalo 100% bezbojna, trebalo bi se posavetovati sa lekarom, jer se može raditi o dijabetesu ili insipni dijabetes.

U početku mokraća nema miris, sve dok se ne oslobodi amonijak. U kom slučaju da se oseti miris amonijaka u početku mokrenja, to je prvobitan znak urinarnih infekcija.

Miris urina može biti promenjen konzumiranjem neke vrste hrane, kao na primer špargla, koja može dati jak miris urinu.

Analiza

[uredi | uredi izvor]

Kako bi se kontrolisao rad urinarnog sistema, doktor može prepisati analizu urina i njene parametre kao i potrazi za germe. Zajedno sa vađenjem krvi doktor može uočiti različite probleme u organizmu i njegovo izlečenje.

Većina laboratorija koristi kolorični test, dovoljno je staviti nekoliko kapi tečnosti testa u urin i ako se boja drastično promeni test je pozitivan. Ponekad je mokraća praćena pod mikroskopom kako bi se uočili, kristali, kamenac i ostala štetna jedinjenja.

Korišćenje

[uredi | uredi izvor]
Mokraća posle 4 meseca stajanja spremna za različite upotrebe u domaćinstvu ).
    • Asteci su je koristili za čišćenje rane i sprečavanju infekcije.
    • Do XIX veka, ljudi su koristili mokraću kao sapun zbog njene velike koncentracije amonijaka.
    • Neki ljudi piju njihov urin, pogotovo jutarnji zbog njegove koncentracije, neki terapeuti misle da imaju dobrotvorna dejstva.
    • seksualna egzitacija, urolagnija