Momčilo Milinović
| Momčilo Milinović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 18. avgust 1954. |
| Mesto rođenja | Beograd, FNR Jugoslavija |
| Naučni rad | |
| Institucija | Mašinski fakultet u Beogradu |
Momčilo Milinović (Beograd, 18. avgust 1954) srpski je inženjer i profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Stručnjak je u oblasti raketnih tehnologija.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Milinović je rođen 18. avgusta 1954. godine u Beogradu. Osnovno i srednje školovanje završio je u Beogradu do 1973. godine, kada se upisuje na Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Diplomirao je 1978. godine na odseku za aerokosmotehniku. Diplomski rad odbranio je iz oblasti sagorevanja u raketnom pogonu na Katedri za mlaznu propulziju.
Poslediplomske studije na Mašinskom fakultetu u Beogradu upisao je 1982. godine na grupi za aerokosmotehniku, odsek za raketni pogon i pogon letelica. U međuvremenu, nakon studija, završio je Školu rezervnih oficira tehničke službe na Vojnotehničkoj akademiji u Zagrebu (Odsek za naoružanje). U toku rada na projektu magistarskih studija bavio se novom teorijskom i eksperimentalnom propulzijom i pogonom leta u oblasti raketne i projektilske tehnike. Magistarski rad odbranio je 1984. godine na temu „Principi proračuna i metodologija projektovanja raketnonabojnomlazne pogonske grupe sa čvrstom pogonskom materijom” na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Doktorsku disertaciju realizovao je na Perdju Univerzitetu u Lafajetu u Sjedinjenim Državama, a odbranio je na Mašinskom fakultetu u Beogradu 1990. godine sa temom „Prilog proučavanju procesa mešanja i dogorevanja u komorama raketnonabojnomlazne pogonske grupe”.[1]
Kratko vreme, u periodu od 1979. do 1980. godine proveo je na radu u Vazduhoplovnotehničkom institutu u Žarkovu, a odmah posle u Vojnotehničkom Institutu Kopnene vojske Jugoslavije u Beogradu, sve do 1992. godine, gde je napredovao od istraživača-pripravnika do sistem inženjera projekata raketne tehnike, kao i NVO. U toku rada u VTI-KoV, na zadacima realizacije specijalne tehnike i vojnih tehnologija, obavio je više stručno-poslovnih specijalizacija, jednu u francuskoj raketnoj industriji „MATRA”, zatim dve u SSSR-u i jednu u SAD, u okviru koje je realizovao eksperimentalni deo doktorske disertacije za potrebe zadataka NIR-a u Vojnotehničkom Institutu. Od oktobra 1992. godine bio je zaposlen na Mašinskom fakultetu u Beogradu, sa punim radnim vremenom, u nastavničkom zvanju vanrednog profesora, a od 1998. i u funkciji je šefa Katedre za vojno mašinstvo i predsednika Upravnog odbora Mašinskog fakulteta.[1]
Godine 2001. izabran je za redovnog profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu sa punim radnim vremenom i honorarnog profesora Vojne Akademije na predmetima upravljanja raketnim i klasičnim naoružanjem. Matična stručnost vezana je, dakle, za specijalne namenske tehnologije i proizvode, kao i tehniku i tehnologiju raketnog i klasičnog naoružanja i Sistema upravljanja vatrom i gađanjem.[1]
Pre odlaska na naučnoistraživački rad u SAD, upućuje se u profesionalnu Vojnu školu stranih jezika (engleskog), u okviru koje stiče obrazovanje za konverzacijski i najviši profesionalni rad u struci na engleskom govornom području. Obuku za ruski jezik realizuje kroz rad u okviru specijalističkih stručnih poslova u VTI i u toku projektno-razvojnih i konsultativnih boravaka u SSSR-u.
U periodu 1990—1993. godine biran je za predsednika Jugoslovenskog komiteta za eksplozivne materije (strukovnog udruženja profesionalaca i eksperata specijalne tehnike i tehnologije). Bio je član mešovitih komiteta za naučno-tehničku saradnju Jugoslavije i Rusije i Saveta za ekološku zaštitu, kao i Odbora za namensku industriju Privredne komore Srbije.[1]
Autor je preko 220 naučnih, stručnih i profesionalnih radova, monografija i udžbeničkog materijala, elaborata, studija, recenzija, mišljenja i konstruktivno-tehnoloških dokumentacija. Svestrani je istraživač dokumenata i dela Nikole Tesle, a u periodu od 1998. do 2000. godine i izabrani predsednik Upravnog odbora istoimenog muzeja u Beogradu.
Organizator je i rukovodilac Centra za razvoj proizvodnih programa u namenskoj industriji, osnovanog od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije, na Mašinskom fakultetu.
Govori ruski i engleski jezik, oženjen je, otac dvoje dece, živi i radi u Beogradu.[1]
Zapažene su emisije i razgovori o vojnim pitanjima između profesora Milinovića i novinara Miroslava Lazanskog, kod koga je profesor često gostovao na programu Sputnjik Srbija i emisiji „Lazanski direktno” na Radio televiziji Republike Srpske.[2][3]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d „Momčilo Milinović, dipl. inž”. ains.etf.rs. 28. 4. 2022. Pristupljeno 28. 4. 2022.
- ^ „Profesor Milinović se oprostio od svog prijatelja Lazanskog”. RTRS. 5. 8. 2021. Pristupljeno 28. 4. 2022.
- ^ „Lazanski direktno /// RTRS 28.11.2018.”. RTRS vijesti, jutjub. 28. 11. 2018. Pristupljeno 28. 4. 2022.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Momčilo Milinović — Ne verujem u politiku, moć se uvek meri snagom oružja! (10. 5. 2018), produkcija Balkan info.
