Montan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Montan (lat. Montanus) je bio ranohršćanski propovednik iz 2. veka i jedan od začetnika pokreta "Novog proročanstva", kasnije po njemu nazvanog montanizam.[1][2]

Prema predanju, Montan je bio evnuh pre primanja hršćanstva. On je prešao na hršćanstvo kao odrastao čovek. Prema nekim izvorima pre preobraćenja je bio svešenik frigijskog kulta Velike Majke(Kibele), što nije sasvim sigurno.[3] Činjenica je da su teološki polemičari prigovarali montanistima da su neke stvari preuzeli iz Kibelinog i Izidinog kulta.[4] Montan je, oko 157. godine[5], kao još neofit,[5] počeo da nastupa kao prorok kroz koga navodno govori paraklet (Sveti duh). Montan je govorio:

Jer, pravedan čovek će sijati stostruko bolje od Sunca, pa čak i najmanji među vama koji su spašeni, (će siati) stostruko sjajnije od “Meseca [6]

(―)

Montan je propovedao 160-ih godina u maloazijskoj pokrajini Frigiji, tvrdeći da je primio niz objave od svetog Duha. On je želeo da izvuče hršćane iz zajednice i da osnuje novu zajednicu odvojenu od sveta, koja će se pripremiti za silazak »gornjeg Jerusalima«.[7] Montan je selo Pepuza u Frigiji proglasio Novim Jerusalimom. Sa njime su uvek išle dve proročice, Priska (ili Priscila) i Maksimilija, koje su tvrdile da ih sveti Duh pokreće i nadahnjuje. Njih troje su propovedali u ekstatičnim stanjima podstičući ljude da poste i da se mole, kako bi doživeli otkrovenje. Kod Montana nalazimo rani oblik vjere u trojstvo Oca, Sina i svetog Duha:

„Ja sam Otac, Sin i Paraklet. “[8]

(―)

Montan nije sebe smatrao Parakletom, već je verovao da kao prorok govori u »ekstazi«, odnosno da bog preuzima njegove moći i govori kroz njega. Ako su ga Parakletom smatrali kasniji montanisti, to je rezultat legendarne deifikacije.[9][10]

Montan je zastupao eklezialni purizam, shvatanje po kom u Crkvi nema mesta za grešnike, kako nam svedoči jedan Montanov »oraculum«:

„Može Crkva otpustiti grieh, ali neću to činiti, da ne bi i drugi grešili«.“ [11]

(―)

Montan je umro po svoj prilici negde oko 177. godine.

Učenja[uredi | uredi izvor]

Učenja montanizma uključuju:[1]

  1. Doći će nova era prosperiteta i uskoro će u Pepuzu biti osnovan Novi Jerusalim.
  2. Možete se venčati samo jednom.
  3. Napuštanje braka iz duhovnih razloga je dozvoljeno.
  4. Svaki pravi hrišćanin morao je da poseduje prepoznatljive duhovne darove.
  5. Mučeništvo je ohrabreno, a pokušaj bekstva viđen je kao nešto loše
  6. Proroci su mogli oprostiti grehe.[1]
  7. Crkva nikada ne bi mogla da dozvoli povratak otpadnika, ubica i bludnika.[12]
  8. Suprotstavljanje formalizmu u teologiji.[13]
  9. Veliki naglasak je na moralu.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Boer, Harry R. (1976). A Short History of the Early Church (na jeziku: engleski). Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0-8028-1339-8. 
  2. ^ a b „Montanus | religious leader | Britannica”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-04. 
  3. ^ Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I) (scribd)
  4. ^ Tertulian, De ieiunio, 16
  5. ^ a b prema Epifaniju, Panar., 48, 1
  6. ^ Montanist Fragments
  7. ^ Erich Fromm, Dogma o Kristu (scribd)
  8. ^ DIDYMUS, De Trinitate, 3, 41, 1
  9. ^ K. BAUS, u H. JEDIN, Velika povijest Crkve, I, str. 223—228.
  10. ^ J. FISCHER, Die antimontanistischen Synoden des 2./3. Jahrhunderts, Ann. Hist. Conc. 6 (1974) str. 241—273.
  11. ^ Tertulijan, De pudicitia. 21, 7
  12. ^ Pohle, Rev Joseph; Press, Aeterna. Rev. Joseph Pohle Collection [9 Books] (na jeziku: engleski). Aeterna Press. 
  13. ^ Roybal, Rory (2010-10-21). Miracles or Magic? (na jeziku: engleski). Rory Roybal. ISBN 978-1-4523-9521-0. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Монтан&oldid=26019795”