Moskovski barok
Moskovski barok ili Nariškinski barok, poseban je stil barokne arhitekture i dekoracije koji je bio aktuelan u Moskvi od kasnog 17. do ranog 18. veka.
U kasnom 17. veku, zapadnoevropski barokni stil arhitekture u kombinaciji sa tradicionalnom ruskom arhitekturom formirao je ovaj jedinstveni stil. Naziva se moskovski barok jer se prvobitno nalazio samo u Moskvi i okolini. Češće se naziva Nariškinov barok, jer je prva crkva projektovana u ovom stilu sagrađena na jednom od imanja porodice Nariškin.[2]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Prva crkva izgrađena u stilu moskovskog baroka bila je crkva Pokrova Presvete Bogorodice u selu Fili, koja je podignuta na imanju porodice Nariškin, moskovskih bojara. Član ove porodice koja je najviše povezana sa ovim stilom arhitekture je Lav Kirilovič Nariškin, stric Petra Velikog. Lav Nariškin je podigao ovu prvu crkvu uz pomoć arhitekte, za koga se pretpostavlja da je Jakov Buhvostov. Crkva je postala glavni element Nariškinovog baroknog stila i inspirisala je izgradnju drugih crkava u ovom stilu u Moskvi.[3]
Moskovski barok je bio u suprotnosti sa petrovskim barokom, koji je favorizovao Petar Veliki i koji je bio široko korišćen u Sankt Peterburgu. Kontrast ova dva stila vidljiv je kroz upotrebu različitih boja, oblika, razmera i korišćenoh materijala za izgradnju.[4] Crkva Svetih Petra i Pavla u Sankt Peterburgu i Menšikovska kula u Moskvi su značajni primeri petrovskog baroknog stila.[5]
Stil
[uredi | uredi izvor]Crkve projektovane u stilu moskovskog baroka često su građene od crvene cigle, po čemu su se razlikovale od drugih građevina tog vremena. Takođe su bile detaljno ukrašene detaljima od belog krečnjaka.[6] Struktura zgrade je takođe bila drugačija od bilo čega drugog što se gradilo u Rusiji u to vreme. Arhitektonski stil je klasifikovan kao "ispod zvona" (ru. pod zvonom). Crkve koje su „ispod zvona“ imale su zvonik postavljen na vrh glavnog volumena, umesto pored zgrade crkve kao što je bilo uobičajeno u 17. veku.[7]
Stil se neprestano širio, čak i na arhitekturu koja nije bila religiozna. Mnogi manastiri su preuredili svoje zidove i zgrade u ovom stilu, jer je to tada bilo aktuelno. Najznačajniji primeri manastira koji su bili rekonstruisani u ovom periodu bili su Novodevički manastir i Donski manastir u Moskvi. Postoje i primeri van Moskve; Krutici i manastir Solotča blizu Rjazanja.
Nereligiozna arhitektura je takođe usvojila stil, što se moglo videti na primeru Suharjevske kule u Moskvi.[6]
Tridesetih godina 17. veka moskovski barokni stil je prestao i evoluirao je u elizabetanski barokni stil.[6]
Značajni arhitekti
[uredi | uredi izvor]Najznačajniji arhitekti koji su radili u stilu baroka Nariškina bili su Jakov Buhvostov[6]
Jakov Buhvostov
[uredi | uredi izvor]Jakov Grigorijevič Buhvostov rođen je sredinom 17. veka, kao kmet Mihaila Tatiščova. Porodica Tatiščov je bila uticajni bojarska porodica u Nikolskom. Malo se zna o ranom životu Buhvostova, samo je poznato da je dobio slobodu 1690-ih, kada je bio priznat kao veliki arhitekta.[8]
Najistaknutiji primer njegovog rada kao arhitekte je Crkva Spasa u Uboriju.[9]
Pjotr Potapov
[uredi | uredi izvor]Ništa se ne zna o njegovom životu, niti da li je uopšte bio prava osoba. Njegovo ime je poznato isključivo po natpisu na Uspenskom hramu koji glasi „Leto 7204. (1699.) 25. oktobar je delo ljudskih ruku, delo Pjotra Potapova“ (rus. лета 7204 [1699] октября 25 дня дело рук человеческих, делом именем Петрушка Потапов). Iz ovog natpisa nije jasno da li je on bio arhitekta ili kamenorezac, ali se smatra da je on bio arhitekta.[10]
Primeri
[uredi | uredi izvor]| Naslov | Datum | Arhitekta | Fotografija | Napomene |
|---|---|---|---|---|
| Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Filima
(rus. Церковь Покрова Пресвятой Богородицы в Филях) |
1690–1693 | Jakov Buhvostov (pretpostavlja se)[11] | 
|
|
| Crkva Spasa u Ubori
(rus. Церковь Спаса Нерукотворного Образа в Уборах) |
1690–1697 | Jakov Buhvostov | 
|
|
| Saratovska katedrala Svete Trojice
(rus. Свято-Троицкий собор в Саратове) |
1689–1695 | Nepoznat | .jpg)
|
|
| Crkva znaka Presvete Bogorodice na Šeremetjevskom dvorištu
(rus. Церковь Знамения Пресвятой Богородицы на Шереметевом дворе) |
1691. | (?) | 
|
|
| Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Petrovsko-Razumovskom
(rus. Церковь Святых Апостолов Петра и Павла в Петровско-Разумовском) |
1691. | (?) | ._Views_of_Moscow._42._Petrovsko-Razumovskoe.png)
|
Crkva Petra i Pavla je srušena 1934. godine zbog izgradnje železničke pruge.[12] |
| Crkva Bogorodice Vladimirske kod Vladimirskih vrata
(rus. Церковь Иконы Божией Матери Владимирская у Владимирских ворот) |
1691–1694 | (?) | 
|
Crkva je srušena 1934. godine prilikom rušenja zidina grada.[13] |
| Crkva Svete Trojice u Troickom-Likovu
(rus. Церковь Троицы Живоначальной в Троицком-Лыково) |
1694–1697 | Jakov Buhvostov | 
|
Datumi kada je ova crkva podignuta takođe su navedeni kao 1690-1695 i 1698-1703.[14] |
| Saborna crkva Bogojavljenja (Krštenje Gospodnje)
(rus. Богоявленский Собор (Крещения Господня) |
1693–1696 | (?) | _11.jpg)
|
|
| Crkva Uspenja Presvete Bogorodice na Pokrovki
(rus. Церковь Успения Пресвятой Богородицы на Покровке ) |
1696–1699 | Pjotr Potapov | 
|
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice srušena je 1936. godine pod izgovorom da se trotoar proširuje.[1] |
| Suharev kula
(rus. Сухарева башня ) |
1692–1701 | Mihail Čoglokov | 
|
Suharjeva kula je srušena 1934. godine po nalogu Lazara Kaganoviča, sekretara Moskovskog gradskog komiteta. Srušena je tokom rekonstrukcije grada, po nalogu Josifa Staljina. Navedeno je da je toranj blokirao saobraćaj. |
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Cerkovь Uspeniя na Pokrovke — vosьmoe čudo sveta. (The Church of the Assumption on Pokrovka is the Eighth Wonder of the World.)”. abrikosov-sons.ru (in Russian). Arhivirano iz originala 03. 06. 2020. g. Pristupljeno 2019-02-24.
- ^ Kenneth. „Muscovite (Naryshkin) Baroque”. www.rusartnet.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-02-25.
- ^ „Cerkovь Pokrova v Filяh (Church of the Intercession at Fili)”. hramy.ru (in Russian). Pristupljeno 2019-02-26.
- ^ „Western architecture - Baroque and Rococo”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-02-25.
- ^ Cracraft, James (1988). „Revolution Embodied: The Building of St. Petersburg”. The Petrine revolution in Russian architecture. University of Chicago Press. str. 156. ISBN 0226116646. OCLC 17299712.
- ^ a b v g „Naryshkin Baroque. Culture — Moscow Travel Guide”. moscow.touristgems.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 30. 09. 2020. g. Pristupljeno 2019-02-26.
- ^ „Hramы "pod zvonom" (Temples "under the bell")”. hramy.ru (in Russian). Pristupljeno 2019-02-26.
- ^ Kathleen Berton Murrell (2001). Discovering the Moscow countryside : a travel guide to the heart of Russia. London: I.B. Tauris. str. 292. ISBN 1860646735. OCLC 48651643.
- ^ „Troickaя cerkovь v Troice-Lыkovo (Trinity Church in Trinity-Lykovo)”. hramy.ru (in Russian). Pristupljeno 2019-02-26.
- ^ Rappoport, P. A. (1993). Drevnerusskai︠a︡ arkhitektura = The old Russian architecture. Sankt-Peterburg: Stroĭizdat, SPb. otdelenie. ISBN 5274009816. OCLC 30350210.
- ^ „Hramы "pod zvonom"”. hramy.ru (in Russian). Pristupljeno 2019-02-25.
- ^ „Elena Lebedeva. Cerkovь svяtыh apostolov Petra i Pavla v Petrovsko-Razumovskom / Pravoslavie.Ru”. pravoslavie.ru (in Russian). Pristupljeno 2019-02-24.
- ^ „Moskva. Cerkovь Vladimirskoй ikonы Božieй Materi u Vladimirskih vorot / Soborы.Ru”. sobory.ru (in Russian). Pristupljeno 2019-03-09.
- ^ „Vosьmerik na četverike”, Vikipediя (na jeziku: ruski), 2018-07-27, Pristupljeno 2019-02-25
Dodatna literatura
[uredi | uredi izvor]- Vilijam Kraft Brumfild. Istorija ruske arhitekture (Kembridž Juniversiti pres, 1993) ISBN 978-0-521-40333-7 (Vidi sedmo poglavlje: „Sedamnaesti vek: od ornamentalizma do novog doba“)
