Супрематизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црни квадрат (Казимир Маљевич, 1915.)
Црни круг (Казимир Маљевич, 1915.)
Бело на белом (Казимир Маљевич, 1918.)

Супрематизам је један уметнички правац у историји уметности, архитектури и апстрактном сликарству који је у сродству са футуризмом и конструктивизмом и настао је у Русији где се развијао од 1915. године до тридесетих година 20. века.[1][2]

Развој[уреди]

Супрематизам је био развијан од стране Казимир Маљевича (1878. - 1935.) који је сам овако назвао своја дела која је стварао, после његове неопримитивистичке и кубофутуристичке фазе у години 1912/1913. Овај правац је пре свега утицао на Де Стијл и Баухаус. Ту се ради о једној беспредметној, апстрактној уметности, слободној уметности која своја дела своди у једноставне геометријске облике квадрата, троугла, крстова или чистих линија. Најзначајнија дела Казимира Маљевича су Црни квадрат на белој позадини (1915), Црвени квадрат (1915) и Бели квадрат на белој позадини (1919).

Историја супрематизма[уреди]

Обично се супрематизам дели на три фазе, стадија:

  • црни стадијум,
  • црвени стадијум,
  • бели стадијум,

по серији квадрата које је стварао руски сликар Маљевич творац овога уметничког правца. Године 1917. се у групу око Маљевича укључују и сликари браћа Наум Габо и Антоан Певзнер који се у Русију вратио из западне Европе. Настанак овог правца се датира у години 1915. када је Маљевич изложио свој Црни квадрат. Теоретски манифест изашао је године 1915. и био је створен за помоћи и уз сарадњу са Мајаковским и другим припадницима совјетског авангардног покрета. Осим другог под утицајем идеалистичког принципа „економије мишљења“ наглашавао је супрематизам у својој платформи неопходност „економичних форми“ и за најекономичнију форму је сматрао Маљевич своје слике квадрата Црни на белој позадини а још економичнији би био по његовом мишљењу оставити сасвим бело и чисто платно као такво.

Црни квадрат[уреди]

Маљевичево иницијално дело је Црни квадрат на белој позадини који је насликан као уљана слика 1915. и изложено је у Петрограду 1915. године и Маљевич га је назвао „Неуоквирена икона мога времена“, како је душа сликарске традиције у Русији била икона и као и сви руски сељаци своју „икону“ је окачио у источни ћошак изложбе. Реакције на ову слику су биле поражавајуће и названа је „мртав квадрат“ или „персонификација ноћи“ и слично.

Године 1915. следи Црвени квадрат који се као и црни налази данас у државном музеју у Петрограду и за Маљевича је ово био „сигнал за револуцију“ и даље су следили слике у боји.

Године 1919, насликао је Маљевич Бели квадрат и његови супрематистички експерименти су били при крају и добили овако свој завршни облик, а за Маљевича је ово израз чисте беспредметне апстракције и уметности.

Супрематизам у сродним уметностима 1918. године водио је Маљевић атеље са Надежда Удалзовом и око њих се окупила група у којој су били Вера Јермолајева, Ел Лисицки, Варвара Степановна и Натан Алтман. Супрематизам је утицао на развој скулптуре, архитектуре и уметничких заната. И ако је у Маљевичевој естетици било и анархистичких елемената, тако је он сматрао и позивао на уништење ликовне уметности старог света, он је решио многе важне ликовне проблеме, неки ликовни резултати имају експериментални значај али он даје нови импулс и у композицији у архитектури, где се ту првенствено мисли на његова вајарска дела које је називао архитектонама када се исказао и у скулптури а његово дело је такође искоришћено у примењеној графици и уметничким занатима.

Ел Лисицки- мост ка западу[уреди]

1916. Супрематизам Казимир Маљевич

Најзначајнији уметник који је био присталица од Маљевича развијаних форми био је Ел Лисицки који је радио интензивно на супрематизму 1919. - 1923. године. Ел Лисицки је био одушевљени присталица супрематизма и поштовалац Маљевичевих дела и пренео је његове идеје на скулптуру израђујући своје конструкције.

Ел Лисицки је путовао 1923. године у Берлин, Хановер и Дрезден где се сусретао са групом Де Стијла и Баухауса и преносио им идеје које су се гајиле у супрематизму.

Односи са новом Русијом[уреди]

Уметничка и политичка револуција у Русији се догађала у исто време и паралелно. Супрематизам је била беспредметна уметност и у прво време је био један период када се сматрало да он може да допринесе и пропагира идеје политичке револуције и завладало је мишљење да држава не треба да се меша у уметност али са појавом „Нове економске политике“ које је захтевала да уметност треба да помаже политику и ови захтеви су довели до појаве социјалистичког реализма у Совјетском Савезу и по мишљењима совјета и комунистичких политичара ова уметност је била неразумљива за пролетаријат и била је неприхватљива.

Казимир Маљевич је 1926. године путовао у Немачку и покушавао је да нађе посао у Баухаусу али се враћа у Русију натраг, он је одустао од супрематизма и слика сада у касно импресионистичком и кубофутуристичком стилу.

Нема сумње да је супрематизам био један од најважнијих догађаја у уметности овога времена.

Рехабилитација авангарде у совјетској уметности почела је са Перестројком 1988. године у Петрограду ретроспективом дела од Казимира Маљевича.

Референце[уреди]

  1. ^ Honour, H. and Fleming, J. (2009) A World History of Art. 7th edn. London: Laurence King Publishing, pp. 793–795. ISBN 9781856695848.
  2. ^ Malevich, Kazimir (1927). The Non-Objective World. Munich. 

Литература[уреди]

  • Malevich, Kazimir (1927). The Non-Objective World. Munich. 
  • PSN, Československa akademia vied, Prag 1963.
  • Přehledný kulturní slovnik, Mladá fronta, Prag 1964.
  • Kasimir Malevich, The Non-Objective World. English translation by Howard Dearstyne from the German translation of 1927 by A. von Riesen from Malevich's original Russian manuscript, Paul Theobald and Company, Chicago, 1959.
  • Camilla Gray, The Russian Experiment in Art, Thames and Hudson, 1976.
  • Mel Gooding, Abstract Art, Tate Publishing, 2001.
  • Jean-Claude Marcadé, "What is Suprematism?", from the exhibition catalogue, Kasimir Malewitsch zum 100. Geburtstag, Galerie Gmurzynska, Cologne, 1978.
  • Jean-Claude Marcadé, "Malevich, Painting and Writing: On the Development of a Suprematist Philosophy", Kazimir Malevich: Suprematism, Guggenheim Museum, April 17, 2012 [Kindle Edition]
  • Jean-Claude Marcadé, "Some Remarks on Suprematism"; and Emmanuel Martineau, "A Philosophy of the 'Suprema' ", from the exhibition catalogue Suprematisme, Galerie Jean Chauvelin, Paris, 1977
  • Miroslav Lamac and Juri Padrta, "The Idea of Suprematism", from the exhibition catalogue, Kasimir Malewitsch zum 100. Geburtstag, Galerie Gmurzynska, Cologne, 1978
  • Lazar Khidekel and Suprematism. Regina Khidekel, Charlotte Douglas, Magdolena Dabrowsky, Alla Rosenfeld, Tatiand Goriatcheva, Constantin Boym. Prestel Publishing, 2014.
  • S. O. Khan-Magomedov. Lazar Khidekel (Creators of Russian Classical Avant-garde series), M., 2008
  • Alla Efimova . Surviving Suprematism: Lazar Khidekel. Judah L. Magnes Museum, Berkeley CA, 2004.
  • S.O. Khan-Magomedov. Pioneers of the Soviet Design. Galart, Moscow, 1995.
  • Selim Khan-Magomedov, Regina Khidekel. Lazar Markovich Khidekel. Suprematism and Architecture. Leonard Hutton Galleries, New York, 1995.
  • Alexandra Schatskikh. Unovis: Epicenter of a New World. The Great Utopia.The Russian and Soviet Avant-Garde 1915-1932.- Solomon Guggenheim Museum, 1992, State Tretiakov Gallery, State Russian Museum, Schirn Kunsthalle, Frankfurt.
  • Mark Khidekel. Suprematism and Architectural Projects of Lazar Khidekel. Architectural Design 59, # 7-8, 1989
  • Mark Khidekel. Suprematism in Architecture. L’Arca, Italy, # 27, 1989
  • Selim O. Chan-Magomedow. Pioniere der sowjetischen Architectur, VEB Verlag der Kunst, Dresden, 1983.
  • Larissa A. Zhadova. Malevich: Suprematism and Revolution in Russian Art 1910–1930, Thames and Hudson, London, 1982.
  • Larissa A. Zhadowa. Suche und Experiment. Russische und sowjetische Kunst 1910 bis 1930, VEB Verlag der Kunst, Dresden, 1978

Спољашње везе[уреди]

Спољашњи видео-запис
Art & Context: Monet's Cliff Walk at Pourville and Malevich's White on White, Smarthistory