Pređi na sadržaj

Narkoza inertnim gasom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Narkoza inerrtnim gasom
[Azotna narkoza]
Label reading "Breathing gas other than air. MOD 90m. Mix 14/58"
Ronioci udišu mešavinu kiseonika, helijuma i azota za duboke zarone kako bi izbegli efekte narkoze. Oznaka cilindra pokazuje maksimalnu radnu dubinu i smešu (kiseonik/helijum).

Narkoza inertnim gasom, azotna narkoza, narkoza tokom ronjenja (poznata i kao Martini efekat) je reverzibilna promena svesti koja se javlja tokom ronjenja na dubinu. Uzrokuje ga anestetički efekat određenih inertnih gasova pri visokom parcijalnom pritisku. Narkoza od grčke reči νάρκωσις (narkōsis), „čin umrtvljenosti“, izvedena je od izraza νάρκη (narkē), „utrnulost“, koji su koristili Homer i Hipokrat)[1] proizvodi stanje slično pijanosti (opijanju alkoholom) ili stanju izazvanom udisanjem azot-oksida. Može se javiti tokom plitkih ronjenja, ali obično ne postaje primetan na dubinama manjim od 30 metara (98 stopa).

Osim helijuma i verovatno neona, svi gasovi koji se mogu udisati imaju narkotičko dejstvo, iako u velikoj meri varira u stepenu dejstva.[2][3] Efekat je konzistentno veći za gasove sa većom rastvorljivošću u lipidima (iako mehanizam ovog fenomena još uvek nije u potpunosti jasan) postoje dobri dokazi da su ta dva svojstva mehanički povezana.[2] Kako se dubina povećava, mentalno oštećenje može postati opasnije. Ronioci mogu naučiti da se nose sa nekim od efekata narkoze, ali je nemoguće razviti toleranciju. Narkoza može uticati na sve ronioce pod pritiskom okoline, iako se osetljivost uveliko razlikuje među pojedincima i od ronjenja do ronjenja. Glavni načini podvodnog ronjenja koji se bave njegovom prevencijom i upravljanjem su ronjenje s bocom i površinsko ronjenje na dubinama većim od 30 metara (98 stopa).

Narkoza se može potpuno preokrenuti za nekoliko minuta usponom na manju dubinu, bez dugoročnih efekata. Stoga se narkoza tokom ronjenja u otvorenoj vodi retko razvija u ozbiljan problem sve dok su ronioci svesni njenih simptoma i u stanju su da se popnu kako bi se izborili sa njom. Ronjenje mnogo preko 40 m se generalno smatra izvan obima rekreativnog ronjenja. Za ronjenje na većim dubinama, pošto narkoza i toksičnost kiseonika postaju kritični faktori rizika, koriste se mešavine gasova kao što su trimiks ili helioks. Ove smeše sprečavaju ili smanjuju narkozu zamenom neke ili cele inertne frakcije gasa za disanje ne-narkotičnim helijumom. Postoji sinergija između toksičnosti ugljen-dioksida i narkoze inertnog gasa koja je prepoznata, ali nije u potpunosti shvaćena. Uslovi u kojima dolazi do velikog rada disanja zbog gustine gasova imaju tendenciju da pogoršaju ovaj efekat.[4]

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]
Obuka ronilaca za ronjenje sa bocom je bitan činilac prevencije azotne narkoze.

Narkoza je potencijalno jedno od najopasnijih stanja koje utiče na ronioca na dubinama ispod oko 30 m. Osim povremene amnezije događaja na dubini, efekti narkoze se u potpunosti uklanjaju prilikom uspona i stoga sami po sebi ne predstavljaju problem, čak ni za ponovljeno, hronično ili akutno izlaganje.[2][5] Ipak, težina narkoze je nepredvidiva i može biti fatalna tokom ronjenja, kao rezultat neodgovarajućeg ponašanja u opasnom okruženju.[5]

Testovi su pokazali da svi ronioci mogu biti pogođeni azotnom narkozom, iako neki imaju manje efekte od drugih. Iako je moguće da se neki ronioci mogu bolje snaći od drugih jer nauče da se nose sa subjektivnim oštećenjem, osnovni efekti ponašanja ostaju isti kod svih ronilaca.[6] Ovi efekti su posebno opasni jer ronilac koji može osećati da ne doživljava narkozu, da je i dalje bude pod njenim uticajem.[2]

Klasifikacija

[uredi | uredi izvor]

Narkoza nastaje usled udisanja gasova pod povišenim pritiskom i može se klasifikovati prema glavnom uključenom gasu. Plemeniti gasovi, osim helijuma i verovatno neona, kao i azot, kiseonik i vodonik izazivaju smanjenje mentalnih funkcija, ali njihov uticaj na psihomotornu funkciju (procese koji utiču na koordinaciju senzornih ili kognitivnih procesa i motoričke aktivnosti) veoma varira.

Plemeniti gasovi argon, kripton i ksenon su više narkotični od azota pri datom pritisku, a ksenon ima toliko anestetičke aktivnosti da je upotrebljiv anestetik pri koncentraciji od 80% i normalnom atmosferskom pritisku. Ksenon je istorijski bio preskup da bi se mnogo koristio u praksi, ali se uspešno koristio za hirurške operacije, a sistemi ksenonske anestezije se još uvek predlažu i dizajniraju.[7]

Uzroci

[uredi | uredi izvor]

Uzrok narkoze je vezan za povećanu rastvorljivost gasova u telesnim tkivima, kao rezultat povišenih pritisaka na dubini (Henrijev zakon). Pretpostavlja se da inertni gasovi koji se rastvaraju u lipidnom dvosloju ćelijskih membrana izazivaju narkozu. U skorije vreme, istraživači su posmatrali mehanizme proteina receptora neurotransmitera kao mogući uzrok narkoze.[8] Mešavina gasova za disanje koja ulazi u pluća ronioca imaće isti pritisak kao i okolna voda, poznat kao pritisak okoline. Posle promene dubine, parcijalni pritisak inertnih gasova u krvi koja prolazi kroz mozak dostiže pritisak okoline u roku od minut-dva, što za posledicu ima odloženu promenu narkotičkog dejstva nakon spuštanja na novu dubinu. Brza kompresija pojačava narkozu zbog zadržavanja ugljen-dioksida.[9]

Spoznaja ronioca može biti poremećena pri zaronima čak i na 10 m, ali promene obično nisu primetne. Ne postoji pouzdan metod za predviđanje dubine na kojoj narkoza postaje primetna, ili ozbiljnosti efekta na pojedinačnog ronioca, jer može varirati od ronjenja do ronjenja čak i istog dana.

Značajno oštećenje usled narkoze je sve veći rizik ispod dubine od oko 30 m, što odgovara ambijentalnom pritisku od oko 4 bara (400 kPa). Većina organizacija za sportsko ronjenje preporučuje dubine ne veće od 40 m (130 stopa) zbog rizika od narkoze. Kada se udiše vazduh na dubini od 90 m (300 stopa) – pri pritisku okoline od oko 10 bara (1.000 kPa) – narkoza kod većine ronilaca dovodi do halucinacija, gubitka pamćenja i nesvestice. Brojni ronioci su poginuli u pokušajima da postave rekorde dubine vazduha ispod 120 m. Zbog ovih incidenata, Ginisova knjiga rekorda više ne izveštava o ovoj cifri.

Narkoza je upoređena sa visinskom bolešću u pogledu njene varijabilnosti početka (iako ne i njenih simptoma); njegovi efekti zavise od mnogih faktora, sa varijacijama među pojedincima. Toplotna hladnoća, stres, težak posao, umor i zadržavanje ugljen-dioksida povećavaju rizik i težinu narkoze. Ugljen-dioksid ima visok narkotički potencijal i takođe uzrokuje povećan protok krvi u mozgu, povećavajući efekte drugih gasova.[10] Povećan rizik od narkoze je rezultat povećanja količine ugljen-dioksida zadržanog kroz teške vežbe, plitko ili preskakanje disanja, veliki rad disanja ili zbog slabe razmene gasova u plućima.

Poznato je da je narkoza dodatak čak i minimalnoj intoksikaciji alkoholom.[11] Drugi sedativi i analgetici, kao što su opijatni narkotici i benzodiazepini, doprinose narkozi.[11]

Znaci i simptomi

[uredi | uredi izvor]
Narkoza može izazvati tunelski vid, što otežava čitanje više merača.

Zbog efekata koji menjaju percepciju, početak narkoze može biti teško prepoznatljiv.[12] U svom najbenignijem obliku, narkoza rezultuje oslobađanjem od anksioznosti – osećajem spokoja i ovladavanja okolinom. Ovi efekti su u suštini identični različitim koncentracijama azot-oksida. Oni takođe podsećaju (iako ne toliko) na efekte alkohola i poznatih benzodiazepinskih lekova kao što su diazepam i alprazolam.[13] Takvi efekti nisu štetni osim ako ne izazivaju neposrednu opasnost da ostane neprepoznata i nerešena. Kada se jednom stabilizuju, efekti uglavnom ostaju isti na datoj dubini, samo se pogoršavaju ako ronilac zađe u dublje.[13]

Najopasniji aspekti narkoze su oštećenje rasuđivanja i koordinacija, kao i gubitak sposobnosti donošenja odluka i fokusa. Ostali efekti uključuju vrtoglavicu i poremećaje vida ili sluha. Sindrom može izazvati uzbuđenje, vrtoglavicu, ekstremnu anksioznost, depresiju ili paranoju, u zavisnosti od individualnog ronioca i njegove medicinske ili lične istorije. Kada je iskustan, ronilac se može osećati previše samouvereno, zanemarujući normalne bezbedne prakse ronjenja.[13] Usporena mentalna aktivnost, na šta ukazuje povećano vreme reakcije i povećane greške u kognitivnim funkcijama, su efekti koji povećavaju rizik da ronilac pogrešno upravlja incidentom.[14] Narkoza smanjuje i percepciju hladnoće i drhtavice i na taj način utiče na proizvodnju telesne toplote i posledično omogućava brži pad unutrašnje temperature u hladnoj vodi, uz smanjenu svest o problemu koji se razvija.[14][15][16]

Odnos dubine i narkoze ponekad je neformalno poznat kao "Martinijev zakon", zasnovan na ideji da narkoza rezultiuje osećajem jednog martinija na svakih 10 m (33 ft) ispod 20 m (66 ft) dubine. Ovo je grubi vodič koji će novim roniocima dati poređenje sa situacijom koja im je možda poznatija.[17]

U donjoj, prilagođenoj tabeli, prema Deeper into Diving by Lippman and Mitchell, prikazani su znaci i simptomi sumirani u odnosu na tipične dubine morske vode u metrima i stopama:[13]

Znaci i simptomi narkoze, izazvani udisanjem vazduha
Pritisak (bar) Dubina (m) Dubina (ft) Komentari
1–2 0–10 0–33
  • Neprimetni manji simptomi, ili uopšte nema simptoma
2–4 10–30 33–100
  • Blago oštećenje obavljanja neuvežbanih zadataka
  • Blago poremećeno rasuđivanje
  • Moguća blaga euforija
4–6 30–50 100–165
  • Odložen odgovor na vizuelne i slušne stimuluse
  • Rasuđivanje i neposredno pamćenje uticali su više od motoričke koordinacije
  • Greške u proračunu i pogrešni izbori
  • Fiksiranje ideja
  • Preterano samopouzdanje i osećaj blagostanja
  • Smeh i govorljivost (u odajama) koji se mogu prevazići samokontrolom
  • Anksioznost (česta u hladnoj mutnoj vodi)
6–8 50–70 165–230
  • Pospanost, poremećaj rasuđivanja, konfuzija
  • Halucinacije
  • Ozbiljno kašnjenje u odgovoru na signale, uputstva i druge stimuluse
  • Povremena vrtoglavica
  • Nekontrolisani smeh, histerija (u komori)
  • Teror kod nekih
8–10 70–90 230–300
  • Slaba koncentracija i mentalna konfuzija
  • Zapanjenost sa izvesnim smanjenjem spretnosti i rasuđivanja
  • Gubitak pamćenja, povećana razdražljivost
10+ 90+ 300+
  • Intenzivne halucinacije
  • Povećan intenzitet vida i sluha
  • Osećaj predstojećeg zamračenja ili levitacije
  • Vrtoglavica, euforija, manična ili depresivna stanja
  • Neorganizovanost osećaja za vreme, promene u izgledu lica
  • Gubitak svesti, (približni inspirisani parcijalni pritisak azota za anesteziju je 33 atm)
  • Smrt

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Kada je narkoza inertnog gasa prisutna u lakšim oblicima, smanjenje nadmorske visine je dovoljno za potpunu remisiju simptoma.

U najtežim oblicima, kod kojih je ustanovljena akutna kardiorespiratorna insuficijencija, može biti neophodno sprovesti manevre kardiopulmonalne reanimacije radi održavanja vitalnih funkcija.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Askitopoulou, Helen; Ramoutsaki, Ioanna A.; Konsolaki, Eleni (2000). „Analgesia and Anesthesia: Etymology and Literary History of Related Greek Words”. Anesthesia & Analgesia. 91 (2): 486—491. ISSN 0003-2999. doi:10.1213/00000539-200008000-00048. 
  2. ^ a b v g Brubakk, Alf O.; Bennett, Peter B.; Elliot, David H.; Elliott, David H., ur. (2007). Bennett and Elliott's physiology and medicine of diving (5th ed., repr izd.). Edinburgh London: Saunders. ISBN 978-0-7020-2571-6. 
  3. ^ Brauer, R. W.; Way, R. O. (1970-07-01). „Relative narcotic potencies of hydrogen, helium, nitrogen, and their mixtures”. Journal of Applied Physiology. 29 (1): 23—31. ISSN 8750-7587. doi:10.1152/jappl.1970.29.1.23. 
  4. ^ Rebreather CO2 Monitoring: Impact on CCR Diver Safety (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2024-07-19 
  5. ^ a b Hamilton, R.W.; Kizer, K.W., eds. (1985). "Nitrogen Narcosis". 29th Undersea and Hyperbaric Medical Society Workshop (UHMS Publication Number 64WS(NN)4-26-85). Bethesda, MD: Undersea and Hyperbaric Medical Society.
  6. ^ O'Neill, Owen J; Dayya, David; Varughese, Lince; Marker, Jo Anne; Perez, Lubiha; Dayya, Michael (2021-05-01). „The effect of total compression time and rate (slope) of compression on the incidence of symptomatic Eustachian tube dysfunction and middle ear barotrauma: a Phase II prospective study”. Undersea and Hyperbaric Medicine: 209—219. ISSN 1066-2936. doi:10.22462/05.06.2021.1. 
  7. ^ Burov, N.E.; Kornienko, Liu; Makeev, G.N.; Potapov, V.N. (November–December 1999). "Clinical and experimental study of xenon anesthesia". Anesteziol Reanimatol (6): 56–60. PMID 11452771
  8. ^ Rostain, J.C.; Lavoute, C. (2016-04-19), Inert Gas Narcosis, CRC Press, str. 413—429, ISBN 978-0-429-09419-4, Pristupljeno 2024-07-19 
  9. ^ Brubakk, Alf O.; Bennett, Peter B.; Elliot, David H.; Elliott, David H., ur. (2007). Bennett and Elliott's physiology and medicine of diving (5th ed., repr izd.). Edinburgh London: Saunders. ISBN 978-0-7020-2571-6. 
  10. ^ Kety, Seymour S.; Schmidt, Carl F. (1948-07-01). „THE EFFECTS OF ALTERED ARTERIAL TENSIONS OF CARBON DIOXIDE AND OXYGEN ON CEREBRAL BLOOD FLOW AND CEREBRAL OXYGEN CONSUMPTION OF NORMAL YOUNG MEN 1”. Journal of Clinical Investigation. 27 (4): 484—492. ISSN 0021-9738. doi:10.1172/jci101995. 
  11. ^ a b HAMILTON, K.; LALIBERTE, M.-F.; HESLEGRAVE, R.; KHAN, S. (1993). „Visual/vestibular effects of inert gas narcosis”. Ergonomics. 36 (8): 891—898. ISSN 0014-0139. doi:10.1080/00140139308967954. 
  12. ^ Brubakk, Alf O.; Bennett, Peter B.; Elliot, David H.; Elliott, David H., ur. (2007). Bennett and Elliott's physiology and medicine of diving (5th ed., repr izd.). Edinburgh London: Saunders. ISBN 978-0-7020-2571-6. 
  13. ^ a b v g Lippmann, John; Mitchell, Simon (2007). Deeper into diving: an in-depth review of decompression procedures, and of the physical and physiological aspects of deeper diving (2nd ed, repr izd.). Carnegie, Vic., Australia: J.L. Publications. ISBN 978-0-9752290-1-9. 
  14. ^ a b Doolette, David J. (August 2008). "2: Inert Gas Narcosis". In Mount, Tom; Dituri, Joseph (eds.). Exploration and Mixed Gas Diving Encyclopedia (1st ed.). Miami Shores, Florida: International Association of Nitrox Divers. pp. 33–40. ISBN 978-0-915539-10-9.
  15. ^ Mekjavic, Igor B.; Passias, T.; Sundberg, Carl Johan; Eiken, O. (April 1994). "Perception of thermal comfort during narcosis". Undersea & Hyperbaric Medicine. 21 (1). Undersea and Hyperbaric Medical Society: 9–19. PMID 8180569
  16. ^ Mekjavic, I. B.; Savic, S. A.; Eiken, O. (1995-06-01). „Nitrogen narcosis attenuates shivering thermogenesis”. Journal of Applied Physiology (na jeziku: engleski). 78 (6): 2241—2244. ISSN 8750-7587. doi:10.1152/jappl.1995.78.6.2241. 
  17. ^ Brylske, A. (2006). Encyclopedia of Recreational Diving (3rd ed.). United States: Professional Association of Diving Instructors. ISBN 1-878663-01-1.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наркоза_инертним_гасом&oldid=28113998”