Азот-моноксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Азот-моноксид
Нитрик оксид
Нитрик оксид
Идентификација
ChEBI
DrugBank
ECHA InfoCard 100.030.233
KEGG[1]
MeSH Nitric+oxide
RTECS QX0525000
UN број 1660
Својства
NO
Моларна маса 30.006 g/mol
Агрегатно стање безбојан гас
парамагнетичан
Густина 1.269 g/cm3 (течност)
1.3402 g/l (гас)
Тачка топљења −1.636 °C (−2.913 °F; −1.363 K)
Тачка кључања −1.508 °C (−2.682 °F; −1.235 K)
7.4 ml/100 ml (СТП)
Растворљивост растворан у алкохолз, CS2
Индекс рефракције (nD) 1.0002697
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) Линераран, C∞v
Термохемија
210.76 J K−1 mol−1
+90.29 kJ/mol
Фармакологија
Начини употребе Инхалација
Фармакокинетика:
добра
плућне капиларе
2–6 секунди
Опасности
Главне опасности Токсичан
Р-ознаке R26, R34
С-ознаке (S1), S9, S26, S36, S45
Тачка паљења не-запаљив
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Азот-оксид или азот-моноксид је a хемијско једињење са хемијском формулом NO. Овај гас је важни сигнални молекул у организму сисара, укључујући и човека и изузетно важан интермедијер у хемијској индустрији. Он је такође и токсични продукт у ваздуху, који настаје као издувни гас аутомобила и фабрика.

NO је важан преносилац информација у молекулима, који укључује многе физиолошке и патолошке процесе у организму сисара, он је и користан и штетан.[4]Одговарајући нивои NO продукције су важни у заштити органа од оштећења, нпр. заштита јетре од исхемије. Међутим одражавајући нивои NO продукције одражавају се директно као отров у ткиву и доприносе васкуларним колапсима, удруженим са септичким шоком, док год је хронични облик азот-моноксида удружен са различитим карциномома у инфламаторним условима, укључујући почетне стадијуме дијабетеса, мултипле склерозе, артритиса и улцерозног колитиса.[5]

Азот оксид не треба мешати са азот-субоксидом (N2O), општим анестетиком или са азот-диоксидом (NO2) који представља још један облик загађивача ваздуха. NO молекул је слободни радикал, што је од велике важности за разумевање његове велике активности. У реакцији са кисеоником у ваздуху, препознаје се по црвенкасто-браон боји.[6][7]

Упркос томе што је у почетку био обичан молекул, NO је основни молекул за разумевање бројних процеса у неурологији, психологији, и имунологији, па је и проглашен за “Молекул године” 1992.[8]

Извори[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hou Y.C., Janczuk A. and Wang P.G. (1999): Current trends in the development of nitric oxide donors. Curr. Pharm. Des. June, 5 (6): 417- 471
  5. Tylor B.S., Kion Y.M., Wang Q.I., Sharpio R.A., Billiar T.R. and Geller D.A. (1997): Nitric oxide down regulates hepatocyte-inducible nitric oxide synthase gene expression. Arch. Surg. 1, (32). Nov.; 1177-1182.
  6. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  7. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  8. Elizabeth Culotta and Daniel E. Koshland Jr (1992). „NO news is good news. (nitric oxide; includes information about other significant advances & discoveries of 1992) (Molecule of the Year).”. Science. 258 (5090): 1862—1864. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]