Пређи на садржај

Наркоза инертним гасом

С Википедије, слободне енциклопедије
Наркоза инерртним гасом
[Азотна наркоза]
Label reading "Breathing gas other than air. MOD 90m. Mix 14/58"
Рониоци удишу мешавину кисеоника, хелијума и азота за дубоке зароне како би избегли ефекте наркозе. Ознака цилиндра показује максималну радну дубину и смешу (кисеоник/хелијум).

Наркоза инертним гасом, азотна наркоза, наркоза током роњења (позната и као Мартини ефекат) је реверзибилна промена свести која се јавља током роњења на дубину. Узрокује га анестетички ефекат одређених инертних гасова при високом парцијалном притиску. Наркоза од грчке речи νάρκωσις (narkōsis), „чин умртвљености“, изведена је од израза νάρκη (narkē), „утрнулост“, који су користили Хомер и Хипократ)[1] производи стање слично пијаности (опијању алкохолом) или стању изазваном удисањем азот-оксида. Може се јавити током плитких роњења, али обично не постаје приметан на дубинама мањим од 30 метара (98 стопа).

Осим хелијума и вероватно неона, сви гасови који се могу удисати имају наркотичко дејство, иако у великој мери варира у степену дејства.[2][3] Ефекат је конзистентно већи за гасове са већом растворљивошћу у липидима (иако механизам овог феномена још увек није у потпуности јасан) постоје добри докази да су та два својства механички повезана.[2] Како се дубина повећава, ментално оштећење може постати опасније. Рониоци могу научити да се носе са неким од ефеката наркозе, али је немогуће развити толеранцију. Наркоза може утицати на све рониоце под притиском околине, иако се осетљивост увелико разликује међу појединцима и од роњења до роњења. Главни начини подводног роњења који се баве његовом превенцијом и управљањем су роњење с боцом и површинско роњење на дубинама већим од 30 метара (98 стопа).

Наркоза се може потпуно преокренути за неколико минута успоном на мању дубину, без дугорочних ефеката. Стога се наркоза током роњења у отвореној води ретко развија у озбиљан проблем све док су рониоци свесни њених симптома и у стању су да се попну како би се изборили са њом. Роњење много преко 40 м се генерално сматра изван обима рекреативног роњења. За роњење на већим дубинама, пошто наркоза и токсичност кисеоника постају критични фактори ризика, користе се мешавине гасова као што су тримикс или хелиокс. Ове смеше спречавају или смањују наркозу заменом неке или целе инертне фракције гаса за дисање не-наркотичним хелијумом. Постоји синергија између токсичности угљен-диоксида и наркозе инертног гаса која је препозната, али није у потпуности схваћена. Услови у којима долази до великог рада дисања због густине гасова имају тенденцију да погоршају овај ефекат.[4]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]
Обука ронилаца за роњење са боцом је битан чинилац превенције азотне наркозе.

Наркоза је потенцијално једно од најопаснијих стања које утиче на рониоца на дубинама испод око 30 м. Осим повремене амнезије догађаја на дубини, ефекти наркозе се у потпуности уклањају приликом успона и стога сами по себи не представљају проблем, чак ни за поновљено, хронично или акутно излагање.[2][5] Ипак, тежина наркозе је непредвидива и може бити фатална током роњења, као резултат неодговарајућег понашања у опасном окружењу.[5]

Тестови су показали да сви рониоци могу бити погођени азотном наркозом, иако неки имају мање ефекте од других. Иако је могуће да се неки рониоци могу боље снаћи од других јер науче да се носе са субјективним оштећењем, основни ефекти понашања остају исти код свих ронилаца.[6] Ови ефекти су посебно опасни јер ронилац који може осећати да не доживљава наркозу, да је и даље буде под њеним утицајем.[2]

Класификација

[уреди | уреди извор]

Наркоза настаје услед удисања гасова под повишеним притиском и може се класификовати према главном укљученом гасу. Племенити гасови, осим хелијума и вероватно неона, као и азот, кисеоник и водоник изазивају смањење менталних функција, али њихов утицај на психомоторну функцију (процесе који утичу на координацију сензорних или когнитивних процеса и моторичке активности) веома варира.

Племенити гасови аргон, криптон и ксенон су више наркотични од азота при датом притиску, а ксенон има толико анестетичке активности да је употребљив анестетик при концентрацији од 80% и нормалном атмосферском притиску. Ксенон је историјски био прескуп да би се много користио у пракси, али се успешно користио за хируршке операције, а системи ксенонске анестезије се још увек предлажу и дизајнирају.[7]

Узроци

[уреди | уреди извор]

Узрок наркозе је везан за повећану растворљивост гасова у телесним ткивима, као резултат повишених притисака на дубини (Хенријев закон). Претпоставља се да инертни гасови који се растварају у липидном двослоју ћелијских мембрана изазивају наркозу. У скорије време, истраживачи су посматрали механизме протеина рецептора неуротрансмитера као могући узрок наркозе.[8] Мешавина гасова за дисање која улази у плућа рониоца имаће исти притисак као и околна вода, познат као притисак околине. После промене дубине, парцијални притисак инертних гасова у крви која пролази кроз мозак достиже притисак околине у року од минут-два, што за последицу има одложену промену наркотичког дејства након спуштања на нову дубину. Брза компресија појачава наркозу због задржавања угљен-диоксида.[9]

Спознаја рониоца може бити поремећена при заронима чак и на 10 м, али промене обично нису приметне. Не постоји поуздан метод за предвиђање дубине на којој наркоза постаје приметна, или озбиљности ефекта на појединачног рониоца, јер може варирати од роњења до роњења чак и истог дана.

Значајно оштећење услед наркозе је све већи ризик испод дубине од око 30 м, што одговара амбијенталном притиску од око 4 бара (400 кПа). Већина организација за спортско роњење препоручује дубине не веће од 40 м (130 стопа) због ризика од наркозе. Када се удише ваздух на дубини од 90 м (300 стопа) – при притиску околине од око 10 бара (1.000 кПа) – наркоза код већине ронилаца доводи до халуцинација, губитка памћења и несвестице. Бројни рониоци су погинули у покушајима да поставе рекорде дубине ваздуха испод 120 м. Због ових инцидената, Гинисова књига рекорда више не извештава о овој цифри.

Наркоза је упоређена са висинском болешћу у погледу њене варијабилности почетка (иако не и њених симптома); његови ефекти зависе од многих фактора, са варијацијама међу појединцима. Топлотна хладноћа, стрес, тежак посао, умор и задржавање угљен-диоксида повећавају ризик и тежину наркозе. Угљен-диоксид има висок наркотички потенцијал и такође узрокује повећан проток крви у мозгу, повећавајући ефекте других гасова.[10] Повећан ризик од наркозе је резултат повећања количине угљен-диоксида задржаног кроз тешке вежбе, плитко или прескакање дисања, велики рад дисања или због слабе размене гасова у плућима.

Познато је да је наркоза додатак чак и минималној интоксикацији алкохолом.[11] Други седативи и аналгетици, као што су опијатни наркотици и бензодиазепини, доприносе наркози.[11]

Знаци и симптоми

[уреди | уреди извор]
Наркоза може изазвати тунелски вид, што отежава читање више мерача.

Због ефеката који мењају перцепцију, почетак наркозе може бити тешко препознатљив.[12] У свом најбенигнијем облику, наркоза резултује ослобађањем од анксиозности – осећајем спокоја и овладавања околином. Ови ефекти су у суштини идентични различитим концентрацијама азот-оксида. Они такође подсећају (иако не толико) на ефекте алкохола и познатих бензодиазепинских лекова као што су диазепам и алпразолам.[13] Такви ефекти нису штетни осим ако не изазивају непосредну опасност да остане непрепозната и нерешена. Када се једном стабилизују, ефекти углавном остају исти на датој дубини, само се погоршавају ако ронилац зађе у дубље.[13]

Најопаснији аспекти наркозе су оштећење расуђивања и координација, као и губитак способности доношења одлука и фокуса. Остали ефекти укључују вртоглавицу и поремећаје вида или слуха. Синдром може изазвати узбуђење, вртоглавицу, екстремну анксиозност, депресију или параноју, у зависности од индивидуалног рониоца и његове медицинске или личне историје. Када је искустан, ронилац се може осећати превише самоуверено, занемарујући нормалне безбедне праксе роњења.[13] Успорена ментална активност, на шта указује повећано време реакције и повећане грешке у когнитивним функцијама, су ефекти који повећавају ризик да ронилац погрешно управља инцидентом.[14] Наркоза смањује и перцепцију хладноће и дрхтавице и на тај начин утиче на производњу телесне топлоте и последично омогућава бржи пад унутрашње температуре у хладној води, уз смањену свест о проблему који се развија.[14][15][16]

Однос дубине и наркозе понекад је неформално познат као "Мартинијев закон", заснован на идеји да наркоза резултиује осећајем једног мартинија на сваких 10 м (33 фт) испод 20 м (66 фт) дубине. Ово је груби водич који ће новим рониоцима дати поређење са ситуацијом која им је можда познатија.[17]

У доњој, прилагођеној табели, према Deeper into Diving by Lippman and Mitchell, приказани су знаци и симптоми сумирани у односу на типичне дубине морске воде у метрима и стопама:[13]

Знаци и симптоми наркозе, изазвани удисањем ваздуха
Притисак (bar) Дубина (м) Дубина (фт) Коментари
1–2 0–10 0–33
  • Неприметни мањи симптоми, или уопште нема симптома
2–4 10–30 33–100
  • Благо оштећење обављања неувежбаних задатака
  • Благо поремећено расуђивање
  • Могућа блага еуфорија
4–6 30–50 100–165
  • Одложен одговор на визуелне и слушне стимулусе
  • Расуђивање и непосредно памћење утицали су више од моторичке координације
  • Грешке у прорачуну и погрешни избори
  • Фиксирање идеја
  • Претерано самопоуздање и осећај благостања
  • Смех и говорљивост (у одајама) који се могу превазићи самоконтролом
  • Анксиозност (честа у хладној мутној води)
6–8 50–70 165–230
  • Поспаност, поремећај расуђивања, конфузија
  • Халуцинације
  • Озбиљно кашњење у одговору на сигнале, упутства и друге стимулусе
  • Повремена вртоглавица
  • Неконтролисани смех, хистерија (у комори)
  • Терор код неких
8–10 70–90 230–300
  • Слаба концентрација и ментална конфузија
  • Запањеност са извесним смањењем спретности и расуђивања
  • Губитак памћења, повећана раздражљивост
10+ 90+ 300+
  • Интензивне халуцинације
  • Повећан интензитет вида и слуха
  • Осећај предстојећег замрачења или левитације
  • Вртоглавица, еуфорија, манична или депресивна стања
  • Неорганизованост осећаја за време, промене у изгледу лица
  • Губитак свести, (приближни инспирисани парцијални притисак азота за анестезију је 33 атм)
  • Смрт

Терапија

[уреди | уреди извор]

Када је наркоза инертног гаса присутна у лакшим облицима, смањење надморске висине је довољно за потпуну ремисију симптома.

У најтежим облицима, код којих је установљена акутна кардиореспираторна инсуфицијенција, може бити неопходно спровести маневре кардиопулмоналне реанимације ради одржавања виталних функција.

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Askitopoulou, Helen; Ramoutsaki, Ioanna A.; Konsolaki, Eleni (2000). „Analgesia and Anesthesia: Etymology and Literary History of Related Greek Words”. Anesthesia & Analgesia. 91 (2): 486—491. ISSN 0003-2999. doi:10.1213/00000539-200008000-00048. 
  2. ^ а б в г Brubakk, Alf O.; Bennett, Peter B.; Elliot, David H.; Elliott, David H., ур. (2007). Bennett and Elliott's physiology and medicine of diving (5th ed., repr изд.). Edinburgh London: Saunders. ISBN 978-0-7020-2571-6. 
  3. ^ Brauer, R. W.; Way, R. O. (1970-07-01). „Relative narcotic potencies of hydrogen, helium, nitrogen, and their mixtures”. Journal of Applied Physiology. 29 (1): 23—31. ISSN 8750-7587. doi:10.1152/jappl.1970.29.1.23. 
  4. ^ Rebreather CO2 Monitoring: Impact on CCR Diver Safety (на језику: енглески), Приступљено 2024-07-19 
  5. ^ а б Hamilton, R.W.; Kizer, K.W., eds. (1985). "Nitrogen Narcosis". 29th Undersea and Hyperbaric Medical Society Workshop (UHMS Publication Number 64WS(NN)4-26-85). Bethesda, MD: Undersea and Hyperbaric Medical Society.
  6. ^ O'Neill, Owen J; Dayya, David; Varughese, Lince; Marker, Jo Anne; Perez, Lubiha; Dayya, Michael (2021-05-01). „The effect of total compression time and rate (slope) of compression on the incidence of symptomatic Eustachian tube dysfunction and middle ear barotrauma: a Phase II prospective study”. Undersea and Hyperbaric Medicine: 209—219. ISSN 1066-2936. doi:10.22462/05.06.2021.1. 
  7. ^ Burov, N.E.; Kornienko, Liu; Makeev, G.N.; Potapov, V.N. (November–December 1999). "Clinical and experimental study of xenon anesthesia". Anesteziol Reanimatol (6): 56–60. PMID 11452771
  8. ^ Rostain, J.C.; Lavoute, C. (2016-04-19), Inert Gas Narcosis, CRC Press, стр. 413—429, ISBN 978-0-429-09419-4, Приступљено 2024-07-19 
  9. ^ Brubakk, Alf O.; Bennett, Peter B.; Elliot, David H.; Elliott, David H., ур. (2007). Bennett and Elliott's physiology and medicine of diving (5th ed., repr изд.). Edinburgh London: Saunders. ISBN 978-0-7020-2571-6. 
  10. ^ Kety, Seymour S.; Schmidt, Carl F. (1948-07-01). „THE EFFECTS OF ALTERED ARTERIAL TENSIONS OF CARBON DIOXIDE AND OXYGEN ON CEREBRAL BLOOD FLOW AND CEREBRAL OXYGEN CONSUMPTION OF NORMAL YOUNG MEN 1”. Journal of Clinical Investigation. 27 (4): 484—492. ISSN 0021-9738. doi:10.1172/jci101995. 
  11. ^ а б HAMILTON, K.; LALIBERTE, M.-F.; HESLEGRAVE, R.; KHAN, S. (1993). „Visual/vestibular effects of inert gas narcosis”. Ergonomics. 36 (8): 891—898. ISSN 0014-0139. doi:10.1080/00140139308967954. 
  12. ^ Brubakk, Alf O.; Bennett, Peter B.; Elliot, David H.; Elliott, David H., ур. (2007). Bennett and Elliott's physiology and medicine of diving (5th ed., repr изд.). Edinburgh London: Saunders. ISBN 978-0-7020-2571-6. 
  13. ^ а б в г Lippmann, John; Mitchell, Simon (2007). Deeper into diving: an in-depth review of decompression procedures, and of the physical and physiological aspects of deeper diving (2nd ed, repr изд.). Carnegie, Vic., Australia: J.L. Publications. ISBN 978-0-9752290-1-9. 
  14. ^ а б Doolette, David J. (August 2008). "2: Inert Gas Narcosis". In Mount, Tom; Dituri, Joseph (eds.). Exploration and Mixed Gas Diving Encyclopedia (1st ed.). Miami Shores, Florida: International Association of Nitrox Divers. pp. 33–40. ISBN 978-0-915539-10-9.
  15. ^ Mekjavic, Igor B.; Passias, T.; Sundberg, Carl Johan; Eiken, O. (April 1994). "Perception of thermal comfort during narcosis". Undersea & Hyperbaric Medicine. 21 (1). Undersea and Hyperbaric Medical Society: 9–19. PMID 8180569
  16. ^ Mekjavic, I. B.; Savic, S. A.; Eiken, O. (1995-06-01). „Nitrogen narcosis attenuates shivering thermogenesis”. Journal of Applied Physiology (на језику: енглески). 78 (6): 2241—2244. ISSN 8750-7587. doi:10.1152/jappl.1995.78.6.2241. 
  17. ^ Brylske, A. (2006). Encyclopedia of Recreational Diving (3rd ed.). United States: Professional Association of Diving Instructors. ISBN 1-878663-01-1.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наркоза_инертним_гасом&oldid=28113998”