Narodna skupština Kraljevine SHS 1923—1924.
Redovni saziv Narodne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1923/1924. godinu je održan od 20. oktobra 1923. do 27. maja 1924.[1]
Redovni saziv za 1923/1924.[uredi | uredi izvor]
Narodna skupština izabrana na izborima od 18. marta 1923. godine sastala se y prvi redovan saziv 20. oktobra 1923. Za predsednika Skupštine bio je izabran Ljuba Jovanović, za I potpredsednika Ljuba Bakić, za II potpredsednika Mihailo Ranković, a za sekretare Stjepo Kobasica, Dragan Bojović, dr. Janko Šijačić i Dimitrije On. Popović. 23. januara 1924. časništvo je bilo izmenjeno utoliko što je na mesto Mihaila Rankovića, koji je podneo ostavku na položaj II potpredsednika bio izabran Milutin Dragović. Skupštinsko časništvo, kao i y prošlom vanrednom sazivu, pripadalo je Narodnoj radikalnoj stranci.
Sednice y ovome sazivu otvorene su 23. oktobra, čitanjem ukaza. Skupština je posle toga izvršila izbor stalnih skupštinskih odbora, pa je prešla na zakonodavni rad. U toku toga rada podnesena je i optužba protiv ministra pravde dr. Lazara Markovića, po zakonu o ministarskoj odgovornosti, koja je rešena prostim prelazom na dnevni red.
10. marta 1924. saopšteno je na skupštinskoj sednici da su dvadeset narodnih poslanika Hrvatske seljačke republikanske stranke, na čelu sa Pavlom Radićem i Vlatkom Mačekom, podneli poslanička punomoćstva na verifikaciju. Za to vreme šef Hrvatske seljačke republikanske stranke Stjepan Radić nalazio se y inostranstvu, a y njegovu odsustvu vođeni su pregovori između Jugoslovenske demokratske stranke kojoj je na čelu bio Ljubomir Davidović, i Hrvatske seljačke republikanske stranke, o obrazovanju jednog šireg demokratskog opozicionog bloka, kome bi Hrvatska republikanska seljačka stranka trebalo da da podršku na taj način što bi se odlučila na prekidanje parlamentarne apstinencije a njeni poslanici došli y Narodnu skupštinu. Za vreme trajanja tih pregovora izbila je duga politička kriza pa je vlada Nikole Pašića podnela ostavku, da bi Kruni dala mogućnost širokih konsultovanja. U toku te krize i ostali poslanici, članovi Hrvatske republikanske seljačke stranke, podneli su svoja punomoćstva, sem Stjepana Radića, koji se neprestano nalazio y inostranstvu.
U toku akcije koja je vođena za postizanje sporazuma između Hrvatske seljačke i Jugoslovenske demokratske stranke, došlo je do cepanja Jugoslovenske demokratske stranke, iz koje se izdvojio Svetozar Pribićević sa svojim drugovima. Pribićević i drugovi organizovali su Samostalnu demokratsku stranku, a njihov klub y Narodnoj skupštini brojao je 25 narodnih poslanika koji su zauzeli otsudno protivan stav prema voćstvu Demokratske stranke y pitanju sporazumevanja sa Hrvatskom republikanskom seljačkom strankom. Naposletku je kriza kabineta rešena na taj način što je vladu ponovo obrazovao Nikola Pašić, sada y zajednici sa samostalnim demokratima koje je predvodio Svetozar Pribićević. („Nacionalni blok"). Obrazovanje nove vlade Nikole Pašića saopšteno je Narodnoj skupštini 26. maja 1924, kada je nastavljen rad na verifikaciji mandata Hrvatske republikanske seljačke stranke.
Po pitanju verifikacije tih mandata, Verifikacioni odbor podelio se na većinu i manjinu, koje su zastupale dva sasvim oprečna gledišta. Manjina, koju su činili radikali i samostalni demokrati, dakle grupe Nacionalnog bloka, nalazila je da mandate ne treba verifikovati, dok je predlog većine, koju su sačinjavale sve stranke opozicije, tražio da se mandati verifikuju svi bez izuzetka. Diskusija po tome pitanju bila je vrlo oštra, i ona se naposletku završila time što je na sednici od 27. maja 1924. dr. Edo Lukinić, y ime Samostalne demokratske stranke, prihvatio predlog većine Verifikacionog odbora, a to stranka čini samo stoga „...da odbije od sebe svaku senku sumnje da sprečava bilo čime makar i neznatne i neiskrene pokušaje na putu parlamentarne politike, na koji smo poslanike Hrvatske republikanske seljačke stranke oduvek stalno upućivali."
Posle toga Skupština je jednoglasno verifikovala mandate članova Hrvatske seljačke stranke, izuzev one čiji se članovi nisu pojavili y Narodnoj skupštini, pa je izvršena Ustavom propisana zakletva novih poslanika. Po izričitom traženju članova HRSS, zakletva je izvršena y sali plenuma, za vreme prekida sednice.
Ukazom od 27. maja 1924. zaključen je ovaj skupštinski saziv, čitanjem ukaza, kojim je Narodna skupština sazvana y redovan saziv za 20. oktobra 1924.[1]
Doneti zakoni[uredi | uredi izvor]
U toku ovoga redovnog saziva Narodna skupština donela je ove zakone: zakon o državnoj trošarini; zakon o konvenciji o skidanju sekvestra sa Austrijom; budžetske dvanaestine za januar, februar i mart 1924; zakon o zajmu y iznosu od 300.555.000 franaka; zakon o sporazumu o Rijeci, između Jugoslavije i Italije; zakon o Hipotekarnoj banci; zakon o priznanju godina službe lekarima, provedenim y ratu; zakon o uređenju pravnih odnosa sa Čehoslovačkom; zakon o konvenciji o lekarskoj pomoći sa Poljskom; zakon o protokolu o definitivnom razgraničenju sa Rumunijom; Finansijski zakon za 1924/1925; budžet prihoda i rashoda za 1924/1925; zakon o konvencijama odnosno zemljišta diplomatskih zgrada bivše Austro Ugarske; zakon o konvencijama sa Bugarskom; ugovor o trgovini i plovidbi sa Japanom; i zakon o Međunarodnoj poštanskoj konvenciji.[1]