Natalija Estemirova

Natalija Estemirova
Posthumni portret Natalije Estemirove, ruske aktivistkinje za ljudska prava, čečenske slikarke Asje Umarove
Puno ime	Natálья Husaínovna Эstemírova
Datum rođenja	(1958-02-28)28. februar 1958.
Mesto rođenja	Sverdlovska oblast, Sovjetski Savez
Datum smrti	15. jul 2009.(2009-07-15) (51 god.)
Mesto smrti	Ingušetija, Rusija
Uzrok smrti	ubistvo
Univerzitet	Univerzitet Grozni
Zanimanje	Aktivista za ljudska prava, novinar, nastavnik

Natalija Husajnovna Estemirova (rus. Natalьa Husainovna Esemirova; 28. februara 1958 – 15. jula 2009) bila je ruska aktivistkinja za ljudska prava i članica odbora ruske organizacije za ljudska prava Memorijal. Estemirovu su nepoznate osobe otele 15. jula 2009. oko 8:30 ujutro iz njenog doma u Groznom u Čečeniji, dok je radila na „izuzetno osetljivim“ slučajevima kršenja ljudskih prava u Čečeniji. Dva svedoka su tvrdila da su videli kako su Estemirovu ubaciliu automobil. Njeni ostaci su pronađeni sa ranama od metka u predelu glave i grudnog koša u 16.30 sati. u šumi udaljenoj 100 metara (330 stopa) od saveznog puta „Kavkaz“ u blizini sela Gazi-Jurt, Ingušetija.

Biografija

Rođena u Kamišlovu, Sverdlovska oblast od roditelja Rusa i Čečena, Estemirova je diplomirala istoriju na Univerzitetu Grozni i predavala istoriju u lokalnoj srednjoj školi do 1998. 1991. godine radila je kao dopisnica lokalnih novina The Voice i The Worker of Grozny. Dok je radila na televiziji u Groznom, snimila je trinaest kratkih dokumentarnih filmova o žrtvama ruske kaznene prakse. Učestvovala je u Organizaciji zatvorenika filtracionih logora kao pres sekretar. Udovica čečenskog policajca, prikupljala je dokaze o kršenju ljudskih prava od početka Drugog čečenskog rata 1999. godine, ostavljajući ćerku u Jekaterinburgu kod rođaka. 2000. godine postala je predstavnik Memorijalnog centra za ljudska prava u rodnom Groznom. Posetila je mnoge bolnice u Čečeniji i Ingušetiji, praveći stotine fotografija dece žrtava rata.

Estemirova je bila česti saradnik nezavisnih moskovskih novina Novaya Gazeta i kavkaske veb stranice Kavkazsky Uzel.

Estemirova je nagradu za pravo na život dobila kao predstavnica Memorijala na svečanosti u zgradi švedskog parlamenta 2004. godine. Zajedno sa Sergejem Kovaljevim, predsedavajućim Memorijala, Grupa Evropske narodne partije 2005. godine odlikovala ju je medaljom Roberta Šumana. U oktobru 2007. dodeljena joj je prva nagrada Ana Politkovskaja, odajući počast hrabrim ženama braniteljicama ljudskih prava iz rata i sukoba, koje govore u ime žrtava, često pod velikim ličnim rizikom. Nagrada Ana Politkovskaja dodeljuje se svake godine u čast sećanja na rusku istraživačku novinarku Anu Politkovsku na godišnjicu njenog ubistva 7. oktobra 2006. godine. Estemirova je sarađivala sa istraživačkom novinarkom Anom Politkovskajom i advokatom za ljudska prava Stanislavom Markelovim, koji su takođe ubijeni, 2006., odnosno 2009. godine.

Atentat

Estemirova je oteta 15. jula 2009. godine iz njenog doma u Groznom, Čečenija. Prema Tanji Lokšini iz moskovske kancelarije Human Rights Watch, nepoznate osobe otele su Estemirovu u blizini njene kuće u Groznom oko 8:30 ujutru. Njene kolege su podigle uzbunu kada nije došla na planirani sastanak. Dva svedoka su navodno videla kako su Estemirovu gurnuli u automobil uz povike da je oteta. Lokšina je rekla da je Estemirova oteta dok je radila na "izuzetno osetljivim" slučajevima kršenja ljudskih prava u Čečeniji. Lokšina je rekla da je bila meta za njene profesionalne aktivnosti. Human Rights Watch tražio je od Kremlja i Ramzana Kadirova da se Estemirova bezbedno vrati kući.

Vladimir Markin, sekretar za štampu istražnog komiteta generalnog tužioca Rusije, rekao je da je u 16.30 pronađeno telo žene sa ranama od metka u glavu i grudni koš, u šumi udaljenoj 100 m od saveznog puta „Kavkaz“ u blizini sela Gazi-Jurt, Ingušetija. Istražitelji su u torbici žene pronašli predmete koji su pripadali Estemirovoj. Ti predmeti bili su pasoš, lična karta čečenskog stručnjaka za komesara za ljudska prava Rusije i mandat javnog komiteta za nadzor kaznenog zavoda.

Sahrana

Estemirova je „sahranjena u skladu sa islamskom tradicijom pre zalaska sunca u četvrtak, na groblju u svom selu Koškeldi, u čečenskom okrugu Gudermes“.

Oko 150 ljudi prisustvovalo je bdenjju koje je održano na moskovskom Puškinovom trgu oko devet dana nakon ubistva, prateći rusku pravoslavnu tradiciju.

Odgovor

BBC-jev Rupert Wingfield-Hayes, stacioniran u Moskvi, izvestio je da je Estemirova bila angažovana na „veoma važnom i opasnom poslu“ istražujući stotine slučajeva navodne otmice, mučenja i vansudskih ubistava ruskih vladinih trupa ili paravojnih formacija u Čečeniji.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izrazio je „negodovanje“ zbog ubistva i naložio istragu najvišeg nivoa. Govoreći u Nemačkoj u vreme njene sahrane, odao joj je počast i ponovo obećao temeljnu istragu. Rekao je da mu je „očigledno“ da je njeno ubistvo povezano sa njenim profesionalnim radom.

Memorijal je tvrdio da je za to kriv „državni teror“, nazivajući ubistvo „vansudskim pogubljenjem“ od strane odreda smrti podržanih od vlade. Predsedavajući Memorijala Oleg Orlov rekao je da je Ramzan Kadirov pretio Nataliji. Orlov je u izjavi rekao: „Znam, siguran sam ko je kriv za ubistvo Natalijeve Estemirove, svi ga znamo. Zove se Ramzan Kadirov.“ Prema Orlovu, malo pre ubistva Kadirov je otvorenu pretnju za nju rekavši: "Da, moje ruke su do lakata u krvi. I toga se ne stidim. Ubio sam i ubiću zle ljude". Kadirov je negirao bilo kakvu umešanost i obećao da će lično istražiti ubistvo. Osudio je ubice, rekavši da "moraju biti kažnjeni kao najokrutniji kriminalci".

U januaru 2010. godine, Ramzan Kadirov je u intervjuu za RT optužio Borisa Berezovskog za ubistvo Estemirove.

Medvedev je odgovorio na optužbu rekavši da je vreme zločina, dan pre njegovog putovanja u Nemačku na razgovore s kancelarkom Angelom Merkel, provokacija čiji je cilj da iznedre „najprimitivnije teorije i one najneprijatnije državi“. Merkelova je rekla da je u razgovorima sa Medvedevim izrazila svoje "negodovanje" zbog ubistva "i jasno stavila do znanja da se mora učiniti sve da se ovaj zločin reši".

Organizacija za ljudska prava sa sedištem u Švedskoj nazvala je projekat Natalija po Estemirovoj. Projekat Natalija je alarmni sistem i sistem pozicioniranja za ugrožene branitelje ljudskih prava.

Istraga

U februaru 2010. godine anonimni izvor u ruskim organima za sprovođenje zakona tvrdio je da istražitelji poznaju ubicu Estemirove. Ipak, ubica nije uhvaćen, niti je identifikovan organizator zločina. Novinari Nove Gazete zajedno sa društvom za ljudska prava Memorijal i Međunarodnom federacijom za ljudska prava sprovode sopstvenu istragu, a takođe nadgledaju zvaničnu istragu. Prema njima, glavna verzija zvaničnih istražitelja je da je Estemirovu ubio pobunjenik Alkazur Bashaiev, član džemata u čečenskom selu Šalaži. 15. januara 2010. godine, tokom pretresa u kući Alhazura Bašajeva, istražitelji su pronašli veliku zalihu oružja, uključujući pištolj koji je korišten za ubistvo Estemirove i falsifikovani policijski dokument sa Bašajevom fotografijom. 7. februara 2010. godine pronašli su napušteni automobil VAZ-2107 za koji je identifikovano da je automobil koji je kupio Bašajev. U automobilu su pronašli potiskivač napravljen od istog materijala kao i fragment pronađen na mestu zločina.

Prema zvaničnim informacijama, Bašajev je 13. novembra 2009. godine ubijen vazdušnim udarom tokom specijalne operacije koju je vodio Adam Delimhanov.

Novinari Nove Gazete i aktivisti za ljudska prava ne slažu se sa zaključcima istražitelja i sumnjaju u masovno zataškavanje:

• DNK analiza materijala pronađenog na mestu zločina ne poklapa se sa Alhazurom Bašajevim ili njegovim rođacima.
• Odnosi između Bašajeva i zvaničnog Kadirovšija vrlo su sumnjivi.
• Ubistvo Bašajeva nije dokazano. Sasvim je moguće da je živ i da su informacije o njegovoj smrti bile zataškavanje.
• Verovatno je da je pištolj stavljen u kuću Bašajeva nakon Bašajeve smrti.

Vidi još

• Ruska mafija

Spoljašnje veze

• Biografija Natalije Estemirove povodom dobijanja medalje Roberta Šoumana, EPP Group, 2005
• Natalija Estemirova - izjava o ubistvu Zure Bitieve i njene porodice, septembar 2003
• Natalija Estemirova i cena hrabrosti Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. februar 2017),blog Roberta Amsterdama
• Natalija Estemirova i nagrada Anna Politkovskaya