Nauka i izumi Leonarda da Vinčija

Leonardo da Vinči (1452–1519) je bio italijanski polimatičar, smatran oličenjem „renesansnog čoveka“, pokazujući veštine u brojnim različitim oblastima proučavanja. Iako je najpoznatiji po svojim slikama kao što su Mona Liza i Tajna večera, Leonardo je takođe poznat u oblastima građevinarstva, hemije, geologije, geometrije, hidrodinamike, matematike, mašinstva, optike, fizike, pirotehnike i zoologije.

Vajar

Mnogo godina je proveo u stvaranju monumentalnih planova za izradu velike skulpture konjanika od bronze („Gran Cavallo”) koja je trebalo da stoji u gradu Milanu, ali rat sa Francuskom nije dozvolio da se ovaj projekat realizuje. Na osnovu privatne inicijative je u Njujorku izgrađena skulptura po ovim planovima i 1999. godine je poklonjena gradu Milanu. Huntov muzej u gradu Limerik u Irskoj navodno poseduje kopiju malog konja u bronzi koja je rad Leonardovog šegrta na osnovu majstorovog projekta.

Osim ovoga, on je sam ostvario i mnoge druge radove u vajarstvu od kojih su najpoznatiji oni najstariji radovi.

Arhitekta

Mnogo Leonardovih zapisa se odnosilo na građenje i planiranje gradnje katedrala.

Njegove studije su počinjale ispitivanjem raznih građevinskih alata i pomoćnih sredstava za gradnju. Nadalje, on je nastavio u oblasti koja do tada nije bila ispitivana — u nosivosti stubova i podupirača, kao i svodova i lukova.

Arhitektonska studija

Eksperti su saglasni da je većina njegovih arhitektonskih studija bila teorijski rad. Njegovi radovi su označeni kao „kako projektovati konstrukciju za dekoraciju fasade” ili „kako dekorisati ravan napravljenu za proslave”. Sa druge strane, neki nacrti su interesantni u svojoj ambiciji da predstave ogromne građevine, kružna stepeništa, ulice sa mnogostrukim saobraćajem za pešake i komercijalnim saobraćajem. Ni jedan od ovih planova nije ostvaren.

Kao svoj arhitektonski rad, Leonardo je prezentovao model „idealnog grada” za Ludovika Sforcu. To je zahtevalo potpuno preuređenje grada Milana što se, naravno, nikada nije ostvarilo. Samo mali broj Leonardovih radova u arhitekturi je ugledalo svetlost dana. Verovatno je sarađivao i sa drugim arhitektama, kao sa Bramanteom 1492. godine kod pregrađivanja trga Viđevano i kod nekih profanih objekata. Zna se da je predložio projekat centralne kule Milanske katedrale i 10. maja 1490. godine, iako je odbijen, bio je predložen da radi novi koji nikada nije završio.

Godine 1502, on je napravio crtež visećeg mosta sa dužinom od 720 stopa u jednom segmentu (240 m), kao deo građevinskog projekta za sultana Bajazita II iz Konstantinopolja. Most je trebalo da bude izgrađen na ušću Bosfora, poznatog kao Zlatni rog. Nikada nije izgrađen, ali je njegova verzija obnovljena 2001. godine, kada je na osnovu njegovog projekta postavljen manji most u Norveškoj.

Na zalasku svog života je radio na projektima dvora kraljeve majke u Romorantinu u Francuskoj, ali, nažalost, ni ovaj projekat se nije realizovao.

Nauka i konstrukcija mašina

Uverljive i upečatljive su njegove studije koje su ubeležene u dnevnike koji sadrže 6.000 stranica primedaba i crteža u kojima se nalaze prelazi između nauke i umetnosti. Bio je levoruk i celog života je upotrebljavao ogledalsko pisanje jer se ovako lakše pisalo pomoću pera levom rukom.

Celoga života trudio se da sastavi veliku enciklopediju koja bi sadržala sve sa detaljnim crtežima. Od vremena kako je napustio svoje studije latinskog i matematike, Leonarda su tadašnji naučnici u većini ignorisali kao naučnika.

Leonardo nikada nije objavio i ni na koji drugi način nije širio sadržaje svojih dnevnika. Njegovi zapisi su do 19. veka ostali zagonetni i nerazumljivi i nisu imali uticaja na razvoj nauke. U januaru 2005. godine su naučnici otkrili tajne laboratorije koje je on upotrebljavao za studije letećih mašina i koje su bile u srcu Firence, u zapečaćenim manastirskim prostorijama pored Bazilike najsvetije Device.

Astronomija

U astronomiji, Leonardo je verovao da Sunce i Mesec kruže oko Zemlje, kao i da je Mesec pokriven vodom i kao takav odbija svetlost. Otkrio je uticaje meseca na plimu i oseku.

Anatomija

Leonardo je učestvovao u seciranju i to je omogućilo izradu mnogih anatomskih crteža i planirao je velike radove ljudske i uporedne anatomije. Došao je na ideju kako secirati oko i taj se način upotrebljavao do 19. veka. 1490. godine je stvorio „Kanon proporcija” po idealnim proporcijama muškog tela koji je popisao u svom radu rimski arhitekta Markus Vitruvijus Polio i ova studija je nazvana „Homo Vitruvius” („Vitruvijanski čovek”), koji je jedan od najpoznatijih njegovih radova.

Njegova proučavanja anatomije vodila su ka projektu prvog robota u pisanoj istoriji. Projekat se zove i „Leonardov robot”; bio je verovatno nacrtan 1495. godine, ali je objavljen tek pedesetih godina 20. veka i nije poznato da li je neko pokušao da ga konstruiše.

• 
  Anatomija jedne žene
• 
  Fetus u materici
• 
  Studija lobanje muškarca
• 
  Muške genitalije

Mašine

Leonardo je bio fasciniran letenjem i stvorio je nekoliko mašina, od kojih i nacrt za helikopter koji bi bio pokretan sa 4 čoveka i koji ne bi mogao da poleti ali i neke mašine koje bi verovatno mogle poleteti. Osim toga što je sastavio nacrte koji imitiraju ptičija krila, predlagao je i nacrte sa krilima slepog miša. U svojim beleškama se osvrće i na ideje o padobranu koje je razrađivao samo teoretski. Kao pogon za svoje mašine je upotrebljavao ljudsku silu, iako je znao da to može da se razmatra i funkcioniše samo kao teorija.

Pronašao je anemometar za određivanje smera vetra i bio je to jako značajan pronalazak koji je poboljšavao bezbednost letova, radio je i na instrumentu koji meri brzinu vetra, kao i na instrumentu koji je trebalo da određuje vodoravnost letova.

• 
  Leteća spirala
• 
  Automobil
• 
  Oklopna kola- tenk
• 
  Pokretni zupčanici

Ratne mašine

Njegovi dnevnici sadrže i nekoliko pronalazaka vojnih mašina, kao na primer automatima opremljeni tenk koji se pokreće snagom ljudi ili konja ili kasetnu bombu i to uprkos tome što je rat smatrao za najgoru ljudsku osobitost i delatnost. Konstruisao je nešto kao top koji je podešavao ugao svoga dejstva, bio pokretan i bio upotrebljiv u ratu. Njegove ideje dale su osnov današnjem oružju kao što su revolveri i automati. Stvorio je radove i projekte koji, iako nisu bili propraćeni matematičkim računicama, kazuju da je Leonardo poznavao zakonitosti i značaj aerodinamike.

Drugi pronalasci

Dalji pronalasci se odnose na podmornicu, na ozubljenu mašinu koje se može smatrati prvim kalkulatorom i automobil koji bi bio pokretan pomoću opruga. Planirao je industrijsko zagrevanje vode pomoću sunčane energije i paraboličkih ogledala. Pronašao je skafander koji je razradio u svojim studijama, iako se sastojao samo od zvona za glavu i plivajućih plutvi. Posle je dodao i kožno odelo za plivanje u vodi. Isto tako je konstruisao i bušilicu koja se sastojala od mehanizma sa točkićima i imala je glavu.

Od daljih pronalazaka koji su našli primenu u današnjem vremenu tu je npr. hidraulična testera. Imao je sistem klimatizacije koji bi redukovao jake promene klime koje bi pogubno uticale na njegovu laboratoriju. Merio je vlažnost vazduha na osnovu merenja, u vidu neke vrste vagice, vune i voska i razlike u težini kada vuna povlači vlagu koja se prikazivala na jednoj skali.

Iako većina Leonardovih pronalazaka nije realizovana, mnogi od njegovih projekata su bili tehnološki obistinjeni kako to na primer demonstrira njegov „tenk”