Nemanja Čović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nemanja Čović
Lični podaci
Puno ime Nemanja Čović
Datum rođenja (1991-06-18)18. jun 1991. (32 god.)
Mesto rođenja Novi Sad, SFR Jugoslavija
Visina 1,86 m
Pozicija napadač
Juniorska karijera
Cement Beočin
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2007—2008. Cement Beočin 19 (5)
2008—2010. Proleter Novi Sad 35 (11)
2010—2011. Parma 0 (0)
2011. Vojvodina 1 (0)
2011—2013. Spartak Subotica 32 (3)
2013. Donji Srem 6 (0)
2014. Spartak Semej 9 (3)
2014. Proleter Novi Sad 11 (4)
2015. Šahtjor Soligorsk 15 (3)
2016. Proleter Novi Sad 4 (0)
2016. Minsk 24 (8)
2017. Lamija 3 (1)
2017. Minsk 22 (3)
2018—2019. Proleter Novi Sad 48 (17)
2019—2022 Vojvodina 63 (16)
2022— Kunšan 12 (6)
Reprezentativna karijera**
2010. Srbija do 19 3 (1)
2012. Srbija do 21 1 (1)
2021— Srbija 2 (0)
* Datum aktuelizovanja: 12. avgust 2022.
** Datum aktuelizovanja: 31. januar 2021.

Nemanja Čović (Novi Sad, 18. jun 1991) je srpski fudbaler. Igra na poziciji napadača.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Klupska[uredi | uredi izvor]

Prve fudbalske korake je napravio u beočinskom Cementu, za čiji prvi tim je debitovao sa 16 godina, dok se klub takmičio u Vojvođanskoj ligi.[1] Tokom 2008. godine je prešao u novosadski Proleter, sa kojim u sezoni 2008/09. osvaja prvo mesto u Srpskoj ligi Vojvodine. Proveo je u Proleteru i prvi deo takmičarske 2009/10. u Prvoj ligi Srbije,[2] da bi tokom zimskog prelaznog roka 2010. godine otišao na probu u italijansku Parmu. Na probi je zadovoljio čelnike Parme, pa je potpisao ugovor na četiri i po godine.[1]

Nije dobio priliku da debituje za Parmu,[3] pa se već u julu 2011. vratio u Novi Sad i potpisao za Vojvodinu.[4] Za Vojvodinu je nastupio u dvomeču drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope protiv lihtenštajnskog Vaduca, kao i u prvom kolu takmičarske 2011/12. u Superligi Srbije. Nakon toga je prešao u subotički Spartak,[5] gde je proveo naredne dve godine. Tokom prvog dela sezone 2013/14. je nastupao za tadašnjeg superligaša Donji Srem iz Pećinaca, a tokom 2014. je bio u Kazahstanu gde je igrao za Spartak Semej.[2]

U jesenjem delu sezone 2014/15. je ponovo nosio dres novosadskog Proletera,[2] a početkom 2015. prelazi u beloruski Šahtjor iz Soligorska. Iste godine se vratio u Proleter, a potom je imao inostrane angažmane u beloruskom Minsku (u dva navrata) i grčkom drugoligašu Lamiji.[2] Početkom 2018. po četvrti put postaje igrač Proletera. Sa Proleterom je u sezoni 2017/18. osvojio prvo mesto u Prvoj ligi Srbije, čime je izboren istorijski plasman u Superligu Srbije. Čović je u dresu Proletera, tokom sezone 2018/19, na 34 superligaške utakmice postigao deset golova.[2]

U julu 2019. potpisuje ugovor sa Vojvodinom.[6] Nedugo po dolasku je doživeo tešku povredu, zbog koje je propustio ceo jesenji deo sezone 2019/20.[7] Zaigrao je za Vojvodinu od prolećnog dela šampionata.[8] Sa Vojvodinom je osvojio Kup Srbije za 2019/20.[9] Po izboru navijača, Čović je proglašen za najboljeg igrača Vojvodine za sezonu 2020/21.[10] Napustio je Vojvodinu u aprilu 2022. godine kada je prešao u kineskog drugoligaša Kunšan.[11]

Reprezentativna[uredi | uredi izvor]

Čović je u januaru 2021. dobio poziv vršioca dužnosti selektora, Ilije Stolice, za učešće na turneji reprezentacije Srbije, sastavljene pretežno od fudbalera iz domaće Superlige.[12] Debitovao je istog meseca na prijateljskom susretu sa Dominikanskom Republikom u Santo Domingu.[13] Nastupio je i nekoliko dana kasnije, protiv Paname, a nakon izlaska Slobodana Uroševića iz igre poneo je i kapitensku traku.[14]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Reprezentativna[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 31. januara 2021.[15]
Srbija
Godine Nastupa Golova
2021. 2 0
Ukupno 2 0

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Proleter Novi Sad
Vojvodina

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Parma me je kupila posle dva treninga”. Blic. 5. 2. 2010. Pristupljeno 24. 6. 2020. 
  2. ^ a b v g d „Nemanja Čović”. Srbija fudbal. Pristupljeno 24. 6. 2020. 
  3. ^ Stanković, Stefan (16. 1. 2021). „INTERVJU – Nemanja Čović: Verovao sam da mogu da igram za Mančester...”. mozzartsport.com. Pristupljeno 16. 1. 2021. 
  4. ^ „Nemanja Čović, novo lice u redovima novosadskog superligaša”. FK Vojvodina. 5. 7. 2011. Pristupljeno 24. 6. 2020. 
  5. ^ „Nemanja Čović novo pojačanje FK "Spartak Zlatibor voda"”. Subotica.com. 1. 9. 2011. Pristupljeno 24. 6. 2020. 
  6. ^ „Potpisao i Nemanja Čović!”. FK Vojvodina. 2. 7. 2019. Arhivirano iz originala 15. 02. 2022. g. Pristupljeno 24. 6. 2020. 
  7. ^ „Čoviću pukli prednji ukršteni ligamenti”. Sportski žurnal. 11. 7. 2019. Pristupljeno 24. 6. 2020. 
  8. ^ „„Sve doživljavam kao novi početak“: Nemanja Čović, posle šest meseci pauze, ponovo u timu Vojvodine”. Večernje novosti. 11. 2. 2020. Pristupljeno 24. 6. 2020. 
  9. ^ „Srpski Kup je naš!”. FK Vojvodina, zvanična prezentacija. 24. 6. 2020. Arhivirano iz originala 24. 01. 2022. g. Pristupljeno 30. 10. 2020. 
  10. ^ „Nemanja Čović najbolji igrač Vojvodine u minuloj sezoni”. FK Vojvodina, zvanična prezentacija. 21. 6. 2021. Pristupljeno 12. 8. 2022. 
  11. ^ „Nemanja Čović prešao u kineski Kunšan”. FK Vojvodina, zvanična prezentacija. 5. 4. 2022. Pristupljeno 12. 8. 2022. 
  12. ^ „Ilija Stolica pozvao 25 igrača za severnoameričku turneju”. Fudbalski savez Srbije. 13. 1. 2021. Pristupljeno 26. 1. 2021. 
  13. ^ „Nula Srbije i Dominikanske Republike”. Sportski žurnal. 26. 1. 2021. Pristupljeno 26. 1. 2021. 
  14. ^ Cvetković, Ivan (29. 1. 2021). „Nova nula Srbije u Srednjoj Americi, Popović na visini zadatka!”. sportske.net. Pristupljeno 31. 1. 2021. 
  15. ^ „Nemanja Čović”. eu-football.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 1. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Немања_Човић&oldid=26949747”