Беочин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Беочин
Stambeni blok Cara Dušana, Beočin.JPG
Стамбени блок у Беочину
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Беочин
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 7.839
 — густина 226/km2
Положај
Координате 45°11′32″ СГШ; 19°43′13″ ИГД / 45.192333° СГШ; 19.720166° ИГД / 45.192333; 19.720166 Координате: 45°11′32″ СГШ; 19°43′13″ ИГД / 45.192333° СГШ; 19.720166° ИГД / 45.192333; 19.720166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 196 m
Површина 35,6 km2
Беочин на мапи Србије
Беочин
Беочин
Беочин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21300
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Беочин је градско насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 7839 становника.

Географија[уреди]

Беочин је административно седиште општине Беочин, која припада Јужнобачком округу, иако се целокупна територија општине не налази у Бачкој, већ у Срему, али због непосредне близине регионалног центра, Новог Сада (око 15 km) се сврстава у бачки округ. Место се налази у северном Срему, на обронцима Фрушке горе и десне стране Дунава.

Овај крај је познат по фабрици цемента Лафарж БФЦ (Lafarge BFC) [1] који је пре запошљавао око 2.000 радника, а сада у фабрици ради око 350 људи.

По попису становништва из 2002. године Беочин има 8.370 становника. Већина становника чине Срби, постоји и мања заједница Рома са Косова избеглих 1990их година.

Историја[уреди]

Насеље на садашњој територији Беочина се спомиње први пут у XVIII веку. 1839. године је саграђена фабрика цемента. Почетком XX века настало је и насеље за раднике. После Другог светског рата Беочин се шири на исток градњом вишеспратних зграда. Беочин постаје већи и важнији од Беочин села, како што ће постати важни центар за околна села. Због великог прилива становништва, због потражње радника за рад у фабрици цемента, у Беочину има мало старог локалног становништва.

Демографија[уреди]

У насељу Беочин живи 6221 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 37,3 година (35,7 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 2774 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.639
1953. 4.082
1961. 5.145
1971. 6.563
1981. 7.298
1991. 7.873 7.757
2002. 8.297 8.058
2011. 7.839
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
4.695 58,26 %
Роми
  
1.019 12,64 %
Југословени
  
693 8,60 %
Хрвати
  
507 6,29 %
Мађари
  
182 2,25 %
Словаци
  
96 1,19 %
Словенци
  
75 0,93 %
Црногорци
  
56 0,69 %
Русини
  
25 0,31 %
Немци
  
24 0,29 %
Муслимани
  
21 0,26 %
Македонци
  
19 0,23 %
Албанци
  
16 0,19 %
Румуни
  
8 0,09 %
Чеси
  
5 0,06 %
Бошњаци
  
3 0,03 %
Руси
  
2 0,02 %
Осети
  
1 0,01 %
Бугари
  
1 0,01 %
непознато
  
53 0,65 %


Саобраћај[уреди]

Сва насеља у општини Беочин су повезана градским аутобусима Новог Сада (бројеви од 77 до 84) .[4]

Север: Футог (преко Дунава скелом)
Запад: Илок, Бачка Паланка, Вуковар Беочин Исток: Сремска Каменица, Петроварадин, Нови Сад
Југ: Црвени Чот (највиши врх Фрушке горе), Сремска Митровица

Градови побратими[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. JGSP Novi Sad

Спољашње везе[уреди]

мапе[уреди]