Беочин

Беочин
Беочин;
	Стамбени блок у Беочину
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Беочин
Становништво
— 2022.	7.274
— густина	226/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 12′ 25″ С; 19° 43′ 13″ И / 45.206833° С; 19.720206° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	196 m
Површина	35,6 km2
	Беочин Беочин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21300
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Беочин је градско насеље у општини Беочин, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 7274 становника.

Географија

Беочин је административно седиште општине Беочин, која припада Јужнобачком округу, иако се целокупна територија општине не налази у Бачкој, већ у Срему, али због непосредне близине регионалног центра, Новог Сада (око 15 km) се сврстава у бачки округ. Место се налази у северном Срему, на обронцима Фрушке горе и десне стране Дунава.

Овај крај је познат по фабрици цемента Лафарж БФЦ (Lafarge BFC) ^[1] који је пре запошљавао око 2.000 радника, а сада у фабрици ради око 350 људи.

По попису становништва из 2002. године Беочин има 8.370 становника. Већина становника чине Срби, постоји и мања заједница Рома са Косова избеглих 1990-их година.

Месне заједнице

У саставу насељеног места Беочин постоје три месне заједнице: "Беочин Село" (на југу), "Беочин Град" (на северу) и "Бразилија" (на западу). Насељеном месту Беочин припада само источни део месне заједнице "Бразилија", док је западни део ове месне заједнице у саставу суседног насеља Черевић.

Историја

Насеље на садашњој територији Беочина се спомиње први пут у XVIII веку. 1839. године је саграђена фабрика цемента.^[2] Почетком XX века настало је и насеље за раднике. После Другог светског рата Беочин се шири на исток градњом вишеспратних зграда. Беочин постаје већи и важнији од Беочин села, као што ће постати и важан центар за околна села. Због великог прилива становништва, услед потражње радника за рад у фабрици цемента, у Беочину има мало старог локалног становништва.

Јавни објекти

Овде се налазе ОШ „Јован Грчић Миленко” Беочин, Српска православна црква у Беочину, Црква Светог Василија Острошког у Беочину и Римокатоличка црква Свете Барбаре у Беочину.

Демографија

У насељу Беочин живи 6221 пунолетни становникa, а просечна старост становништва износи 37,3 година (35,7 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 2774 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	3.639
1953.	4.082
1961.	5.145
1971.	6.563
1981.	7.298
1991.	7.873	7.757
2002.	8.058	8.297
2011.	7.839
2022.	7.274

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	4.695	58,26%
Роми	1.019	12,64%
Југословени	693	8,60%
Хрвати	507	6,29%
Мађари	182	2,25%
Словаци	96	1,19%
Словенци	75	0,93%
Црногорци	56	0,69%
Русини	25	0,31%
Немци	24	0,29%
Муслимани	21	0,26%
Македонци	19	0,23%
Албанци	16	0,19%
Румуни	8	0,09%
Чеси	5	0,06%
Бошњаци	3	0,03%
Руси	2	0,02%
Осети	1	0,01%
Бугари	1	0,01%
непознато	53	0,65%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	16	18
80+	20	78
75—79	42	114
70—74	122	197
65—69	176	207
60—64	215	259
55—59	201	196
50—54	256	287
45—49	354	296
40—44	305	369
35—39	313	266
30—34	286	284
25—29	245	257
20—24	329	283
15—19	305	267
10—14	285	262
5—9	260	244
0—4	222	222
Просек :	35,7	38,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.319	1.355	1.674	1.985	2.356	2.583	2.774

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	582	668	571	603	201	87	38	13	4	7	2,90

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.185	988	1.975	96	124	2
Женски	3.378	661	1.977	551	184	5
УКУПНО	6.563	1.649	3.952	647	308	7

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.670	17	1	4	1.098
Женски	1.085	15	0	2	391
Укупно	2.755	32	1	6	1.489

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	15	91	124	14	58
Женски	5	16	209	22	13
Укупно	20	107	333	36	71

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	6	13	51	32	25
Женски	18	30	54	77	144
Укупно	24	43	105	109	169

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	75	0	0	46
Женски	71	2	0	16
Укупно	146	2	0	62

Саобраћај

Сва насеља у општини Беочин су повезана градским аутобусима Новог Сада (бројеви од 77 до 84).^[6]

	Север: Футог (преко Дунава скелом)
Запад: Илок, Бачка Паланка, Вуковар	Беочин	Исток: Сремска Каменица, Петроварадин, Нови Сад
	Југ: Црвени чот (највиши врх Фрушке горе), Сремска Митровица

Градови побратими

Види још

Референце

^ „Home : Lafarge - Cement, concrete and aggregates”. Архивирано из оригинала 2. 3. 2013. г. Приступљено 17. 6. 2006.
^ „Jubilej Beočinske fabrike cementa – 185 godina postojanja i napretka”. Gradnja (на језику: српски). 10. 9. 2024. Приступљено 12. 9. 2024.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ „JGSP Novi Sad”.

Мапе

Спољашње везе

Званични веб-сајт
„Локални комерцијални сајт”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2006. г. Приступљено 21. 04. 2019.
„Beocin.net”. Архивирано из оригинала 23. 11. 2009. г. Приступљено 03. 12. 2009.
Дворац Шпицерових
„Спортско пословни центар Беочин”. Архивирано из оригинала 27. 11. 2010. г. Приступљено 22. 09. 2018.

[1] „Home : Lafarge - Cement, concrete and aggregates”. Архивирано из оригинала 2. 3. 2013. г. Приступљено 17. 6. 2006.

[2] „Jubilej Beočinske fabrike cementa – 185 godina postojanja i napretka”. Gradnja (на језику: српски). 10. 9. 2024. Приступљено 12. 9. 2024.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[6] „JGSP Novi Sad”.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]