Nenad Stojanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nenad Stojanović
Lični podaci
Puno ime Nenad Stojanović
Nadimak Purke
Datum rođenja (1979-10-22)22. oktobar 1979. (44 god.)
Mesto rođenja Beograd, SFR Jugoslavija
Visina 1,89 m
Pozicija napadač
Juniorska karijera
Crvena zvezda
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1998—2005 Crvena zvezda 26 (9)
1998—1999 → Železnik 7 (0)
2001 → Mladost Apatin 1 (0)
2002 → Jedinstvo Ub 14 (10)
2002—2003 → Leotar 23 (22)
2005—2006 Genk 33 (11)
2006—2007 Brisel 12 (1)
2007—2008 Luč Vladivostok 12 (0)
2008—2009 Vojvodina 8 (2)
2009—2010 Javor 16 (1)
2010—2011 Leotar 20 (5)
2011—2012 Rudar Pljevlja 28 (9)
2012 Simurg 13 (0)
2013 Rudar Pljevlja 15 (5)
2013—2014 Lovćen 12 (4)
2014 Leotar 11 (1)
2015 Brodarac
2015—2016 IMT
2016—2017 Žarkovo
2018—2019 Leštane
2020—2021. Kaluđerica
2021—2022. Hajduk Beograd
2022—2023. Barajevo
2023—2024. Crvena zvezda (MML)

Nenad Stojanović (Beograd, 22. oktobar 1979) srpski je fudbaler koji igra na poziciji napadača.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon mlađih kategorija Crvene zvezde, Stojanović je u nekoliko klubova bio na pozajmicama. Između ostalog bio je pozajmljen trebinjskom Leotaru u sezoni 2002/03. kada je osvojena titula prvaka Bosne i Hercegovine.[1] U toj sezoni je bio drugi strelac lige, sa 21 postignutim pogotkom.[2]

U Crvenu zvezdu se vratio tokom leta 2003. godine. Predvođena trenerom Slavoljubom Muslinom, Crvena zvezda je osvojila duplu krunu u sezoni 2003/04. Stojanović je u osvajanju šampionata SCG na 18 odigranih utakmica dao sedam golova,[3] dok je osvajanju Kupa na dva nastupa postigao dva gola.[4] U jakoj konkurenciji, pre svega Nikole Žigića i Marka Pantelića, Stojanović je uglavnom ulazio u igru sa klupe.[5] I u takvoj situaciji je postigao nekoliko bitnih golova i značajno doprineo osvajanju duple krune.[6] Proveo je i prvi deo sezone 2004/05. u Crvenoj zvezdi, da bi početkom 2005. godine prešao u belgijskog prvoligaša Genk.[7]

U Genku je proveo godinu i po dana, a zatim je jednu polusezonu bio igrač Brisela. Početkom 2007. prešao je u ruskog premijerligaša Luč Energiju iz Vladivostoka.[8] Tokom leta 2008. vratio se u srpski fudbal i potpisao za novosadsku Vojvodinu,[9] a zatim je jednu sezonu nastupao i za Javor iz Ivanjice. Kasnije je u dva navrata ponovo nosio dres Leotara, bio je i u crnogorskim prvoligašima Rudaru i Lovćenu, kao i u azerbejdžanskom Simurgu.

Od 2015. se godine vratio u srpski fudbal i igra za beogradske klubove po nižim rangovima. Nastupao je za srpskoligaše Brodarac i Žarkovo.[10][11] Nakon toga je uglavnom igrao u Beogradskoj zoni. Nastupao je između ostalog za Leštane,[12] Hajduk sa Liona,[13] Barajevo,[14] Crvenu zvezdu iz Malog Mokrog Luga.[15]

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Leotar[uredi | uredi izvor]

Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Nenad Stojanović Purke: Žalim zbog povratka na Marakanu”. glassrpske.com. 5. 12. 2010. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  2. ^ „Bosnia-Hercegovina 2002/03” (na jeziku: engleski). rsssf.com. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  3. ^ „Šampioni države 2004.”. crvenazvezdafk.com. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  4. ^ „Osvajači Kupa 2004.”. crvenazvezdafk.com. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  5. ^ „Nenad Stojanović Purke: Na pravom mestu u pogrešno vreme”. vesti-online.com. 4. 4. 2019. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  6. ^ „Džoker za titulu”. blic.rs. 15. 4. 2004. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  7. ^ „Transfer zvanično potvrðen”. sportskacentrala.com. 3. 1. 2005. Arhivirano iz originala 14. 05. 2020. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  8. ^ „Startuje srpska kolonija u Rusiji”. sportskacentrala.com. 10. 3. 2007. Arhivirano iz originala 14. 05. 2020. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  9. ^ „Voša, sa pojačanjem u napadu, na Hapoel”. mondo.rs. 3. 1. 2005. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  10. ^ „PRELAZZI: Žarkovo opet kliče – Nik Sloter, Mane Janković i Purke Stojanović”. mozzartsport.com. 25. 10. 2016. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  11. ^ „Rudar imao dva gola viška, na kraju Purke donio remi Brodarcu”. pvportal.me. 7. 2. 2015. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  12. ^ „NENAD STOJANOVIĆ PURKE ZA SPORTSKE.BA: Imao sam dogovor i žao mi je što nisam došao u Želju, najviše batina sam dobio od Harisa Alihodžića”. sportske.ba. 27. 2. 2019. Arhivirano iz originala 14. 05. 2020. g. Pristupljeno 23. 4. 2020.  Nepoznati parametar |arhiviranjeURL= ignorisan [|arhiviranjeurl= se preporučuje] (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri: |arhiviranjeURL= i |archive-url= (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri: |arhiviranjedatum= i |archive-date= (pomoć)
  13. ^ „Ispovest bivšeg igrača Zvezde: Navijači mi 2003. nisu dali da pređem u Hajduk iz Splita”. telegraf.rs. 29. 10. 2024. Pristupljeno 28. 4. 2024. 
  14. ^ „DOKAZANI CENTARFOR U SMIRAJ KARIJERE ODLUČIO DA POPRAVI GOL RAZLIKU BARAJEVA: Stojanović „kralj strelaca“ po navici!”. republika.rs. 28. 2. 2023. Pristupljeno 28. 4. 2024. 
  15. ^ „KAD POSTANEM SMEŠAN, PRESTAĆU DA IGRAM: Nekadašnji centarfor Crvene zvezde i u 44. godini trese mreže - i danas nosi dres crveno-belih boja!”. republika.rs. 19. 1. 2024. Pristupljeno 28. 4. 2024. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ненад_Стојановић&oldid=27782955”