Neonatalna policitemija

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Neonatalna policitemija
Specijalnostineonatologija

Neonatalna policitemija (NP) je neonatalno stanje, kod novorođenčeta rođenog u terminu, u kome je vrednost perifernog venskog hematokrita 0,65% i > 65%. Ona je rezultat hromozomskih anomalija, sindroma međublizanačke transfuzije[1] ili ograničenja rasta fetusa u materici.Deca rođena sa neonatalnom policitemijom su u rizku od hiperviskoznosti i mogu razviti simptome hipoglikemije, cijanoze i apneje ako se brzo ne leče intravenskom hidratacijom.[2]

Neonatalna policitemija ima višefaktorske uzroke i može se označiti kao aktivna (uzrokovana pojačanom fetalnom eritropoezom) ili pasivna (uzrokovana transfuzija crvenih krvnih zrnaca) policitemija. Hematokrit procenjen iz kapilarne krvi (koji se redovno dobija pomoću „štipova za petu“ kod novorođenčadi) je obično glavna laboratorijska karakteristika kojom se prepoznaje policitemija. Neuobičajeno visok udeo hematokrita povećava rizik od hiperviskoznosti, mikrocirkulacijske hipoperfuzije i, na duge staze, dovodi do disfunkcije multisistemskih organa.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Smatra se da je stopa policitemije kod novorođenčadi 2-12%. Iako kod policitemične dece hiperviskozitet prevladava, on se javlja i kod neke dece sa vrednostima hematokrita ispod 65%.[3][4]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Visok nivo hemoglobina (≥ 22 g/l) i odnos hematokrita (≥65%), za razliku od anemije označavaju policitemiju kod novorođenčadi.[5]

Policitemija (eritrocitemija) je neobična selektivna visoka količina eritrocita, a ne leukocita i trombocita. Visok nivo hemoglobina (≥ 22 g/l) i odnos hematokrita (≥65%) označavaju policitemiju kod novorođenčadi.[5]

Neonatalna policitemija obično predstavlja normalnu adaptaciju fetusa na hipoksemiju umesto pravih abnormalnosti hemopoetskih matičnih ćelija.[3]

Nivo venskog hematokrita se koristi kao surogat marker za viskozitet. Hematokrit koji se procenjuje iz kapilarne krvi (koji se redovno dobija pomoću „štipova za petu“ kod novorođenčadi) je obično glavna laboratorijska karakteristika kojom se prepoznaje policitemija. Uočeno je da je određivanje venskog hematokrita često u suprotnosti sa kapilarnim vrednostima, konstantno premašujući venske nivoe za čak 10%. Stoga, veći deo vremena, rezultat visokog kapilarnog hematokrita treba da se potvrdi procenom venskog hematokrita pre nego što se donese izbor u pogledu kliničkog lečenja za novorođenčad.[6] Neuobičajeno visok udeo hematokrita povećava rizik od hiperviskoznosti, mikrocirkulacijske hipoperfuzije i, na duge staze, disfunkcije multisistemskih organa.

Neonatalna policitemija se može javiti kod:[7]

  • novorođenčadi začete posle termina za gestacionu dob,
  • beba rođenih od majki sa hipertenzijom ili dijabetesom,
  • sindroma međublizanačke transfuzije (odojčeta primaoca)
  • novorođenčadi hromozomskim abnormalnostima.[7]

U većini slučajeva, policitemija ima višefaktorske razloge, pa se stoga može označiti kao:[5]

  • Aktivna poliicitemija (sa povećanom eritropoezom fetusa) koja je povezana sa mnogim stanjima, kao što su placentna insuficijencija, endokrine abnormalnosti i genetski poremećaji.
  • Pasivna policitemija (nakon transfuzija crvenih krvnih zrnaca) koja takođe može biti povezana sa stanjima, kao što su placentno-fetalna transfuzija novorođenčadi nakon porođaja stezanjem pupčane vrpce i sindroma međublizanačke transfuzije.[5] Placentno-fetalna transfuzija novorođenčadi nakon porođaja stezanjem pupčane vrpce dovodi do uvećanja volumena krvi koji se prenosi na novorođeno dete. Kada se stezanje pupčane vrpce odloži za 3 minuta nakon rođenja, zapremina krvi se povećava za 30%. Bez obzira na to, potencijalno placentno-fetalna transfuzija novorođenčadi nakon porođaja stezanjem pupčane vrpce može dovesti do policitemije i hiperbilirubinemije.
Istraživanje sporovedeno sa 242 novorođenčadi čije su pupčane vrpce bile stegnute na manje od 60 sekundi, između 1 minuta i nešto manje od 2 minuta, ili negde u rasponu od 2-3 minuta nakon rođenja, pokazalo je da je njihov nivo hematokrita 48 sati nakon rođenja bio 53% (58% i 59%, je respektivno).[3] Kasnije istraživanje sa 73 novorođene dece pokazalo je da placentno-fetalna transfuzija novorođenčadi nakon porođaja stezanjem pupčane vrpce 5 minuta nakon rođenja nije podstakala proširenu pojavu policitemije u poređenju sa ranim stezanjem pupčane vrpce.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Klinička slika (u zavisnosti od zahvaćenosti organskog sistema)[8]
Organski sistem Znaci i simptomi
Centralni nervni sistem
  • Razdražljivost
  • Letargija
  • Hipotonija/hipertermija
  • Konvulzije
Srčanodisajni sistem
  • Pletora
  • Cijanoza
  • Bledilo
  • Dispneja
  • Polipneja
  • Apneja
  • Tahikardija
Želudačnocrevni sistem
  • Meteorizam
  • Povraćanje
  • Poteškoće u ishrani
  • Hepatomegalija
  • Žutici
Metabolički sistem
  • Hipoglikemija
  • Hipokalcemija
Hematološki sistem
  • Trombocitopenija

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Venski hematokrit meren iz kapilarne krvi obično je laboratorijska mera prve linije kojom se identifikuje policitemija

Iako je hiperviskoznost približni uzrok komplikacija povezanih sa policitemijom, ne postoje pouzdani viskozimetri u trenutnoj kliničkoj upotrebi. Dakle, vrednost venskog hematokrita se koristi kao surogat marker za viskozitet. Venski hematokrit meren iz kapilarne krvi obično je laboratorijska mera prve linije kojom se identifikuje policitemija. Međutim, simultano određivanje kapilarnog i venskog hematokrita pokazalo je da su ove dve vrednosti često u neskladu sa kapilarnim vrednostima, konstantno premašujući venske vrednosti za čak 10%. [ 15 ] Stoga, u većini situacija, visok kapilarni venski hematokrit kao rezultat treba potvrditi venskim merenjem hematokrita pre nego što se donesu odluke o kliničkom lečenju novorođenčadi.[9]

Laboratorijske analize[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza policitemije može se postaviti korišćenjem vrednosti venskog hemoglobina ili hematokrita. Sledeći laboratorijski testovi će takođe možda biti potrebni kod novorođenčadi sa dijagnozom policitemije koja imaju kliničke simptome/znake koji su povezani sa sindromom policitemija-hiperviskoznosta kao što je ranije opisano:[9]

  • Nivoi glukoze i kalcijuma u ​​serumu  - da bi se utvrdilo da li pacijent ima hipoglikemiju ili hipokalcemiju koja zahteva lečenje.
  • Nivoi bilirubina u serumu - jer mnoga odojčad sa policitemijom imaju povećanu masu crvenih krvnih zrnaca (RBC) što dovodi do povećanog opterećenja prekursora bilirubina koje može dovesti do hiperbilirubinemije.
  • Gasovi arterijske krvi - da bi se procenila oksigenacija kod policitemične bebe sa respiratornim distresom i cijanozom.
  • Broj trombocita- pošto se ista progenitorna ćelija diferencira da proizvodi eritrocite i trombocite u koštanoj srži, takko da povećana proizvodnja eritrocita kod novorođenčadi sa policitemijom može dovesti do smanjene proizvodnje trombocita i doprineti trombocitopeniji. Smanjenje broja trombocita kod ove novorođenčadi takođe može biti posledica tromboze ili kada je prisutna diseminovana intravaskularna koagulacija (DIC).[10]
  • Nivoi elektrolita u serumu, azota ureje u krvi (BUN) i kreatinina - novorođenčadi sa oligurijom/anurijom, ove laboratorijske studije su neophodne da bi se procenilo prisustvo i ozbiljnost bubrežne disfunkcije koja može biti komplikacija polikemije.

Slikovne metode[uredi | uredi izvor]

Sledeće slikovne metode mogu biti potrebne kod novorođenčadi da bi se isključilo prisustvo drugih stanja osim policitemije-hiperviskoznosti koja često mogu dovesti do sličnih simptoma i da bi se identifikovale moguće komplikacije povezane sa simptomatskom policitemijom:[9]

  • Ultrazvuk lobanje ili kompjuterizovana tomografija (CT) ili slikanje mozga magnetnom rezonancom (MRI) kako bi se isključili neurološki poremećaji kao što je intrakranijalno krvarenje
  • Ehokardiografija za procenu kardiovaskularnih poremećaja kao što su uporna plućna hipertenzija i cijanotična urođena srčana bolest
  • Rendgen grudnog koša za dijagnozu respiratornih bolesti kao što je prolazna tahipneja novorođenčeta, respiratorni distres sindrom ili pneumonija
  • Dopler snimanje bubrežnih vena i ultrasonografija bubrega za identifikaciju tromboze bubrežnih vena kod novorođenčadi sa bubrežnom disfunkcijom
  • Rendgenski snimci trbuha za traženje znakova povezanih sa nekrotizirajućim enterokolitisom

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje neonatalne asimptomatske policitemije je sporno; ovo je zbog odsustva dokaza koji pokazuju da prinudni tretman poboljšava dugotrajne rezultate. Pre nego što se donese zaključak o policitemiji, obavezno je isključiti dehidraciju i donekle hipoglikemiju.[3] Dva obrasca lečenja su opisana za asimptomatsku i simptomatsku policitemiju; konzervativno lečenje sa rehidracijom i parcijalnom zamenskom transfuzijom (PET). Asimptomatskoj novorođenčadi sa hematokritom 60%–70% potrebno je samo konzervativno lečenje povećanjem unosa tečnosti (normalni fiziološki rastvor), koji se često primenjuje kod novorođenačke policitemije sa ciljem da se spreči proširenje hematokrita do nivoa koji zahtevaju lečenje PET-om. Ponovo proveravajte hematokrit svakih 4 do 6 sati i nastavite sa ovom proverom najmanje 24 časa dok se nivo hematokrita ne smanji. Međutim, ovaj napor obično nije uspešan. Studija koja je uključivala 55 asimptomatskih novorođenčadi sa vrednostima hematokrita između 65% i 75% pokazala je da njihovo lečenje normalnim bolusima fiziološkog rastvora nije smanjilo ni njihove posledične nivoe hematokrita niti njihovu potrebu za PET.[11] Kod asimptomatskih pacijenata sa nivoom hematokrita od preko 75% na ponovljenim procenama, razmislite o primeni PET-a uprkos činjenici da nedostaju dokazi o njegovoj adekvatnosti. Kod simptomatskih pacijenata sa nivoom hematokrita preko 65% sa neželjenim efektima zbog policitemije i hiperviskoznosti, razmotrite PET za lečenje disfunkcije organa.[12] Novorođenčad sa simptomima treba lečiti PET-om sa normalnim fiziološkim rastvorom ako je periferni venski hematokrit > 70%,

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Policitemija ima širok obim komplikacija, uključujući brojne strukture organa, a 50% novorođenčadi sa policitemijom razvije jedan ili više, često nespecifičnih simptoma koji se mogu pripisati osnovnim uslovima. Imajući uovo u vidu, svako novorođeno dete sa suspektom komponentom policitemije trebalo bi da se detaljnije pregleda na policitemiju.[13]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lutfi, Samawal; Allen, Victoria M.; Fahey, John; OʼConnell, Colleen M.; Vincer, Michael J. (2004). „Twin–Twin Transfusion Syndrome: A Population-Based Study”. Obstetrics & Gynecology. 104 (6): 1289—1297. ISSN 0029-7844. doi:10.1097/01.aog.0000143828.41271.6c. 
  2. ^ CLAPP, D (2001), Hematologic Problems, Elsevier, str. 447—479, Pristupljeno 2023-12-07 
  3. ^ a b v g Rincón, D.; Foguet, A.; Rojas, M.; Segarra, E.; Sacristán, E.; Teixidor, R.; Ortega, A. (2014). „Time of cord clamping and neonatal complications, a prospective study”. Anales de Pediatría (English Edition). 81 (3): 142—148. ISSN 2341-2879. doi:10.1016/j.anpede.2013.10.009. 
  4. ^ Jeevasankar, M.; Agarwal, Ramesh; Chawla, Deepak; Paul, Vinod K.; Deorari, Ashok K. (2008). „Polycythemia in the newborn”. The Indian Journal of Pediatrics. 75 (1): 68—72. ISSN 0019-5456. doi:10.1007/s12098-008-0010-0. 
  5. ^ a b v g Remon, Juan I.; Raghavan, Aarti; Maheshwari, Akhil (2011-01-01). „Polycythemia in the Newborn”. NeoReviews. 12 (1): e20—e28. ISSN 1526-9906. doi:10.1542/neo.12-1-e20. 
  6. ^ Verbeek, Lianne; Slaghekke, Femke; Sueters, Marieke; Middeldorp, Johanna M.; Klumper, Frans J.; Haak, Monique C.; Oepkes, Dick; Lopriore, Enrico (2017-05-10). „Hematological disorders at birth in complicated monochorionic twins”. Expert Review of Hematology. 10 (6): 525—532. ISSN 1747-4086. doi:10.1080/17474086.2017.1324290. 
  7. ^ a b Mercer, J S; Erickson-Owens, D A; Collins, J; Barcelos, M O; Parker, A B; Padbury, J F (2016-12-08). „Effects of delayed cord clamping on residual placental blood volume, hemoglobin and bilirubin levels in term infants: a randomized controlled trial”. Journal of Perinatology. 37 (3): 260—264. ISSN 0743-8346. doi:10.1038/jp.2016.222. 
  8. ^ Werner EJ. Neonatal Polycythemia And Hyperviscosity. Clin Perinat 1995; 693-710.
  9. ^ a b v „Polycythemia of the Newborn Workup: Approach Considerations, Laboratory Studies, Imaging Studies”. emedicine.medscape.com. Pristupljeno 2023-12-07. 
  10. ^ Vlug, Roos D; Lopriore, Enrico; Janssen, Marleen; Middeldorp, Johanna M; Rath, Mirjam EA; Smits-Wintjens, Vivianne EHJ (2014-12-30). „Thrombocytopenia in neonates with polycythemia: incidence, risk factors and clinical outcome”. Expert Review of Hematology. 8 (1): 123—129. ISSN 1747-4086. doi:10.1586/17474086.2015.997705. 
  11. ^ Sundaram, Mangalabharathi; Dutta, Sourabh; Narang, Anil (2016). „Fluid supplementation versus no fluid supplementation in late preterm and term neonates with asymptomatic polycythemia: A randomized controlled trial”. Indian Pediatrics. 53 (11): 983—986. ISSN 0019-6061. doi:10.1007/s13312-016-0972-3. 
  12. ^ Morag, Iris; Strauss, Tzipora; Lubin, Daniel; Schushan-Eisen, Irit; Kenet, Gili; Kuint, Jacob (2011-06-10). „Restrictive Management of Neonatal Polycythemia”. American Journal of Perinatology. 28 (09): 677—682. ISSN 0735-1631. doi:10.1055/s-0031-1280595. 
  13. ^ Sarkar, Shikha; Rosenkrantz, Ted S. (2008). „Neonatal polycythemia and hyperviscosity”. Seminars in Fetal and Neonatal Medicine. 13 (4): 248—255. ISSN 1744-165X. doi:10.1016/j.siny.2008.02.003. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неонатална_полицитемија&oldid=27442847”