OŠ „Radoje Domanović” Niš
Osnovna škola Radoje Domanović je jedna od najstarijih osnovnih škola u Nišu. Osnovana 1902. godine, a u novu zgradu je useljena 1932. godine. Nalazi se u blizini Trga kralja Aleksandra.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Krajem XIX veka, nastava se u Nišu još uvek odvijala po privatnim kućama, a muška i ženska deca pohađala su tu, na takav način organizovanu školu, odvojeno. Naša priča počinje prvih godina XX veka, u jugozapadnom delu Niša, na mestu nekadašnjeg Arnaut pazara; u delu Niša koji danas čine Pravni i Ekonomski fakultet, Regrutni centar, Mašinska industrija, stari Vulkan, Industrija kože, crni put, na kome se rodio pesnik Dušan Radović, i škola stara 112 godina.
U predvečerje majskog prevrata, u Vardarskoj ulici, koju su činile prizemne radničke kuće sa malim dvorištima, na Trgu kneza Mihaila, a nekadašnjem Arnaut pazaru, sveštenik Velisav Milojević, pop- Velja, ustupio je svoju novopodignutu kuću za školu. Tako je 1903. godine počela sa radom „Osnovna škola na Trgu kneza Mihaila“, poznatija kao pop-Veljina škola. Od te godine muška i ženska deca išla su u istu školu, ali su odvajana po učionicama i sa njima se posebno radilo. Septembra 1932. godine ceo Niš prisustvovao je velikoj svečanosti povodom otvaranja nove školske zgrade sagrađene na prostoru između Sokolskog doma i Ulice generala Milojka Lešjanina, sredstvima opštine i uz matrijalnu pomoć kralja Aleksandra. Đaci pop- Veljine škole sada pohađaju Državnu narodnu školu „Kralj Aleksandar I“. Zgrada je imala osam prostranih učionica, kancelariju i sobu za pomoćne radnike. Nastava je počela sa 19 odeljenja i 785 upisanih učenika. Škola je imala biblioteku sa oko 200 knjiga. Od 1934/35. godine pri školi postoji odeljenje zabavišta, a od 1936/37. godine i pomoćno odeljenje za mentalno nerazvijenu decu. Za vreme okupacije škola je radila sa prekidima jer zgrada služila kao kasarna. Posle poplave u Nišu 1948. god.u školske prostorije bile su smeštene porodice natradale od poplave. Januara 1952. „Treća osmoljetka“ dobila je novo ime i ušla je u novo doba. Osmogodišnja škola „Maršal Tito“ bila je „samoupravna, socijalistička i društvena vaspitno-obrazovna institucija, koja svoj rad zasniva na načelima našeg samoupravnog društva“.
Građani su školu zvali i „škola kod Sokolane“. U sledećim godinama posebno se obeležava i slavi 25. maj. U školi se pridavala velika pažnja negovanju revolucionarnih tradicija. Formirana je i spomen soba druga Tita. Nastaju nove, drugačije organizacije u okviru škole: Pionirski savet, Omladinska organizacija, Đačka zadruga, Izvidnička i planinarska organizacija. Tako se završio period od 41 godine, koliko je škola nosila ime Maršala Tita. 1993. godina bila je godina međaš. Prošlo je 90 god od osnivanja škole na Trgu kneza Mihaila i 70 god od izgradnje škole „Kralj Aleksandar I”. Od te godine škola nosi ime srpskog pisca Radoja Domanovića.
Škola danas[uredi | uredi izvor]
OŠ Radoje Domanović jedna je od najstarijih centralnih gradskih škola. U nju idu deca sa teritorije strogog centra grada, ali i deca iz velikog romskog naselja. Njima se poklanja posebna pažnja (kroz različite projekte i putem pojačanog individualnog rada). Po tradiciji, školu pohađaju i po tri generacije đaka iz iste porodice što svakako govori u prilog tome da škola neguje poštovanje različitosti, međusobno uvažavanje i toleranciju u želji da podstakne lični razvoj svakog učenika i ličnu odgovornost svih učesnika vaspitno-obrazovnog procesa.
Povodom stogodišnjice škole Skupština grada je uložila ogroman napor i sredstva za renoviranje škole. Uslovi rada su toliko poboljšani da se neki delovi škole ne mogu prepoznati. Školu karakteriše visokoobrazovan i veoma motivisan stručni kadar. U nižoj nastavi rade 24 nastavnika razredne nastave, a u višim razredima 35 predmetnih nastavnika. Škola aktivno učestvuje u reformi školstva Ministarstva prosvete Republike Srbije od 2000. godine aktivnim učešćem u mnogobrojnim edukacijama, domaćim i međunarodnim projektima. Prateći želje roditelja i učenika, škola organizuje stručni vaspitno-obrazovni rad u dve predškolske grupe i celodnevnom boravku dece od prvog do trećeg razreda. Celokupni rad škola organizuje u dve smene u okviru petodnevne nastavne nedelje. Jednu smenu čine učenici parnih razreda, a drugu smenu čine neparna odeljenja od I - VIII razreda.
Arhitektura objekta[uredi | uredi izvor]
Ovaj objekat pripada periodu u kome je došlo do prelaza sa tradicionalne koncepcije dizajna fasada na pročišćene bezornamentalne sheme, ali još uvek sa simetričnim ortogonalnim osnovama. Uočljivi su neki elementi Moderne - naglašene horizontalne sokle, prozorski niz u prizemlju, završni friz sa konzolnom pločom venca kao i uzane vertikale ulaznog korpusa. Karakteristično na ovom objektu je i obavezan kosi viševodni krov koji je bio popularan u to vreme, ali takođe je vidan nagoveštaj vremena koji dolazi. Objekat je sačuvan skoro u potpunosti, jedino je uklonjen horizontalni ispad, koji je naglašeno delio prizemlje od sprata. Čak ni originalna ograda nije promenjena, a škola je dobila nove prostore izgradnjom zapadnog krila 1960. godine. Unutrašnje renoviranje i obnavljanje instalacija izvedeni su 2002. i 2003. godine. Nedavno uspešno obnovljena fasada sa zamenom spoljne stolarije primer je pravog odnosa prema nasleđu.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mr Aleksandar Keković, Zoran Čemerikić, Moderna Niša 1920 - 1941., Društvo arhitekata Niša, 2006. Niš, pp. 190