Obrasci pijenja alkohola
Obrasci pijenja alkohola su neophodni i jasno definisati termini „upotrebe”, „zloupotrebe” i „zavisnost od alkohola”. Oni su uvedeni u medicinsku praksu kako bi se napravile razlike i izbegli moguće nedoumice i zabune između njih.
Alkohol je legalizovana psihoaktivna supstanca (PAS) i njegov promet i trgovina su zakonski regulisani. Pijenje alkohola je društveno prihvatljiva aktivnost, a u nekim kulturama čak i favorizovana do nivoa obaveznog rituala u mnogim društvenim situacijama (npr proslave, slave, narodni običaji itd). U takvim uslovima neophodno je definisati kada društveno prihvatljivo pijenje postaje rizično, ili kada ono prelazi u patologiju (zloupotrebu i zavisnost od alkohola).[1]
Osnovni pojmovi[uredi | uredi izvor]
- Upotreba alkohola
„Upotreba” alkohola definiše se kao bilo kakvo unošenje alkohola. Često se koristi termin „upotreba alkohola sa malim rizikom” za pijenje u okviru zakonskih i medicinskih granica, koje verovatno neće dovesti do problema sa alkoholom.[2]
- Zloupotreba alkohola
Zloupotreba alkohola je opšti termin koji se koristi da označi bilo koju vrstu rizika, od hazarderskog pijenja do zavisnosti od alkohola.[1]
- Zavisnost od alkohola
Ovim nazivom označava se prolongirani unos veće količine alkohola u organizam, koji ima za posledicu adaptaciju organizma na alkohol i pojavu funkcionalnih (a kasnije i organskih) promena u centralnom nervnom sistemu (CNS) koje se fenomenološki manifestuju sindromom zavisnosti od alkohola ili alkoholozmom.[3]. U daljem sledu događaja alteracijama u organizmu alkoholočara uspostavlja se „nova ravnoteža”, koja dalje dovodi do razvoja suštinskih fenomena zavisnosti od alkohola: tolerancije i apstinencijalnog sindroma.[4]
Zavisnost predstavlja specifičan psihosocijalni ishod jednog kompleksnog neurobiološkog procesa u egzistenciji pojedinca. Kao farmakološki pojam zavisnost proističe iz stvaranja fiziološke adaptacije na supstancu i pojave apstinencijalnog sindroma u momentu prestajanja unošenja i dejstva supstance. Sa nastalim psihobiološkim poremećajima proisteklim iz te adaptacije zavisnost postaje bolest centralnog nervnog sistema.[5] Razvija se perzistentna i kompulzivna upotreba kroz formiranje dugoročne asocijativne memorije u nekoliko neuralnih mreža uključujući prefrontalnu koru mozga.[6]
- Standardno piće
Umereno (niskorizično) i rizično pijenje alkohola su obrasci pijenja koji se definišu preko broja popijenih alkoholnih pića. Kako se alkoholna pića razlikuju po jačini (procentu alkohola koji sadrže) i veličini pakovanja, neophodno je bilo da medicinska struka definiđe i pojam standardnog alkoholnog pića, ili „standardnog pića” (SP). Na taj način pojam standardno piće izjednačava različite vrste alkoholnih pića po količini alkohola koji sadrže.
Međutim na globalnom nivou postoje značajne razlike, na primer, standardno piće u Japanu ima 19,75 grama alkohola, a u Kanadi 3,6 grama alkohola. Svetska zdravstvena organizacija u studiji o niskorizičnom pijenju koristila je meru od 10 grama alkohola za jedno standardno piće. Međutim, kada se uzme u obzir konverzioni faktor alkohola u grame (ali i pragmatični razlozi), prihvatljivo je do 13 grama alkohola u standardnom piću.[1]
Prema tome prihvatljivim normativima kao standardno piće računa se alkoholno piće sa 13 grama etanola. Na primer, standardno piće je:[7]
- čaša žestokog pića (40 ml sa 40% alkohola),
- čaša vina (140 ml sa 12% alkohola),
- jedna čaša (flaša) piva (330 ml sa 5% alkohola).[7]
Obrasci pijenja alkohola[uredi | uredi izvor]
| Umereno (niskorizično) pijenje[8] |
|
| Rizično (prekomerno) pijenje (nosi rizik po zdra[8]vlje) |
|
| Štetno pijenje[8] (ukoliko je pijenje alkohola dovelo do somatskih ili psihičkih poremećaja) |
|
| Zloupotreba alkohola[8] prisustvo jednog ili više problema udruženih sa alkoholom tokom jednogodišnjeg perioda) |
|
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Babor TF, Higgins-Biddle JC. Brief Intervention For Hazardous and Harmful Drinking. A Manual for Use in Primary Care. Geneva: World Healh Organization; 2001
- ^ Gačić, B. (1985) Alkoholizam - bolest pojedinca i društva. Beograd: Filip Višnjić
- ^ Spanagel R, Heilig M. Addiction and its brain science. Addiction. 2005; 100: 1813–22
- ^ Allgaier C. Ethanol sensitivity of NMDA receptors. Neurochem Int 2002; 41: 377– 82
- ^ Nastasić, P. (2004) Zavisnost - bolest, poremećaj, lečenje. u: Ćorić B. [ur.] Čovek i lek, Beograd: Institut za mentalno zdravlje, str. 127-139
- ^ Nastasić, P. (2012). Bolesti zavisnosti - terapijske mogućnosti i klinička realnost. Arhiv za farmaciju, 62(2), 165-178.
- ^ a b Mladenović I. Test za identifikaciju alkoholom uzrokovanih poremećaja (AUDIT) – priručnik za upotrebu. Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”; 2010.
- ^ a b v g Stanković Z, Trbić V, Nastasić P, Mladenović I. Dijagnostičko – terapijske smernice za alkoholizam. Beograd: Institut zamentalno zdravlje; 2009.
- ^ Nastasić, P. (2011) Bolesti zavisnosti u adolescenciji. Beograd: Publikum
Litearatura[uredi | uredi izvor]
- Svetska zdravstvena organizacija Ženeva: MKB–10 Klasifikacija mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja: Klinički opisi i dijagnostička uputstva. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 1992.
- Sharpe PC. Biochemical detection and monitoring of alcohol abuse and abstinence. Ann Clin Biochem 2001; 38(Pt 6): 652-64.
- Smith EJ, Terplan M, Lui S. Pharmacologic Interventions for Pregnant Women Enrolled in Alcohol Treatment (Protocol). Cochrane Database Syst Rev 2008, Issue 4. Art. No.: CD007361. . doi:10.1002/14651858. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). - So K, Sung E. A Validation Study of the Brief Alcohol Use Disorder Identification Test (AUDIT): A Brief Screening Tool Derived from the AUDIT. Korean J Fam Med 2013; 34(1): 11-8.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
