Ognjeslav Kostović Stepanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ognjeslav Kostović Stepanović
Ognjeslav Kostović
Lični podaci
Puno imeOgnjeslav Kostović Stepanović
Datum rođenja1851.
Mesto rođenjaVizburg, Austrijsko carstvo
Datum smrti30. decembar 1916.(1916-12-30) (64/65 god.)
Mesto smrtiPetrograd, Ruska Imperija

Ognjeslav Kostović Stepanović (rus. Огнеслав Степанович Костович; Vizburg, 1851 — Petrograd, 30. decembar 1916) je bio srpski i ruski pronalazač i naučnik, kapetan ruske vojske.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Po nacionalnosti Srbin, živeo prvo u Mađarskoj, a kasnije se seli u Rusiju. Deda Jovan i otac Stevan su bili trgovci žitom iz Novog Bečeja. Ognjeslav je rođen u Austriji, ali je živeo i školu pohađao u Pešti. Po završetku školovanja je upravljao parobrodom za vuču šlepova na Dunavu. Tu mu se rodila ideja o čamcu-ribi, podmornici koja nosi 8 ljudi i ispod vode može da izdrži 20 časova. Sa ovim projektom se obraćao ruskom careviću Aleksandru Aleksandroviču, ali bez većeg uspeha.[2]

Dve decenije pre Cepelina koji je radio prema nacrtima Davida Švarca, Ognjeslav je konstruisao vazdušni brod odn. tzv. dirižabl Rusija i izradio za njega benzinski motor na vodeno hlađenje i električno paljenje. Dirižabl je 1888. godine bio praktično gotov, ali mu je za završnu montažu ponestalo novčanih sredstava. Letelica je ostala da leži u skladištima sve dok je nije nakon nevremena znatno oštetio požar.[3]

Zadnja nada Kostovića da će njegov vazdušni brod biti testiran u vazduhu propala je nakon što je Ministarstvo vojske Rusije odbilo njegov zahtev da otkupe letelicu. U Admiralskom brodogradilištu u Petrogradu je pravio dirižabl dužine 60 i prečnika 12 metara sa čvrstom konstrukcijom, definitivno različito od svih poznatih letećih balona. Zamisli Kostovića ostvariće kasnije nemački grof Ferdinand Cepelin. Na više mesta, uglavnom u ruskim izvorima, navodi se da je Kostović pronalazač prvog vazdušnog broda.[4][5][6]

1879. godine, tražeći za izgradnju dirižabla nov materijal, izmislio je „arborit” po mnogima prvi veštački, sintetički materijal, neku vrstu šperploče.[7] U svojoj fabrici šperploča u Petrogradu, Kostović je izrađivao kofere, čamce, pontonske mostove i druge predmete za praktičnu upotrebu, kao i delove za svoje izume.[8]

Godine 1911. prvi na svetu stvorio je leteći čamac, hidroavion. Projektovao podmornicu za osam ljudi sa pogonom na motor od 100 KS, sa unutrašnjim sagorevanjem, na tečno gorivo (po nekima, prvi na svetu, pre nemačkog inženjera Otoa). Prijava za patent motora podneta je tek 1888. godine, a rešena četiri godine kasnije. Njegov motor je osmocilindrični, sa 80 konjskih snaga, dok je Dajmler napravio sa svega jednom i po. Kostović se dugo vremena odricao svog prava na motor, jer je nastojao da sačuva tajnu za Rusiju, zbog čega nije pristajao da iznese detalje svog pronalaska.[9]

Među mnogobrojnim pronalascima, usavršio je i aeronautičku telegraf-emisionu stanicu. Zanimljiva je i njegova ideja o vazdušnom torpedu i uređaju za izvlačenje potonulih brodova. Kostović je ostvario pravo na oko stotinu izuma, ali su mnogi ostali na papiru, što ga je pogađalo, ali je uprkos tome odbijao mnoge primamljive ponude sa Zapada. Njegovi značajniji radovi bili su vezani za vojne potrebe i kao takvi ostajali u tajnosti. Zato je sasvim malo njegovih radova objavljeno u „Sovjetskoj enciklopediji”.[10]

Slavio je svake godine krsnu slavu - Svetog Nikolu. Pored mnogih prijatelja, bio mu je redovan gost na Slavi i naučnik Mendeljejev.[11]

Jedna njegova kćer se udala za srpskog oficira, a kad je izbio Prvi svetski rat postala je, zajedno sa Nadeždom Petrović, dobrovoljna bolničarka. Dve kćeri Kostovića su živele u Beogradu.

Rođeni brat Ognjeslava, Ladislav Kostović, je bio poslednji konzul Austrougarske u Holandiji, a umro i sahranjen je u Novom Bečeju, tokom Prvog svetskog rata.

Kad je decembra 1916. u Petrogradu umro Ognjeslav Kostović, novine su objavile da je „nestao blistav pronalazač i naučnik, čovek koji je iz mnogo razloga zaslužio da buduće generacije pamte njegovu neobičnu sudbinu i naučni podvig“.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pauljev, Jelena. „Ognjeslav Kostović (1851–1916)”. www.novibechej.com. Arhivirano iz originala 13. 01. 2020. g. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  2. ^ „Naučnik vatrenog imena”. osetisrbiju.rs. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  3. ^ „Ognjeslav Kostović Stepanović”. casopisinterfon.rs. Arhivirano iz originala 13. 01. 2020. g. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  4. ^ Grupa autora, Russkoe vozduhoplavanie. Istoriя i uspehi, 1911, str. 38.
  5. ^ Zapiski I. R. T. O., 1883, vыp. 2 otd. 11, str. 123—126.
  6. ^ Istoriя vozduhoplavaniя i aviacii v SSSR. Period do 1914 g., Pod red. V. A. Popova. M., 1944, str. 151.
  7. ^ Gurьev A., Zapiska o proizvodstve "arborita", SPb., 1903.
  8. ^ „Ognjeslav Kostović Stepanović”. razbibriga.net/. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  9. ^ „OVAJ SRBIN JE NAUČNIK U RANGU TESLE, A SVI SMO GA ZABORAVILI”. www.espreso.rs. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  10. ^ „OGNjESLAV KOSTOVIĆ”. www.zbor.rs. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  11. ^ „Ognjeslav Kostović-zaboravljeni srpski pronalazač”. srpbratstvo.org. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  12. ^ „ZABORAVLJENI PIONIRI VAZDUHOPLOVSTVA SA PROSTORA SRBIJE”. paluba.info. Pristupljeno 17. 1. 2020. 

Izvori[uredi | uredi izvor]

  • Istoriя vozduhoplavaniя i aviacii v SSSR. Period do 1914 g., Pod red. V. A. Popova. M., 1944.
  • Šavrov V. B., Istoriя konstrukciй samoletov v SSSR do 1938 g., Mašinostroenie, 1985.
  • Grupa autora, Russkoe vozduhoplavanie. Istoriя i uspehi, 1911.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ognjeslav Kostović Stepanović na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Огњеслав_Костовић_Степановић&oldid=26033122”