Odgovor u akutnoj fazi

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Odgovor u akutnoj fazi, reakcija akutne faze ili akutni fazni odgovor jeste urođena odbrana tela koja se vidi tokom akutnih bolesti i uključuje povećanu proizvodnju određenih proteina krvi koji se nazivaju proteini akutne faze.[1] Kao odgovor na upalu koncentracija proteina u akutnoj fazi reakcije u krvnoj plazmi se ili povećava (tada se goovori o pozitivnim proteinima akutne faze) ili smanjuju (kada se govori o negativnim proteinima akutne faze).[2] Termini protein akutne faze i reaktant akutne faze se često koriste kao sinonimi, iako su neki proteini akutne faze (strogo govoreći) polipeptidi, a ne proteini.[3]

Osnovne informacije[uredi | uredi izvor]

Traume i mnoge bolesti su praćene nizom ćelijskih i molekularnih reparativnih reakcija poznatih kao odgovor akutne faze. Rani, ili lokalni, deo odgovora akutne faze inicira se oslobađanjem proinflamatornih citokina na mestu-mestima povrede tkiva i nekroze ćelija, i pojačava se formiranjem hemotaktičkih peptida (hemokina) koji izazivaju infiltraciju leukocita. Kasni, sistemski, deo odgovora akutne faze karakteriše drugi talas proizvodnje citokina koji pokreće ćelijske i citokinske kaskade koje privremeno menjaju metabolizam u skoro svim sistemima organa tela.[4] Inflamatorni citokini proizvedeni tokom urođenog imuniteta putuju kroz krv i stimulišu hepatocite u jetri da sintetišu i luče proteine akutne faze. Ovaj odgovor koji se naziva reakcija akutne faze karakteristično uključuje groznicu, ubrzanje perifernih leukocita, cirkulišuće neutrofile i njihove prekursore.[5]

Ako su povreda tkiva i nekroza ćelija masivne ili rekurentne, dolazi do hronične upale, sa remodeliranjem tkiva i fibrozom koji se samo širi.

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Aktivirani makrofagi i drugi leukociti oslobađaju inflamatorne citokine kao što su faktor nekroze tumora-alfa (TNF-alfa), interleukin-1 (IL-1)[6] i interleukin-6 (IL-6)[7] kada se njihovi receptori za prepoznavanje uzoraka (PRRs) vežu za patogen povezani molekularni obrazac ili PAMPs - molekularne komponente povezane sa mikroorganizmima, koji se ne nalaze kao deo eukariotskih ćelija. To uključuje bakterijske molekule kao što su:[8]

Postoje i molekuli za prepoznavanje uzoraka za virusnu dvolančanu RNK (dsRNA) i komponente ćelijskih zidova gljivica kao što su lipoteihoična kiselina, glikolipidi, manan i zimozan.[9]

Ovi citokini putuju kroz krv i stimulišu hepatocite u jetri da sintetišu i luče proteine akutne faze. Ovaj odgovor obezbeđuje ranu odbranu i omogućava telu da rano prepozna strane supstance u procesu infekcije pre potpune aktivacije i sprovođenja imunoloških odgovora.

Dva važna proteina akutne faze su C-reaktivni protein i protein koji vezuje manozu. Oni funkcionišu kao rastvorljivi receptori za prepoznavanje obrazaca.[10]

C-reaktivni protein (CRP) se vezuje za fosforilholinski deo teihoične kiseline i lipopolisaharida na ćelijskim zidovima bakterija i gljivica. Takođe se vezuje za fosfoholin koji se nalazi na površini oštećenih ili mrtvih ljudskih ćelija. CRP funkcioniše kao opsonin, lepeći mikroorganizam za fagocite, i aktivira klasični put komplementa vezujući C1q, prvu komponentu u tom putu.[11][12][13][14]

Manan-vezujući lektin (MVL) – takođe poznat kao protein koji vezuje manan ili MBP – vezuje se za glikane bogate manozom (kratki lanci ugljenih hidrata sa šećerom manozom ili fruktozom kao završnim šećerom). Oni su uobičajeni kod mikrobnih glikoproteina i glikolipida, ali su retki kod ljudi. Funkcioniše kao opsonin, lepi mikroorganizam za fagocite i aktivira lektinski put.[15]

Proizvodi puteva komplementa, zauzvrat, podstiču upalu, vezuju mikrobe za fagocite, izazivaju citolizu MAC-a i hemotaktički privlače fagocite u zaraženo područje.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Baumann, Heinz; Gauldie, Jack (1994). „The acute phase response”. Immunology Today. 15 (2): 74—80. ISSN 0167-5699. doi:10.1016/0167-5699(94)90137-6. 
  2. ^ Ceciliani, Fabrizio; Giordano, Alessia; Spagnolo, Valentina (2002-06-01). „The Systemic Reaction During Inflammation: The Acute-Phase Proteins”. Protein & Peptide Letters. 9 (3): 211—223. ISSN 0929-8665. doi:10.2174/0929866023408779. 
  3. ^ Kushner, Irving; Mackiewicz, Andrzej (2020-07-24), The Acute Phase Response: An Overview, CRC Press, str. 3—19, Pristupljeno 2023-11-05 
  4. ^ Abbott, Joel D.; Ball, Gene, ur. (2004), Acute phase response (na jeziku: engleski), Springer, str. 20—21, ISBN 978-3-540-29662-1, doi:10.1007/3-540-29662-x_54, Pristupljeno 2024-01-21 
  5. ^ Jain, Sachin; Gautam, Vidhi; Naseem, Sania (2011). „Acute-phase proteins: As diagnostic tool”. Journal of Pharmacy And Bioallied Sciences (na jeziku: engleski). 3 (1): 118. ISSN 0975-7406. doi:10.4103/0975-7406.76489. 
  6. ^ Dinarello, CA (1991-04-15). „Interleukin-1 and interleukin-1 antagonism”. Blood. 77 (8): 1627—1652. ISSN 0006-4971. doi:10.1182/blood.v77.8.1627.1627. 
  7. ^ May, L.T.; Viguet, H; Kenney, J.S.; Ida, N; Allison, A.C.; Sehgal, P.B. (1992). „High levels of “complexed” interleukin-6 in human blood.”. Journal of Biological Chemistry. 267 (27): 19698—19704. ISSN 0021-9258. doi:10.1016/s0021-9258(18)41831-5. 
  8. ^ Suffredini, Anthony F.; Fantuzzi, Giamila; Badolato, Raffaele; Oppenheim, Joost J.; O'Grady, Naomi P. (1999). „New insights into the biology of the acute phase response.”. Journal of Clinical Immunology. 19 (4): 203—214. ISSN 0271-9142. doi:10.1023/a:1020563913045. 
  9. ^ „11.3J: The Acute Phase Response”. Biology LibreTexts (na jeziku: engleski). 2016-03-15. Pristupljeno 2023-11-05. 
  10. ^ Gabay, Cem; Kushner, Irving (1999-02-11). „Acute-Phase Proteins and Other Systemic Responses to Inflammation”. New England Journal of Medicine. 340 (6): 448—454. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejm199902113400607. 
  11. ^ Thompson D, Pepys MB, Wood SP (1999). „The physiological structure of human C-reactive protein and its complex with phosphocholine”. Structure. 7 (2): 169—77. PMID 10368284. doi:10.1016/S0969-2126(99)80023-9. 
  12. ^ Pepys MB, Hirschfield GM (2003). „C-reactive protein: a critical update”. J. Clin. Invest. 111 (12): 1805—12. PMC 161431 Slobodan pristup. PMID 12813013. doi:10.1172/JCI18921. 
  13. ^ Lau DC, Dhillon B, Yan H, Szmitko PE, Verma S (2005). „Adipokines: molecular links between obesity and atheroslcerosis”. Am. J. Physiol. Heart Circ. Physiol. 288 (5): H2031—41. PMID 15653761. doi:10.1152/ajpheart.01058.2004. 
  14. ^ Mantovani A, Garlanda C, Doni A, Bottazzi B (2008). „Pentraxins in innate immunity: from C-reactive protein to the long pentraxin PTX3”. J. Clin. Immunol. 28 (1): 1—13. PMID 17828584. doi:10.1007/s10875-007-9126-7. 
  15. ^ Thiel, S., Vorup-Jensen, T., Stover, C.M., Schwaeble, W., Laursen, S.B., Poulsen, K., Willis, A.C., Eggleton, P., Hansen, S., Holmskov, U., Reid, K.B. and Jensenius, J.C. (1997). „A second serine protease associated with mannan-binding lectin that activates complement”. Nature. 386: 506—510. PMID 9087411.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Одговор_у_акутној_фази&oldid=27442810”