Okružna milicija (Engleska)

Okružna milicija (engl. Trained Bands, doslovno "Obučene čete") je vojna organizacija koja je postojala u Engleskoj i njenim kolonijama od 16. do 18. veka, sastavljena od naoružanih građana i zemljoposednika, okupljenih u vodove, čete i pukove po teritorijalnom principu, koji su pozivani pod oružje u trenucima krize. Ove jedinice odigrale su važnu ulogu u prvoj fazi engleskog građanskog rata.

Formiranje

Obučene čete formirane su oko 1570, u drugoj deceniji vlade Elizabete I, kao odgovor na razvoj naoružanja i taktike u kontinentalnoj Evropi. Upotreba pešadijskih jedinica naoružanih kopljem i puškom-koje su uspešno koristile Španija i Holandija-zahtevala je standardizovanu (usklađenu) obuku i opremu, koja se nije mogla postići u tadašnjoj engleskoj vojsci. Ona se zasnivala na srednjovekovnim ustanovama feudalne obaveze, oslanjajući se na odrede (pratnje) velikaša i većinom neobučene (i raznoliko opremljene) regrute iz sposobne muške populacije od 16. do 60. godine, ojačane stranim najamnicima.

Organizacija

Osnivanjem Obučenih četa, svaki okrug u Engleskoj bio je obavezan da opremi sopstveni odred (jedan ili više pukova) modernim oružjem (o trošku svih posednika) i redovno ga obučava u modernoj taktici i rukovanju kopljem i puškom (pod nadzorom profesionalnih vojnika). Služba u Obučenim četama bila je obavezna za sve zemljoposednike, kućevlasnike i njihove sinove, tj. za ljude koji su imali svojinu, pa tako i interes da brane državu od stranog napada ili unutrašnje pobune. U praksi, sluge i plaćeni zamenici često su slani na vojne vežbe koje su održavane bar jednom godišnje (ili jednom mesečno tokom leta).

Oficiri

Okružnom milicijom komandovali su okružni poručnici ili namesnici (engl. lords-lieutenant), koje je postavljao kralj, obezbeđujući tako kruni direktnu kontrolu nad lokalnom vojskom. Funkcija poručnika bila je visoko dostojanstvo rezervisano za velikaše najbliže kralju, koji većinom nisu stanovali u okrugu, a bili su zauzeti brojnim drugim funkcijama (tako je Viljem Kompton, grof od Northemptona, u periodu 1617-30. bio poručnik čak 5 okruga u Engleskoj i 11 u Velsu). Zato su u praksi milicijom komandovali lokalni službenici, koje su poručnici birali među lokalnom vlastelom: potporučnik (engl. deputy-lieutenant), zadužen za administraciju, okružni inspektor (engl. Muster Master, doslovno starešina smotre), koji je nadzirao vojnu obuku, disciplinu i opremu, i kapetani-koji su komandovali pojedinim četama (tako je Šropšir na 600 pešaka imao 4 kapetana). Okružni inspektori bili su jedini plaćeni oficiri u Engleskoj (1635. dobijali su po 50 funti godišnje): uslov za njihovu službu bilo je prethodno iskustvo u stranim ratovima.

Vojnici

Iako je glavninu milicije činila pešadija, svaki okrug opremao je i jednu četu (ili vod) konjanika. Veličina okružnih odreda bila je različita; po pravilu, primorski okruzi (kao prva linija odbrane) davali su veće jedinice: 1635. okrug Daram opremio je 811 pešaka, Linkolnšir 1.800, a Dorsetšir 1.500 (1638. povećano na 2.140 u 3 puka). Za razliku od njih, kontinentalni (neprimorski) okruzi davali su znatno manje: 1638. Šropšir je opremio 600 pešaka (341 musketar i 259 kopljanika) i 100 konjanika, Vuster 800, Češir 600, Stafordšir 400, Herefordšir 480, a Montgomeri svega 300 pešaka.

Ove okružne jedinice bile su sastavljene od manjih kontingenata pojedinih mesta i gradova: tako je gradić Ladlou u Češiru, sa oko 2.600 stanovnika (1632), o svom trošku opremio 24 pešaka (12 musketara i 12 kopljanika), koji su činili jedan vod (engl. squadron)-po ondašnjim standardima trećina ili četvrtina čete, koja je imala 75-200 pešaka-kojim je komandovao lokalni podoficir-vodnik (engl. corporal). Po sačuvanim izvorima, među vojnicima iz Ladlova je bilo pekara, stolara, zidara, obućara, šeširdžija, starih od 18 do 42 godine, koji su služili dobrovoljno u trajanju od 4 do 15 godina i često nasleđivali mesto vojnika od svojih očeva (mada se u vreme mira, njihova služba svodila na svega nekoliko dana godišnje provedenih na vojnoj vežbi). Za vreme provedeno na vežbi ili u ratu, vojnici su primali platu, koja je 1640. iznosila 2-2.5 šilinga dnevno, uz hranu i piće o trošku okruga (u isto vreme, dnevnica majstora zidara ili stolara iznosila je 1 šiling i 2 penija). Za razliku od vojnika u miliciji, profesionalni vojnici za službu u inostranstvu mobilisani su prinudno među nezaposlenima, gradskom sirotinjom i sitnim prestupnicima.

Oprema

Svaki vojnik u miliciji opremao se i plaćao o trošku 3 ili više imućnijih građana ili zemljoposednika (uključujući i vlastelu), koje je određivao okružni potporučnik: oni su bili dužni da se lično pojave na godišnjoj smotri, kako bi odgovarali za eventualne nedostatke u opremi svog vojnika. Zastarela, nepotpuna ili dotrajala oprema morala je za narednu smotru biti zamenjena novom. Tako je za izdržavanje 24 vojnika iz Ladlova, 1627. bilo zaduženo 84 građana, a 1640. čak 116 građana.

Po vojnom priručniku iz 1625. visoki vojnici naoružavani su kopljima, a snažni i plećati musketama (zbog težine oružja). Po preporukama kraljevskog Saveta (engl. Privy Council) iz 1638. (engl. Instructions for Musters), oprema kopljanika sastojala se od oklopa, koplja (dugog 15-16 stopa bez vrha) i kratkog mača. Oklop se sastojao od šlema (tipa morion), okovratnika (engl. gorget) i čeličnog prsnika sa oklopom za butine (engl. cuirass with tassets). Oklop se obavezno mazao crnom bojom, kako bi se sačuvao od rđe. Primera radi, na smotri iz 1628. samo jedan od 12 kopljanika iz Ladlova imao je kompletan oklop, 1639 . imala su ga četvorica, a 1640. desetorica.

Po preporukama iz 1638. obavezna oprema musketara sastojala se od muskete fitiljače (cevi od 4 stope, kalibra 12 zrna u 1 funtu olova) sa račvastim osloncem za cev, redenika sa fišecima baruta, mača sa pojasom i kanijama (do 1625. imali su bodeže) i šlema. Sve muskete u jedinici morale su biti istog kalibra. Dodatna oprema uključivala je kalup za zrna, fišekliju (torbu za zrna) i šipku za čišćenje cevi. Osim ove opreme, musketari su nosili sopstvena civilna odela. Provera opreme na smotrama često je pokazivala nedostatke: tako od 12 musketara iz Ladlova, na smotri 1640. petorica nisu imali šlemove, a dvojica redenike. 1639. troškovi potpune opreme za jednog musketara iznosili su 2 funte, 8 šilinga i 6 penija (tj. 582 penija, ili 42 dnevnice školovanog majstora), podeljeno na 5 građana.

Obuka

Sačuvana dokumenta pokazuju da je vojna obuka (engl. Drill) okružne milicije u vreme Čarlsa I (1625-49) vršena u proseku 3-4 dana godišnje, što se u vreme ratne opasnosti povećavalo na 3-7 vojnih vežbi od po 2 dana. Instrukcije kraljevog Saveta iz 1626. preporučuju obuku vojnika u marširanju i korišćenju oružja najpre pojedinačno, a zatim postepeno po vrstama (po 6 vojnika), vodovima (4 vrste po 6 vojnika, četvorica u redu-6 po dubini), četama (3-4 voda) i pukovima (4 čete).

U ratu

Najveći problem sa korišćenjem milicije u ratu bila je zakonom dozvoljena ustanova zamene-koja je dozvoljavala imućnim vojnicima da u trenucima krize unajme zamenike, većinom potpuno neobučene. Engleska okružna milicija prvi put se borila u biskupskim ratovima (1639-40), gde se pokazala veoma loše, a zatim u početnoj fazi građanskog rata (1642-47), gde je u početku predstavljala glavninu pešadije na obema stranama. Nedostatke okružne milicije Parlament je rešio formiranjem Vojske novog obrasca (engl. New model army), a rojalisti tako što su razoružali miliciju u oblastima pod svojom kontrolom, a zatim njenu opremu iskoristili za naoružavanje dobrovoljaca.