Oliverio Hirondo

Oliverio Hirondo
Lični podaci
Puno ime	Oktavio Hose Oliverio Girondo
Datum rođenja	(1891-08-17)17. avgust 1891.
Mesto rođenja	Buenos Ajres, Argentina
Datum smrti	24. januar 1967.(1967-01-24) (75 god.)
Mesto smrti	Buenos Ajres, Argentina
Zanimanje	Pesnik
Porodica
Supružnik	Norah Lange
Književni rad
Žanr	Neo-Surrealism

Oliverio Hirondo (šp. Oliverio Girondo; 17. avgust 1891 – 24. januar 1967) bio je argentinski pesnik. Rodio se u Buenos Ajresu u relativno bogatoj porodici, što mu je omogućilo da u ranoj mladosti putuje u Evropu, gde je studirao u Parizu i Engleskoj. Hironda je možda najpoznatiji po svojim doprinosima učešću u magazinima (Proa, Prizma i Martin Fijero), koji su pratili dolazak ultraizma, prvog avangardnog pokreta, koji će se ustaliti u Argentini.

Njegove prve pesme, pune boja i ironije, prevazilaze su jednostavnu lepotu prirode, što je bila više nego obična tema, odlučujući se za puniju i mnogo interesantniju temu: vvrsta proslave života kosmopolitana i urbanog čoveka, hvaleći takav životni stil i kritikući neke od običaja društva.

Hirondo je bio savremenik Horhea Luisa Borhesa, Raula Gonzales Tunona i Masedona Fernandeza i Nore Lange (sa kojom se oženio 1943. godine), koju je upoznao na banketu 1926. godine održanom u čast Rikarda Gujraldesa. Od ovih autora, svi su bili uključeni u avanguardu Argentine, najviše ientifikovani sa grupom sa Floride u nekakvom književnom neprijateljstvu između te grupe i druge zvane Boedo. Hirondo je bio jedan od najvećih entuzijasta animatora ultraizmičkog pokreta, vršeći uticaj na mnoge pesnike sledeće generacije, između ostalih i Enrika Molina, sa kojim je preveo rad autora Artura Remba „Una temporada en el infierno“.

Druge značajni savremenici uključuju Pabla Nerudu i Federika Garsiju Lorku sa kojima je počeo dugotrajna prijateljstva 1934. godine, era kada su obojica bili u Buenos Airesu, glavnom gradu Argentine. Oko 1950. godine počeo je da slika u stilu nadrealizma, ali nije nikada objavio niti prodatao neke koji od ovih radova.

Sahranjen je na groblju La Rekoleta u Buenos Airesu.

Radovi

• Veinte Poemas Para Ser Leidos En El Tranvia; Calcomanias; Y Otros Poemas (Coleccion Visor de poesia) (Španska edicija). Buenos Aires: Visor. 1922. ISBN 978-84-7522-242-4. 
• Calcomanías [Nalepnice] (1925)
• Espantapájaros [Strašilo] (1932), prevedeno u kolekciji strašilo i druge anomalije od strane Gilbert Alter-Gilberta, zajedno sa "Interlunio," Izabrane pesme u prozi ("Ksenos" knjiga).
• Interlunium (1937)
• Persuasion De Los Dias (Biblioteca Clasica Y Contemporanea) (Spanish Edition). Losada. 1942. ISBN 978-950-03-0462-7. 
• Campo nuestro [naše selo] (1946)
• En la masmédula [u masmeduli] (1957)

Poslednja od ovih, „U masmeduli“, je njegova konačna knjiga sa ozbiljanim pokušajem apsolutnog izražaja. Enrike Molina je rekao: „Sama struktura jezika koji on koristi, pati od uticaja potpuno neometane pesničke energije u ovoj zaista jedinstvnoj knjizi. Do tačke kada reči same počinju da gube razmak između njih, zamućujući šta su individualci,grupe ili druge jedinice razmišljanja mnogo kompleksnog, on idalje predstavlja vrstu superreči sa višestrukim konotacijama i mnogobrojnim funkcijama koje se nastavljaju u maniru prilagođenom baš sa svojim fonetičkim asocijacijamsemantičkim značenjem.“ Neke kritike povezuju ga sa krajnjim gestom avangarde radom drugog autora, jednako očajnog graditelja i uništavača jezika i semantizma: „Trilce“, peruanskog autora iste ere, Sesara Valeha

Male stvari

Hirondvi radovi su okosnica filma Tamna strana srca iz 1992. godine u režiji Elizea Subieleje, u kojem pesnik teži da pronađe ljubav svog života, prkosi smrti i njenim stalnim intervencijama.

Spoljašnje veze

• Virtuelni Servantes u Španiji