Opsada Naksosa
| Opsada Naksosa | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 | |||||
| |||||
| Sukobljene strane | |||||
| Greeks of Naxos |
Persian Empire, Miletus | ||||
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Opsada Naksosa (499. p. n. e.) predstavljala je neuspeo pokušaj miletskog tirana Aristagore da uz pomoć i u ime Darija Velikoga zauzme ostrvo Naksos. Taj događaj predstavljao je početak Grčko-persijskih ratova, koji su trajali pedeset godina. Bivši vlastodršci Naksosa obratili su se tiranu Mileta Aristagori tražeći način kako da se vrate na Naksos. Aristagora je to smatrao dobrom prilikom da učvrsti svoju poziciju u Miletu, pa se obratio satrapu Lidije Artafernu i predložio mu je da zajedno osvoje Naksos. Persijanci su se složili sa pohodom i pripremili su flotu od 200 trirema pod komandom Megabata. Aristagora i Megabat su se svađali na putu do Naksosa, a neko je i Nakšane obavestio o dolasku neprijateljske flote. Aristagora i Megabat su četiri meseca neuspešno opsedali Naksos, pa su se povukli kada su ostali bez novca. Aristagora se našao u nevolji nakon toga neuspeha i očekivao je da će ga smeniti sa pozicije tirana Mileta. Zbog toga je odlučio da podstakne celu Joniju na ustanak protiv Persijskog carstva.
Uvod[uredi | uredi izvor]
Nakon raspada mikenske kulture mnogo Grka naselilo se u Maloj Aziji. Doseljenici su bili iz tri grupe plemena Eolci, Dorani i Jonci. Jonci su se naselili po obalama Lidije i Karije i osnovali su 12 gradova, koji su činili Joniju. Ti gradovi su bili Milet, Mijunt, Prijena, Efez, Kolofon, Lebed, Tej, Klazomena, Fokeja, Samos, Hij i Eritra. Jonski gradovi su imali isto poreklo i kulturu. Imali su i zajedničko svejonsko svetilište, u koji nisu puštali nikoga drugoga. Svejonsko svetilište je sveta zemlja u Mikali. Polisi u Joniji bili su nezavisni sve dok ih nije osvojio lidijski kralj Krez oko 560. p. n. e. Bili su pod vlašću Lidije sve dok Kir Veliki nije osvojio Lidiju 547. p. n. e. Dok se borio protiv Kreza Kir Veliki je Jonjanima poslao poruku tražeći od njih da se pobune protiv Liđana. Međutim Jonci su to odbili. Kada je Kir Veliki osvojio Lidiju jonski polisi su mu poslali poslanike i ponudili su da priznaju njegovu vlast pod istim uslovima pod kojima su priznavali vlast Lidije. Kir Veliki je to odbio jer su oni pre toga odbili da mu pomognu protiv Kreza. Nakon toga poslao je generala Harpaga da osvaja Joniju. Prvo je napao Fokeju, a Fokejci nisu hteli da budu persijski podanici pa su napustili svoj grad i otplovili su za Siciliju. I stanovnici Teja su napustili svoj grad. Ostali Jonci nisu napuštali svoje gradove, nego su se borili sve dok ih Harpag nije pokorio. Persijanci su utvrdili da je Joncima jako teško vladati. Svuda drugdje Kir Veliki bi identifikovao elitnu grupu u narodu, kojim je nameravao da vlada i toj eltnoj grupi bi pomagao da vlada njegovim novim podanicima. Kod jonskih Grka nije bilo takve grupe. Postojala je aristokratija, ali ona je bila podeljena na posvađane grupe. Persijanci su zbog toga odlučili da postave i podržavaju tiranide u svakom jonskom polisu. Tirani su imali težak zadatak, pošto su oni morali da budu u milosti Persijanaca, a da ne navlače preveliku mržnju svojih sugrađana.
Aristagora i izbegle aristokrate sa Naksa[uredi | uredi izvor]
Oko 40 godina nakon persijskog osvajanja Jonije tokom vlasti persijskog kralja Darija Velikoga Aristagora je postao tiranin Mileta nakon što je njegov stric Histijej otišao u Suzu. Aristagorin stric Histijej bio je pre njega tiranin Mileta i pomagao je Dariju 513. p. n. e. prikom Darijevog pohoda na Skite. Kada mu je kralj Darije ponudio da ga nagradi, on je tražio i dobio jedan posed u Trakiji. Megabaz je smatrao da je opasno da Histijej osniva grad u Trakiji, pa je nagovorio Darija da pozove Histijeja na persijski dvor. Na persijskom dvoru Darije Veliki postavio ga je kao svog savetnika. Tada je Aristagora postavljen za tirana Mileta. Ostrvo Naks se isticalo bogatstvom. Narod je proterao nekoliko aristokrata sa Naksa i oni su pobegli na Milet. Zamolili su 500. p. n. e. Aristagoru da im pomogne da uz pomoć njegove vojske preuzmu kontrolu nad Naksom. Aristagora je rekao da će mu trebati pomoć Persijanaca, da bi osvojio Naksos. Izbegle aristokrate Naksosa ponudile su da pokrivaju troškove izdržavanja vojske. Aristagora se obratio satrapu Artafernu i objasnio mu je da se osvajanjem Naksosa kraljevska vlast može proširiti i na ostala Kikladska ostrva, koja priznaju vrhovnu vlast Naksa. Osim toga Eubeja je bila sledeći mogući cilj nakon osvajanja Kiklada. Rekao mu je i da kod njega već ima dovoljno novca za početak pohoda. Artafern je nakon toga tražio i dobio odobrenje Darija Velikoga za taj pohod.
Opsada Naksa[uredi | uredi izvor]
Satrap Artafern je opremio 200 troveslarki (trirema). Za vrhovnog komandanta vojske imenovan je Megabat. U Miletu Megabatu se pridružio Aristagora sa svojim Joncima i izbeglicama sa Naksa. Krenuli su 499. p. n. e. prema Naksosu. Na putu prema Naksu Megabat i Aristagora su se posvađali. Aristagora je rekao da Megabat treba da sluša njegova naređenja. Prema Herodotu Megabat se naljutio pa je poslao nekoliko ljudi da jave stanovnicima Naksa da se sprema napad. Postoji mogućnost da je tu priču o Megabatovoj izdaji kasnije raširio sam Aristagora da opravda vlastiti poraz. Pošto su stanovnici Naksa saznali za pohod protiv njih pripremili su se za dugotrajnu opsadu. Sa polja su pokupili sve što su imali i snabdeli su se hranom i vodom za očekivani rat. Kada su došli Aristagora i Megabat naišli su na dobro utvrđen grad. Opsedali su ga puna četiri meseca. Do tada su Persijanci potrošili sav svoj novac i mnogo Aristogorinog novca, a opsada je zahtevala još novca. Zbog toga su sagradili jednu tvrđavu za izbeglice sa Naksa, a sami su se povukli.
Posledice[uredi | uredi izvor]
Nakon neuspešne opsade Naksa Aristagora je bio u velikim problemima. Nije mogao da ispuni obećanje, koje je dao Artafernu, a osim toga morao jea da snosi velike troškove izdržavanja vojske. Izgledalo je da bi ga zbog svega toga mogli da smene sa položaja tirana Mileta. Pošto se bojao da ostane bez vlasti on je odlučio da podigne ustanak protiv Persijanaca. Njegov stric Histijej takođe je bio nezadovoljan u Suzi i poslao je Aristagori poruku da digne ustanak. Aristagora se dogovarao sa ostalim zaverenicima i svi sem istoričara Hekateja bili su za to da se digne ustanak. Da bi pridobio narod Mileta na pobunu protiv Persije Aristagora se odrekao tiranije i ponovo je uspostavio demokratiju. Uskoro je cela Jonija bila pobunjena, započeo je Jonski ustanak. Pobuna se raširila na Kariju i Kipar. Nakon toga nekoliko godine persijska vojska je ratovala sa jonskim Grcima sve dok se nisu pregrupisali i napali epicentar pobune Milet. U bici kod Lade Persijanci su pobedili jonsku flotu i uspešno su okončali pobunu. Darije Veliki je nakon toga odlučio da kazni Atinu i Eretriju jer su pomagali pobunjenike. Prva persijska invazija Grčke bila je posledica neuspelog napada na Naksos i Jonske pobune.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Fine, John V. A. (1983). The Ancient Greeks: A Critical History. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03314-6.