Ortoreksija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ortoreksija  (takođe poznata kao orthorexia nervosa) jeste stečeni poremećaj u ishrani koji karakteriše preterana preokupiranost zdravom hranom.[1][2][3] Ovaj termin uveo je 1997. godine američki doktor Stiven Bratman. On je predložio da ograničenja u ishrani pojedinih osoba, sa namerom da promovišu zdravlje mogu paradoksalno dovesti do nezdravih posledica, na primer, socijalne izolacije, anksioznost, gubitka sposobnosti da se hrane prirodno, smanjenja interesovanja za čitav niz drugih zdravih  ljudskih aktivnosti i u retkim slučajevima, teške pothranjenosti ili čak i smrti.[traži se izvor]

Ursula Filpot, članica  Britanskog Udruženja nutricionista i viši predavač na Lids Metropolitan Univerzitetu, je 2009. godine [4]  opisala osobe sa ortoreksijom kao "izuzetno zabrinute kvalitetom hrane koju unose, precizirajući i da ograničavaju  ishranu u skladu sa njihovim ličnim mišljenjem o tome koje namirnice su zaista "čiste"." Za razliku od drugih poremećaja ishrane kao što su anoreksija i bulimija, gde se oboleli fokusiraju na količinu hrane koju pojedu.

"Orthorexia nervosa" nije priznata kao poremećaj ishrane od strane  američke psihijatrijske asocijacije, i zato se ne pominje kao zvanična dijagnoza u široko primenjenom dijagnostičkom i statističkom Priručniku za mentalne anksioznosti (DSM).[a]

Istorija[uredi | uredi izvor]

1997. g., u članku u časopisu Yoga Journal, američki doktor Stiven Bratman je uveo termin "orthorexia nervosa" od grčkog ορθο- (orto, "ispravno" ili "pravilno"), i όρεξις (grčki orexis, "apetit"), bukvalno znači 'pravi apetit, ali u praksi znači 'pravilna ishrana'.[5] Ovaj termin je nastao po uzoru na anoreksija, bukvalno znači "bez apetita", koji se koristi u određivanju stanja anoreksije. (U oba termina, "nervosa" ukazuje na nezdravo psihičko stanje.) Bratman je opisao ortoreksiju kao nezdravu opsesiju onim za šta pojedinac veruje da je zdrava hrana. Verovanja o tome šta je zdrava ishrana često potiču od određenih teorija o ishrani, kao što su ishrana presnom hranom, veganska ishrana makrobiotika, a onda odlaze u krajnost i dovode do poremećaja ishrane i psihičkog i/ili fizičkog razvoja. Bratman je zasnovao predlog o ovom stanju na svom ličnom iskustvu iz 1970-ih godina, kao i na ponašanjima koja je zapazio kod svojih pacijenata 1990-ih godina. Bratman je 2000. godine u saradnji  sa Dejvidom Najtom, napisao knjigu Zavisnici od zdrave hrane, koja govori više o ovoj temi.[6]

U 2015. godini, odgovarajući na novinske članke, u kojima termin ortoreksija označava ljude koji jedva slede jedan od nekonvencionalnih načina zdrave ishrane, Bratman je naveo sledeće: "Teorija može biti obična ili neobična, ekstremna ili slaba, razumna ili potpuno blesava, ali, bez obzira na detalje, sledbenici teorije ne moraju nužno imati ortoreksiju. Oni su samo pristalice određene teorije. Termin 'ortoreksija' se jedino koristi onda kada se poremećaj ishrane razvije oko ove teorije."[7] Bratman još navodi da se, osim kod pojedinih izuzetaka, najčešće teorije o zdravoj ishrani bezbedno sprovode kod većine pristalica; ali "za neke, put restriktivne dijete u potrazi za zdravljem može da preraste u prehrambeni perfekcionizam ." [8] Karin Kratina, dr nauka, u tekstu za  Nacionalno Udruženje poremećaja u ishrani sumira ovaj proces na sledeći način: "U jednom trenutku, izbor namirnica postaje toliko striktan, kako u pogledu  raznovrsnost, tako  i kalorija, da zdravlje trpi – ironija za čoveka u potpunosti posvećenog zdravoj ishrani."[9]

Iako ortoreksija nije priznata kao mentalni poremećaj od strane Američkog psihijatrijskog udruženja, i ona nije navedena u DSM-5,[10] od januara 2016.  četiri studije slučaja i više od 40 drugih članaka na ovu temu objavljeno je  u raznim časopisima na međunarodnom nivou.[11] Prema podacima istraživanja objavljenog  2011. godine, dve trećine uzorka  od 111 holandskih stručnjaka za poremećaje u ishrani veruju da su se susreli sa ovim sindromom u kliničkoj praksi.[12]

Kriterijumi za dijagnozu[uredi | uredi izvor]

Formalni kriterijumi za ortoreksiju predloženi su 2016. godine u recenziji časopisa "Ponašanja vezana za ishranu", autora dr Toma Duna sa Univerziteta u Severnom Koloradu i Stivena Bratmana. ovi kriterijumi su:

Kriterijum A. Prekomerna koncentracija na "zdravu" hranu, kao što je definisano teorijom o ishrani ili skup verovanja, čiji je specifični detalji se mogu razlikovati; zabeležen je preteran emotivni stres u odnosu na izbor hrane koja se doživljava kao nezdrava,  može doći i do gubitka težine, ali se to smatra jednim od aspekata savršenog zdravlja, a ne kao glavnim ciljem. Što potvrđuje i sledeće:

  1. Kompulsivno ponašanje i/ili psihička zabrinutost u pogledu restriktivne ishrane, za koje pojedinac veruje da promoviše optimalno zdravlje. (Napomene na ovim kriterijumima dodaju: Navike u ishrani mogu uključivati upotrebu koncentrisanih "dodataka ishrani" - suplemenata. Vežbanje i/ili zgodna figura se mogu se smatrati jednim od aspekata ili pokazatelja zdravlja.)
  2. Kršenje sopstvenih pravila ishrane izaziva preteran strah od bolesti, osećaj lične nečistoće i/ili negativne fizičke senzacije, praćene zabrinutošću i stidom.
  3. Ograničenja u ishrani se vremenom pogoršavaju i mogu dovesti do eliminacije čitavih grupa namirnica i sve češćeg upražnjavanja  "čišćenja" (delimičnih postova) u vidu detoksikacije. Ovakva eskalacija često dovodi do gubitka telesne težine, iako je ova želja nepostojeća, skrivene ili potisnuta mislima o zdravoj hrani.

Kriterijum B. Kompulsivno ponašanje i psihička preokupiranost se pogoršava bilo čime od navedenog:

  1. Pothranjenost, teški gubitak težine ili druge medicinske komplikacije u vezi sa restriktivnom dijetom
  2. Unutrašnji disbalans ili pogoršanje u socijalnom, obrazovnom ili profesionalnom ponašanju prouzrokovano uverenjima ili ponašanjima u vezi zdrave ishrane
  3. Pozitivno mišljenje o sebi, samopoštovanje, identitet i/ili zadovoljstvo prvenstveno zavisi od onoga što je pojedinac sam definisao kao "zdravo" ponašanje u pogledu ishrane.

Sastavljen je i dijagnostički upitnik za osobe koje pate od ortoreksije, slično upitnicima za  druge poremećaje ishrane, nazvan ORTO-15.[13] Međutim, gorenavedeni članak Duna i Bratmana kritikuje ovaj istraživački alat, jer mu nedostaju odgovarajuće unutrašnje i spoljašnje provere.

Simptomi[uredi | uredi izvor]

Simptomi ortoreksije uključuju "prekomernu koncentraciju na izbor hrane, planiranje, nabavku, pripremu i potrošnju; posmatranje hrane pre svega kao izvor zdravlja, a ne zadovoljstva; nelagodnost ili gađenje, kada se nađu u neposrednoj blizini zabranjenih namirnica; preterano verovanje da uključivanje ili isključivanje pojedinih vrsta namirnica može sprečiti ili izlečiti bolest, ili uticati na dnevno raspoloženje; periodične promene verovanja u ishrani, dok drugi procesi ostaju nepromenjeni; moralne osude drugih ljudi zasnovane na izboru hrane; iskrivljena slika o sebi u smislu fizičke "nečistoće", a ne težine; snažno verovanje da ove navike u ishrani unapređuju zdravlja, bez obzira na znake pothranjenosti.".

Kod osoba obolelih od ortoreksije javlja se patološka opsesija biološki čistom hranom, bez herbicida, pesticida i drugih veštačkih supstanci. Oni imaju rigorozan način ishrane i često su to vegetarijanci, frugivori (hrane se pretežno voćem) ili se hrane sirovom hranom.[14]

Oboleli od ortoreksije odbijaju da se hrane van kuće, jer ne veruju drugima koji pripremaju hranu, te stoga izbegavaju druženja i na kraju se udaljavaju od prijatelja i rodbine. [15]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Rezultati naučnih istraživanja tek treba da donesu konačnu odluku da li studenti nutricionizma i stručnjaci iz ove oblasti imaju veći rizik za razvoj ortoreksije od drugih grupa stanovništva, zbog razlika rezultata u literaturi. Postoji samo nekoliko značajnih naučnih radova, koji su, u pokušaju da istraže širinu i dubinu ove do sada neobjašnjene bolesti, pokušali da odrede koje su to društvene grupe najugroženije.[16] Ovo uključuje nemačko istraživanje iz 2008. godine[17] , koje je zasnovano na sumnji da nutritivno informisano stanovništvo, kao što su studenti nutricionizma na univerzitetima, predstavlja potencijalnu grupu pod rizikom za razvoj poremećaja u ishrane, zbog značajnog obima znanja o hrani i njenom uticaju na zdravlje; ideja je da što više ljudi znaju o zdravlju, to je veća verovatnoća da razviju nezdrave opsesije zdravim načinom života. Ovo istraživanje takođe navodi da su nagoveštaji ortoreksije možda ti koji  navode pojedince da izučavaju nutricionizam, što  ukazuje na to da su mnogi u ovoj oblasti verovatno patili od ovog poremećaja i pre samog početka studija. Međutim, rezultati istraživanja su pokazali da studenti nutricionizma, na početku studija, nisu imali veće vrednosti na testu ortoreksije od studenata na drugim smerovima, i zbog toga je u  izveštaju zaključeno da je neophodno sprovesti dalja istraživanja kako bi se razjasnio odnos između zdravstvenog obrazovanja i razvoja ortoreksije.

Slično tome, u portugalskom istraživanju sprovedenom među studenatima nutricionizma na  visokoškolskim ustanovama,[18] njihove ocene  (prema ORTO-15-dijagnostičkom upitniku [19]) zapravo su se smanjile, kako su studije odmicale, kao i ukupan rizik od nastanka poremećaja u ishrani koji se smanjio na zanemarljivih 4,2%. Učesnici su takođe odgovarali na pitanja iz upitnika, kako bi dobili predstavu o njihovom prehrambenim navikama i odnosu prema hrani, i bez obzira na to što rad ukazuje da studenti nuticionizma i medicinskih nauka, po pravilu češće podležu restriktivnim navikama u ishrani, ove istraživanje nije našlo na  dokaze koji idu u prilog tome da ovi studenti imaju "više neuravnotežene navike u ishrani, nego drugi studenti" Ova dva navedena istraživanja zaključuju da čak iako pojedinci imaju više znanja iz oblsti ishrane to nije nužno faktor rizika za nastanak ortoreksije, objašnjavajući da prikupljeni podaci svedoče o tome da stručnjaci iz ove oblasti  nisu izloženi većem riziku za nastanak ovog poremećaja.

Međutim, podaci ovih epidemioloških istraživanja kritikovani su da koriste neprikladan alat istraživanja kojim se povećava prevalenca.

Reakcije medija[uredi | uredi izvor]

Koncept ortoreksije kao novonastalog poremećaja u ishrani je privukao značajnu pažnju medija u 21. veku.[20][21][22][23][24]

Biologija[uredi | uredi izvor]

Za sada nema nikakvih istraživanja o tome da li postoje biološki razlozi karakteristični za nastanak ortoreksije. To može biti manifestacija opsesivno-kompulzivnog poremećaja, usmerenog na ishranu, koji ima mnogo veze sa kontrolom.[25] Istraživanje studenata iz  2013. godine otkrilo je negativnu korelaciju između ortoreksije i kognitivnih procesa. [26][potrebna strana][specifikovati] To znači da je kod studenata koji su bolje rešavali kognitivno složene zadatke, uključujući planiranje i donošenje odluka, postojala manja verovatnoća za nastanak ortoreksije.[traži se izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hill, Amelia (16. 8. 2009). „Healthy food obsession sparks rise in new eating disorder”. The Guardian. London. Pristupljeno 16. 10. 2010. 
  2. ^ Bratman, Steven (2014) http://www.orthorexia.com/what-is-orthorexia/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. decembar 2020). Pristupljeno 1/1/2016
  3. ^ Rochman, Bonnie (12. 2. 2010). „Orthorexia: Can Healthy Eating Be a Disorder?”. Time. Arhivirano iz originala 31. 10. 2012. g. Pristupljeno 4. 1. 2012. 
  4. ^ „Supersize vs Superskinny - Expert Profiles - Ursula Philpot”. Channel 4. 7. 4. 2011. Arhivirano iz originala 28. 01. 2013. g. Pristupljeno 19. 10. 2010. 
  5. ^ Bratman, Steven. Health Food Junkie. Yoga Journal 1997; September/October:42-50.
  6. ^ S. Bratman, D. Knight: Health food junkies. Broadway Books, New York, 2000.
  7. ^ Bratman, Steven (2015)http://www.orthorexia.com/healthy-eating-vs-orthorexia/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. novembar 2017) Accessed 1/1/2016
  8. ^ Bratman, Steven (2015) http://www.mirror-mirror.org/orthorexia-nervosa.htm Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. septembar 2017) Accessed 1/1/2016
  9. ^ Kratina, Karin (2015) https://www.nationaleatingdisorders.org/orthorexia-nervosa Accessed 1/1/2016
  10. ^ Rochman, B. (2010). Orthorexia: Can Healthy Eating Be a Disorder? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. novembar 2012). TIME.com, Feb 12. Pristupljeno 2010-02-12.
  11. ^ Dunn, T.M & Bratman, S. (2016). On orthorexia nervosa: A review of the literature and proposed diagnostic criteria. Eating Behaviors, 21, 11 -17.
  12. ^ Vandereycken,W. (2011). Media hype, diagnostic fad or genuine disorder? Professionals'opinions about night eating syndrome, orthorexia, muscle dysmorphia, and emetophobia. Eating Disorders, 19(2), 145–155
  13. ^ Donini L, Marsili D, Graziani M, Imbriale M, Cannella C (2005). „Orthorexia nervosa: validation of a diagnosis questionnaire”. Eat Weight Disord. 10 (2): e28—32. PMID 16682853. 
  14. ^ M.L. Catalina Zamora, B. Bote Bonaechea, F. Garcia Sanchez, B. Rios Rial, Orthorexia nervosa. A new eating behavior disorder?, Madrid, 2005.
  15. ^ M.L. Catalina Zamora, B. Bote Bonaechea, F. Garcia Sanchez, B. Rios Rial, Orthorexia nervosa. A new eating behavior disorder?, Madrid, 2005
  16. ^ Varga, Márta; Dukay-Szabó, Szilvia; Túry, Ferenc; Eric, F. van Furth (12. 4. 2013). „Evidence and gaps in the literature on orthorexia nervosa”. Eating and Weight Disorders - Studies on Anorexia, Bulimia and Obesity. 18 (2): 103—111. ISSN 1124-4909. doi:10.1007/s40519-013-0026-y. Pristupljeno 17. 4. 2015. 
  17. ^ „Eating behaviour and eating disorders in students of nutrition sciences”. Pristupljeno 17. 4. 2015. 
  18. ^ „http://www.nutricionhospitalaria.com/pdf/6695.pdf” (PDF). www.nutricionhospitalaria.com. Pristupljeno 17. 4. 2015.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  19. ^ Donini, Prof L. M.; Marsili, D.; Graziani, M. P.; Imbriale, M.; Cannella, C. (18. 10. 2013). „Orthorexia nervosa: Validation of a diagnosis questionnaire”. Eating and Weight Disorders - Studies on Anorexia, Bulimia and Obesity. 10 (2): e28—e32. ISSN 1124-4909. doi:10.1007/BF03327537. Pristupljeno 17. 4. 2015. 
  20. ^ McCandless, David (29. 3. 2005). „I am an orthorexic”. BBC News. 
  21. ^ Gray, Emma (26. 8. 2011). „Orthorexia: Too Much Of A Healthy Thing?”. Huffington Post. 
  22. ^ Norton, Siobhan. „Orthorexia nervosa: How becoming obsessed with healthy eating can lead to malnutrition”. The Independent. The Independent. Arhivirano iz originala 31. 08. 2015. g. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  23. ^ Younger, Jordan. "My Life With Orthorexia". Refinery29. Pristupljeno 1/1/2016
  24. ^ McNeily, Claudia. (2015) https://broadly.vice.com/en_us/article/orthorexia-eating-clean-eating-disorder. Pristupljeno 1/1/2016.
  25. ^ Getz, L. (jun 2009). „Orthorexia: When eating healthy becomes an unhealthy obsession”. Today's Dietitian. Pristupljeno 13. 10. 2009. 
  26. ^ „A neuropsychological evaluation of orthorexia nervosa”. 2013. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орторексија&oldid=26965722”