Ostrvo Pingelap

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pingelap je koralno ostrvo u Tihom okeanu, deo države Ponpej (engl. Pohnpei State), jedne od četiri Savezne Države Mikronezije. Sastoji se od tri ostrva: ostrva Pingelap, Sukoru i Daekae, povezanih sistemom grebena i okružuje centralnu lagunu, iako je samo ostrvo Pingelap naseljeno.[1] Ceo sistem ima površinu od 1,8 km² (455 hektara) u vreme plime, i manje od 4,0 km na najširoj tački.[2] Ostrvo ima svoj jezik, pingelapski, kojim govori oko 250 stanovnika ostrva.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi evropski posmatrač ostrva bio je kapetan Tomas Masgrejv na brodu Sugar Cane, koji je otkrio ostrvo 1793. godine. Kapetan Mekaskil u Lady Barlow ponovo ih je posetio 1809. godine. Greške u merenju njihove lokacije dovele su do toga da su ostrva na kartama u 19. veku odvojeno imenovana kao ostrva Masgrejv i ostrva Mekaskil, u okviru arhipelaga Karoline.[3][4]

Istorijski gledano, Ouva ili vrhovni poglavica ili kralj Pikelap, što je nasledna titula koja je davala vrhovnu vlast nad zemljom, vladala je ostrvom Pikelap koje je sada poznato kao Pingelap. Japan je zauzeo ostrvo u oktobru 1914, nakon početka Prvog svetskog rata. Nasledni sistem je ostao na snazi tokom japanske vladavine, iako je titula preimenovana u „Ostrvski magistrat“.

Japan je koristio južni deo ostrva Pingelap tokom neprijateljstava u pozorištu Drugog svetskog rata u Tihom okeanu za bazu snabdevanja. Savezničke snage su ga kasnije napale. Prisustvo stranih trupa na ostrvu dovelo je do unošenja niza zaraznih bolesti, uključujući gonoreju, tuberkulozu i dizenteriju, što je smanjilo populaciju sa predratnog nivoa od oko 1000 na 800 i značajno smanjilo stopu fertiliteta.[1]

Dolazak američke mornarice 1945. rezultirao je uspostavljanjem demokratski izabranog sistema uz tradicionalni sistem, koji je postepeno slabio na vlasti. Univerzalno osnovno obrazovanje je obezbeđeno za decu pingelapeza i uspostavljena je ograničena zdravstvena zaštita kako bi se iskorenile bolesti unete tokom rata.[1]

Tokom 1960-ih, mirovni korpus i američko vazduhoplovstvo naselili su se na glavnom ostrvu. Američko vazduhoplovstvo izgradilo je stanicu za posmatranje projektila na severoistoku ostrva i pristanište, a radovi su počeli 1978. godine na uzletnoj pisti, koja se uvlači u lagunu, na glavnom ostrvu. Pista je završena 1982. godine, a trenutno „Caroline Islands Air“ ima dva ili tri leta dnevno do i sa ostrva.[5]

Klima[uredi | uredi izvor]

Pingelap uživa u tropskoj klimi, sa ujednačenim, toplim temperaturama tokom cele godine.

Totalno slepilo za boje[uredi | uredi izvor]

Značajan deo populacije ima potpunu ahromatopsiju zbog potpunog odsustva radnih konusa u mrežnjači oka, ostavljajući im samo štapiće, recesivni genetski poremećaj koji uzrokuje potpuno slepilo za boje kod obolelih. Ovo stanje je poznato na ostrvu kao maskun, što znači bukvalno „ne videti“ na pingelapskom.[6][7]

Potpuna ahromatopsija je obično veoma retko stanje, a njena rasprostranjenost na ostrvu je praćena sve do uskog grla stanovništva 1775. godine nakon što je katastrofalni tajfun Lijengkijeki prošao kroz ostrvo, ostavljajući samo oko 20 preživelih. Jedan od njih, Doahkaesa Mwanenihsed (vladar u to vreme), sada se veruje da je bio nosilac osnovnog genetskog stanja, ali se poremećaj ahromatopsije pojavio tek u četvrtoj generaciji nakon tajfuna, do kada je 2,7% Pingelapeza bilo pod uticajem. Pošto je ahromatopsija autozomno recesivni poremećaj, razmnožavanje između potomaka Doahkaesa Mwanenihseda bi rezultirao povećanom frekvencijom recesivnog alela.[8] Do šeste generacije, incidencija je porasla na približno 4,9%[7], zbog čega svi na ostrvu danas vuku svoje poreklo od Doahkaesa Mwanenihseda.

Danas je ostrvo i dalje od posebnog interesa za genetičare; zbog malog genetskog fonda i brzog rasta populacije, ovaj poremećaj sada preovladava u skoro 10% populacije, a dodatnih 30% su nezahvaćeni nosioci. (Poređenja radi, u Sjedinjenim Državama je pogođen samo 1 od 33.000, ili 0,003%). Knjiga vodećeg neurologa Olivera Saksa iz 1997. Ostrvo daltonista pominje ostrvo.

Prijavljeno je da jedan morski ribar sa ostrva Pingelap sa ovim stanjem ima poteškoća da vidi na jakom suncu, ali noću može da vidi pri mnogo slabijem svetlu nego što to mogu ljudi sa normalnim vidom; on koristi ovu sposobnost u čamcu noću mašući velikom zapaljenom bakljom koja se sprema da privuče ili zbuni leteću ribu, koju potom hvata; leteća riba se ponaša kao da je baklja mesec. Kada je San De Vajld fotografisala ostrvo, rekla je da je crvena najčešća boja koju su ostrvljani tvrdili da „vide“. Uprkos tome što je zelena jedna od boja koju najmanje mogu da prepoznaju, mnogi su je opisali kao svoju omiljenu boju, što je De Vajld pripisala njihovoj ljubavi prema vegetaciji džungle.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Damas, David (1994). Bountiful island : a study of land tenure on a Micronesian atoll. Internet Archive. Waterloo, Ont. : Wilfrid Laurier University Press. ISBN 978-0-88920-239-9. 
  2. ^ Damas, David (1985). „Pingelap Politics and American-Micronesian Relations”. Ethnology. 24 (1): 43—55. ISSN 0014-1828. doi:10.2307/3773489. 
  3. ^ Findlay, Surg.-Maj. John, (29 July 1851–14 Jan. 1920), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2023-12-13 
  4. ^ Hawkins, C. K. (1900-03-03). „Turpentine and Rosin”. Scientific American. 82 (9): 131—131. ISSN 0036-8733. doi:10.1038/scientificamerican03031900-131. 
  5. ^ „Micronesian Diary: Pingalap (Pohnpei)”. www.intangible.org. Pristupljeno 2023-12-13. 
  6. ^ Morton, N E; Lew, R; Hussels, I E; Little, G F (1972). „Pingelap and Mokil Atolls: historical genetics.”. American Journal of Human Genetics. 24 (3): 277—289. ISSN 0002-9297. PMC 1762283 Slobodan pristup. PMID 4537352. 
  7. ^ a b Hussels, I E; Morton, N E (1972). „Pingelap and Mokil Atolls: achromatopsia.”. American Journal of Human Genetics. 24 (3): 304—309. ISSN 0002-9297. PMC 1762260 Slobodan pristup. PMID 4555088. 
  8. ^ Sharp, Paul M (1984-04-01). „THE EFFECT OF INBREEDING ON COMPETITIVE MALE-MATING ABILITY IN DROSOPHILA MELANOGASTER”. Genetics. 106 (4): 601—612. ISSN 1943-2631. doi:10.1093/genetics/106.4.601. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Šalanski, Judita (2013). Atlas zabačenih ostrva

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Острво_Пингелап&oldid=27699522”