Pavel Velner
| pavel velner | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 9. jul 1878. |
| Mesto rođenja | Zbraslav, Čehoslovačka |
| Datum smrti | 25. septembar 1959. (81 god.) |
| Mesto smrti | Prag, Čehoslovačka |
| Profesija | diplomata |
| Porodica | |
| Deca | Pavel Velner Mlađi (1906—1961) |
| Ambasador Čehoslovačke u Kraljevini Jugoslaviji | |
| Period | 1933 — 1935 |
| Prethodnik | Robert Flider |
| Naslednik | Vaclav Girsa |
Pavel Velner (Zbraslav, 9. jul 1878 — Prag, 25. septembar 1959), bio je češki i čehoslovački pravnik i diplomata. Kao opunomoćeni poslanik Čehoslovačke u Kraljevini Jugoslaviji, službovao je u Beogradu od juna 1933. do juna 1935. godine.
Biografija i rana karijera[uredi | uredi izvor]
Rođen je 9. jula 1878. godine u Zbraslavu, u Češkoj, tada u sastavu Austro-ugarske. Na Praškom univerzitetu stekao je titulu doktora prava 1901. godine. Prvo zaposlenje je imao u Hipotekarnoj banci, gde je radio sve do 1913. godine. Potom je prešao u Zemaljski komitet u kome je ostao sve do propasti Habzburške monarhije. U toku Prvog svetskog rata, bio je pripadnik oružanih snaga Austro-ugarske.
Nakon 1918, po formiranju Čehoslovačke, radio je u Ministarstvu unutrašnjih poslova, prvo u Višem savetu za trgovinske unije, a potom u Ministarskom savetu. Među najvažnijim zaduženjima, bilo je učešće u organizaciji izgradnje čehoslovačke žandarmerije[1].
U Ministarstvu spoljnih poslova[uredi | uredi izvor]
U januaru 1921. godine je prešao u Pravno odeljenje Ministarstva spoljnih poslova Čehoslovačke. Nakon što je mesto načelnika odeljenja napustio Antonin Hobza, čehoslovački pionir na polju međunarodnog prava, Velner je nasledio njegovo mesto.
Od januara 1924. do avgusta 1928. godine Velner je držao položaj čehoslovačkog poslanika u Atini, u Grčkoj. To je bio njegov prvi ambasadorski zadatak. Nakon povratka u Prag, radio je kao savetnik za trgovinska pitanja pri političkom odeljenju Ministarstva spoljnih poslova. Potom je bio predsedavajući odeljenja za odnose sa Društvom naroda, a zatim celim Političkim odeljenjem ministarstva.
U Kraljevini Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]
Јуче, у 8 часова пре подне, допутовао је брзим пештанским возом у Београд на своју нову дужност нови посланик и опуномоћени министар Чехословачке републике г. др. Павел Велнер. Он је на положају чехословачког посланика у Београду наследио г. др. Роберта Флидера, који је после неколико година успешног рада у нашој средини, по потреби службе премештен у министарство иностраних послова у Прагу, ово је био уводни део чланка дневног листа Правда, 7. јуна 1933. године[2]. Велнеров боравак у Београду имао је за циљ да поспеши спровођење договора и политике Мале антанте, војно-политичког савеза Краљевине Југославије, Краљевине Румуније и Чехословачке републике.
O Velnerovom poznavanju Jugoslavije, takođe je pisala Pravda, nekoliko dana pre dolaska u Beograd, 3. juna:
Боравио је 1905. године два месеца у Босни, Далмацији и Црној Гори, у лету 1929. године на Бледу и осим тога заустављао се приликом путовања за Атину и натраг неколико пута у Београду и Скопљу[3].
Svakako najvažniji događaj koji je obeležio Velnerov boravak u Beogradu je bio antentat na kralja Aleksandra Karađorđevića u Marseju, 9. oktobra 1934. Ubistvo vladara Jugoslavije pratila je međunarodna kriza, tokom koje se tražila zemlja-krivac koja je omogućila pripremu ubistva.
Posle Jugoslavije[uredi | uredi izvor]
Juna meseca 1935. godine Velner je završio sa pozicijom poslanika u Jugoslaviji. Nasledio ga je dr Vaclav Girsa, koji je u Beogradu ostao tri godine. Po povratku u Prag, Velner je 1. jula 1935. g. zaseo na čelo Političkog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova. Novi ministar spoljnih poslova Kamil Krofta, postavio je 1. juna 1936. g. za rukovodioca celokupne domaće administracije ministarstva.
U oktobru 1937. Pavel Velner je penzionisan zbog problema sa zdravljem. Povukao se iz javnosti i živeo mirno.
Sin Pavel Verner Mlađi[uredi | uredi izvor]
Pavel Verner je imao sina, rođenog 1906. godine, koji se bavio diplomatijom, poput oca. Od 1933. pa sve do nemačke okupacije Čehoslovačke, bio je vicekonzul u konzulatu u Minhenu. Posle rata, od 1945. do 1948, je bio savetnik u čehoslovačkoj misiji u Hagu. Iako je bio lojalan novom, komunističkom režimu, Verner Mlađi je otpušten iz službe u leto 1961. godine. Iz protesta, popeo se na zgradu Katedrale svetog Vida i sa nje skočio u smrt.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Dejmek, Jindřich (2013). Čehoslovačka diplomatija, Tom II: Biografski rečnik čehoslovačkih diplomata (1918—1992) (orig: Diplomacie Československa. Díl II. Biografický slovník československých diplomatů 1918 –1992). Prague: Academia. str. 262—263. ISBN 978-80-200-2285-1.
- ^ Dnevni list Pravda, 7. jun 1933. godine digitalna.nb.rs
- ^ Dnevni list Pravda, 3. juna 1933. godine digitalna.nb.rs