Краљевина Румунија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краљевина Румунија
Regatul României
Румунија
Застава Румуније Застава Румуније
Застава Грб
Химна
Живео краљ
Romania MASSR 1920 mk.svg
Краљевина Румунија 1920.
Географија
Континент Европа
Главни град Букурешт
Друштво
Службени језик Румунски[1]
Религија Православље
Политика
Облик државе Уставна монархија
 — Краљ Румуније Карол I
  Фердинанд I
  Карол II
  Михај I
Историја
Историјско доба Нови век
 — Оснивање 1881.
 — Распад 1947.
Догађаји  
 — Присаједињење Трансилваније Румунији 1. децембар 1918.
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 295.040 km²
Становништво 20.000.000 (1939)
Валута Леј
Земље претходнице и наследнице
Румуније
Претходнице: Наследнице:
Flag of the United Principalities of Romania (1862 - 1866).svg Уједињене Кнежевине Румунска Народна Република Flag of Romania (1965-1989).svg
Портал:Румунија
Краљевина Румунија 1941.

Краљевина Румунија (рум. Regatul României) је била румунска држава заснована на облику парламентарне монархије, која је постојала између 13. марта 1881. и 30. децембра 1947. године.

Овај чланак је део серије о историји Румуније
Историја Румуније
Coat of arms of Romania.svg

Историја[уреди]

Краљевина Румунија је створена на подручју које је укључивало територију историјских кнежевина Влашке и Молдавије, као и северном делу региона Добруџа који је некада припадао Османском царству.

Након пораза Османског царства у Руско-турском рату 1877—1878. године, европске силе су на Берлинском конгресу признале независност Румуније од Османског царства. Дана 13. марта 1881. године, румунски парламент прогласио је Румунију краљевином, а Карол I окрунио се за краља 10. маја.

Након Другог балканског рата, Краљевини Румунији је прикључено подручје јужне Добруџе.

Први светски рат[уреди]

Румунија је 1916. године ушла у рат на страни Антанте, али су ју убрзо освојиле немачке и аустроугарске снаге. Бугарска је током рата окупирала целу Добружу. У порцесу распадања Аустроугарске и Руског царства, формиране су владе у Трансилванији, Буковини и Бесарабији, које су донеле прогласе о прикључењу Румунији 1919. године. Румунији је признато припајање ових територија споразумима у Сен Жермену и Тријанону.[2][3]

Међуратно раздобље[уреди]

Дана 29. марта 1923, Румунија је усвојила први устав, поставши уставна монархија. Политичком сценом доминирала је Национална либерална странка, која је убрзо постала оличење клијентелизма и национализма.

Након смрти краља Фердинанда 1927. године, наследио га је Карол II.

Велика економска криза 1929. године снажно је погодила Румунију. Ране 1930-е обележила је економска депресија, социјални немири, висока незапосленост и штрајкови. Средином 1930-их, стање је почело да се поправља. Јачање десничарских снага све је више гурало Румунију према филофашизму. Током 1930-их, било је формирано укупно 25 влада, а свима су доминирале антисемиске, ултранационалистичке и квазифашистичке странке. Посебно је крајем 1930-их ојачала тзв. Гвоздена гарда.

Након потписивања споразума Молотов-Рибентроп 1939. године, Совјетски Савез је 1940. припојио Бесарабију. Карол II је постао изузетно непопуларан, па је убрзо након губитка Бесарабије абдицирао. Власт је препустио генералу Јону Антонескуу.[4]

Други светски рат[уреди]

У Другом светском рату, Краљевина Румунија најпре губи северну Трансилванију, јужну Добруџу, Бесарабију и северну Буковину, да би након немачке инвазије на Совјетски Савез повратила Бесарабију и северну Буковину и добила подручје Транснистрије, као компензацију за северну Трансилванију, коју је раније морала да уступи Мађарској.

Након рата, Транснистрија, Бесарабија и северна Буковина су прикључене Совјетском Савезу, док је северна Трансилванија враћена Румунији.

Укидање монархије[уреди]

Дана 30. децембра 1947. године, комунисти су присилили краља Михаја I да абдикује, након чега је проглашена Народна република.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Constitutiunea din 1923” (на Romanian). Legislatie pentru Democratie. Приступљено 30. 6. 2013.. 
  2. „Text of the Treaty of Trianon”. World War I Document Archive. Приступљено 30. 6. 2013.. 
  3. Bernard Anthony Cook (2001), стр. 162.
  4. Ioan Scurtu,Theodora Stănescu-Stanciu, Georgiana Margareta Scurtu. „Decret regal privind investirea generalului Ion Antonescu cu depline puteri” (на Romanian). Istoria românilor între anii 1918–1940. Приступљено 30. 6. 2013.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]