Мала Антанта

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Антанта (вишезначна одредница).
Конференција министара спољних послова Мале антенте у Београду 1932. Слева на десно: Едвард Бенеш (лево, Чехословачка), Титулеску (средина, Румунија) и Богољуб Јевтић (десно).
У паузи заседања Мале Антанте на Бледу, 24. августа 1938. године

Мала Антанта је био војни савез Краљевине Југославије, Румуније и Чехословачке који је постојао од 1920. до 1938. Узрок њеног формирања био је страх од евентуалног покушаја Аустрије и/или Краљевине Мађарске да војним нападом поврате територије које је Аустроугарска раније имала.

Узимајући у обзир број становника, велику стајаћу војску којом је располагала и огромно пространство на коме се простирала, Мала Антанта је сматрана „петом силом у Европи“.

Француска је блиско сарађивала са овим савезом и са њеним чланицама и са њима је потписала више војних споразума.

Крајем новембра 1932. краљ Александар је иницирао ванредни састанак министара држава чланица Мале Антанте, који је одржан 18-19. децембра у Београду. Најважнија одлука донета на том састанку била је да ће убудуће Мала Антанта наступати као јединствена политичка заједница. Одлука да се самостално политички делује образложена је чињеницом „да су се три државе умориле од тога да буду играчке у рукама великих суседа“.

Пакт o новој организацији Мале антанте потписан је на конференцији у Женеви, одржаној 14-16. фебруара 1933. године. Три државе - истиче се у уводном делу овог документа - образују „вишу међународну заједницу, којој могу приступити и друге државе“. У организационом погледу, у ову заједницу уграђено је нешто што до тада није постојало ни у једном билатералном или регионалном савезу. Kao управни орган заједничке политике држава Антанте установљен је Стални савет, састављен од министара иностраних послова, који одлуке доноси консензусом. Састаје се обавезно најмање три пута годишње, у престоници сваке државе чији министар те године председава Саветом.

Распад је почео 1936 када је у Југославији постао председником владе Милан Стојадиновић. Сви политички претреси, који су били у Малој Антанти раније, су одиграни без икаквих последица. Када је у Југославији дошло до државног удара 6. јануара 1929. Чехословачка као демократска земља није уопште реагирала, ни се о тој промени југословенских власти није пуно дискутирало у чехословачкој штампи. Савез се распао 1938. године када је једна од земаља чланица овога пакта - Чехословачка - подељена током Минхенског споразума.

Види још[уреди]

Литература[уреди]