Pavel Rudakov
| Pavel Rudakov | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Ime po rođenju | Pavel Vasilьevič Rudakov |
| Datum rođenja | 15. jul 1915. |
| Mesto rođenja | Tula, Ruska Imperija, danas Rusija |
| Datum smrti | 16. januar 1993. (77 god.) |
| Mesto smrti | Sankt Peterburg, Rusija |
| Zanimanje | muzičar, filmski glumac |
| Muzički rad | |
| Aktivni period | 1948—1990 |
| Žanr | estrada |
| Instrument | harmonika |
Pavel Rudakov (rus. Павел Рудаков; Tula, 15. jula 1915 — Sankt Peterburg, 16. januara 1993) je bio sovjetski muzičar (gitarista) i filmski glumac, član estrada dueta Rudakov i Nečajev, koji je bio popularan 1950-ih.[1] Bio je zaslužni umetnik Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike (1961).[2]
Rani život[uredi | uredi izvor]
Pavel Rudakov je rođen u Tuli 15. jula 1915. godine. Radio je u Tulskoj fabrici oružja, zatim – u cirkusu i filharmoniji. Borio se u Drugom svetskom ratu.[1]
Duet Rudakov i Nečajev[uredi | uredi izvor]
Upoznao je Venijamina Nečajeva u Habarovsku tokom njihove vojne službe u posleratnim godinama. Posle demobilizacije radili su u Dalekoistočnoj filharmoniji oko tri godine.[1]
Godine 1948. Rudakov i Nečajev su formirali estradni duet i održali prvi koncert u Lenjingradu. Oni su sami sebe pratili; tekstove za njih pisali su Konstantinov, Racer, Grej, Merlin. Tekstovi su pisani o aktuelnim temama (ujutro u novinama – uveče u stihovima), oblikujući tako popularnost dueta koji je postao jedan od znakova vremena Hruščovske odmrzavanja.[1] Čak se i sam Nikita Hruščov sa simpatijama odnosio prema Rudakovu i Nečajevu; umetnici su pozivani na važne sastanke o pitanjima kulture.[3]
Godine 1962. duet je raspušten.[1] Duet je jednom ponovo okupljen specijalno za snimanje u Moskva suzama ne veruje – reditelj ih je pozvao da učestvuju u filmu, kako bi rekreirali atmosferu 1950-ih.[2]
Kasnije godine i smrt[uredi | uredi izvor]
Posle 1962. godine, Rudakov je radio solo karijeru i bio mentor izvođača nove generacije. Umro je 16. januara 1993. u Sankt Peterburgu.[2]
Filmografija[uredi | uredi izvor]
- 1958 – Ulica polna neožidannosteй[4] – pijani čovek u policijskoj stanici[5]
- 1959 – Ne imeй sto rubleй...[6] – Vasilij Guljajev[5]
- 1968 – Udar! Eщe udar![7] – fudbalski navijač[5]
- 1980 – Moskva suzama ne veruje[8] – kameo[5]
- 1990 – Bumažnыe glaza Prišvina[9] – Lev Šutov[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Uvarova, Elizaveta, ur. (2004). „Rudakov i Nečaev” [Rudakov i Nečajev]. Эstrada v Rossii. XX vek. Эnciklopediя. [Estrada u Rusiji. 20. vek. Enciklopedija.] (na jeziku: ruski). Moskva: Olma-Press. str. 584-585. ISBN 5-224-04462-6.
- ^ a b v „Pavel Rudakov - Biografiя”. kino-teatr.ru (na jeziku: ruski).
- ^ Terikov, Georgij (2005). Kupletы v cirke i na эstrade [Dvostihi u cirkusu i na estradi] (na jeziku: ruski). Moskva: ROSSPЭN. str. 172. ISBN 5-8243-0669-9.
- ^ Ulica polna neožidannosteй na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- ^ a b v g d „Pavel Rudakov - Filьmografiя”. kino-teatr.ru (na jeziku: ruski).
- ^ Ne imeй 100 rubleй... na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- ^ Udar! Eщe udar! na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- ^ Moskva slezam ne verit na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- ^ Bumažnыe glaza Prišvina na sajtu IMDb (jezik: engleski)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- P.Rudakov i V.Nečaev - satiričeskie kupletы "Pročitali mы gazetы s Pal Vasilьičem vdvoem..." (1961) na sajtu YouTube
| Međunarodne | |
|---|---|
| Umetničke | |
