Palata Sofieru

Palata Sofieru
Palata Sofieru
Opšte informacije
Mesto	Helsingborg, Švedska
Vrsta spomenika	palata, muzej, park
Vreme nastanka	izgrađena 1865.

Palata Sofieru ili samo Sofieru (šved. "Sofiero slott" or just "Sofiero" ) u opštini Helsingborg, Skanija, je bila jedna od seoskih palata švedske kraljevske porodice, smeštena na 5 km severno od Helsingborga. To je prvobitno bila skanijska farma, koju su 1864. godine kupili švedski princ Oskar i njegova supruga Sofija od Nasaua. Prva jednospratna palata završena je 1865. Proširena je na sadašnju veličinu između 1874. i 1876. godine, nakon što je princ Oskar krunisan za kralja Oskara II Švedske i Norveške.

Princ Gustaf Adolf i princeza Margareta u palati Sofieru, 1905-1912

Istorija

Godine 1905. unuk Oskara II, princ Gustaf Adolf, budući kralj Gustaf VI Adolf i njegova supruga, prestolonaslednica Margaret, unuka kraljice Viktorije, dobili su palatu kao venčani poklon. Sunčanog julskog dana, otprilike mesec dana posle venčanja, Gustav Adolf i Margaret stigli su u konjskoj zaprezi kroz ulaz raskošno ukrašen hrastovim lišćem i sa kraljevskom krunom na vrhu. Ljudi iz Helsingborga mahali su švedskim i britanskim zastavama u znak tople dobrodošlice novim vlasnicima Sofierua.

Margareta je umrla 1920. godine, ostavivši muža i petoro dece. Princ Gustaf Adolf postao je kralj 1950. godine, ali je ostao veran Sofieru i tamo je letovao do svoje smrti, koja se dogodila u Helsingborgu 1973. godine. 1923. oženio se sa ledi Lujzom Mountbaten.

Nakon njegove smrti, Sofieru je prepustio gradu Helsingborgu kako bi šira javnost mogla uživati u njemu koliko i on.

Park i vrtovi

Park oko palate Sofieru zauzima oko 15 hektara. Prestolonaslednica Margareta, koja je odrasla među veličanstvenim tradicionalnim engleskim vrtovima, bila je izuzetno upućena u biljke i imala je dobro razvijen osećaj za boju i oblik. Svojom stručnošću i interesom za baštovanstvo uključila se u stvaranje cvetnih leja i šetališta.

Rododendroni u parku

Rododendroni

Gustav Adolf je i dalje imao vremena za baštovanstvo. Postepeno je razvio jedinstveno interesovanje za rododendrone. Tokom svog boravka u Sofieru zasadio je više od 5.000 primeraka, koji su obuhvatali više od 400 različitih vrsta. Većina ih raste u dve udoline severno i južno od palate. Klima ovde je idealna za rododendrone, sa puno skloništa i idealnom količinom senke od krošnji drveća. Tlo je blago kiselo i voda se spušta niz obronke.

Ostale staze, vrtovi i objekti

Kao počast svemu što je Margareta stvorila tokom svog kratkog boravka u Sofieru, pokrenuta je rekonstrukcija dela njenog originalnog dizajna za cvetni prolaz, datirana 1910. godine. Ovo je svečano otvoreno 1993. godine i danas je u punom cvatu tokom celog leta.

Sofieru u proleće

Sjajna, široka zidna granica nalazi se pored dugog kamenog zida koji se pruža od severa ka jugu na istočnoj strani vrta. Višegodišnje biljke mešaju se sa jednogodišnjim biljkama. Prestolonaslednica Margareta volela je da se višegodišnje biljke sadi obilno, u velikim grupama, sa prazninama ispunjenim jednogodišnjim biljkama, koje je volela. Uz zid rastu i voćke poput šljive i kruške.

Tadašnji gradski vrtlar Ole Anderson posetio je 1994. godine dansku kraljicu Ingrid u njenoj letnjoj rezidenciji Grasten. Njena kolekcija mirisnih pelargonija ostavila je sjajan utisak na Andersona, a ubrzo je pokrenuta inicijativa za kolekciju geranijuma u Sofieru. Kraljica Ingrid, koja je leta provodila u detinjstvu u Sofieru, velikodušno je dala svoj doprinos reznicama koje su potom razmnožavane i koje danas srećno uspevaju pored kuhinjskog vrta.

Divnu vinariju izgradili su 1914. godine prestolonaslednik Gustav Adolf i Margareta. Izgrađena je na zidanoj podlozi. Dimenzije su 15 × 5 metara, a visina je skoro 5 metara. Ovde se neguju prelepe stare vinove loze, zasađene još 1914.

Tokom godina, zaposleni su brojni baštovani koji su nastavili tradiciju i razvili nove sadržaje. Tako sada u parku postoje i: staza ruža, kuhinjski vrt, područje dalija, kuća dinja, staklenik, lavirint, kao i ribnjak.

Tu je smešteno i nekoliko skulptura, spomenik Gustavu VI Adolfu, lavlji lavirint, zgrada za radionice, izložbe i suvenirnica, igralište za decu sa kućicom iz 1917.godine.

Dana 6. juna 2016. godine, kralj Karl XVI Gustaf i kraljica Silvija svečano su otvorili novi Jubilarni vrt u parku, koji je stvoren za 150-godišnjicu Sofierua. Ovaj novi vrt dizajnirala je pejzažna arhitekta Mona Vembling. Vrt, koji će biti stalno obeležje parka, namenjen je rekreaciji, ali i inspiraciji.

Tradicija

Svaka švedska kraljevska nevesta od 1935. imala je vrlo sentimentalni dodatak svojim buketima. Sve su nosile mirtu iz Sofierua na dan venčanja. Među mnogim stvarima koje je u Švedsku iz Britanije donela Margareta bio je grm mirte, uzgojen iz biljke koju je zasadila sama kraljica Viktorija. Biljka je pronašla dom u parku Sofieru.

Palata Sofieru

Danas

Autobuska veza kreće nekoliko puta na sat tokom vršnih sati iz Helsingborga. Glavna atrakcija danas su veoma veliki vrtovi sa širokim spektrom lokalnog i drugog biljnog sveta, koji se proteže do obale Oresunda. Posebno se ističe 10 000 rododendrona koji se sastoje od gotovo 500 različitih sorti. U parku se nalazi i mala kolekcija moderne umetnosti.

Sofieru je 2010. godine proglašen za najlepši evropski park.

Tokom leta velike travnate površine ponekad se koriste za velike koncerte na otvorenom sa domaćim i međunarodnim zvezdama kao što su Bob Dilan, Brajan Adams, Džejmss Braun i Nora Džouns.

Sama nekadašnja kraljevska palata danas se koristi kao restoran, kafić, a ponekad i kao galerija.

Galerija

• 
  Ulaz
• 
  Sofieru palata
• 
  Soba palate Sofieru
• 
  Koncert 2011.
• 
  Staza ruža
• 
  Vrt u parku Sofieru
• 
  Park Sofieru
• 
  Nekadašnja štala u Sofieru
• 
  Vinarija
• 
  Skulpture u parku
• 
  Lavlji lavirint
• 
  Dečji kutak
• 
  Rododendroni u parku
• 
  Palata pod snegom

Vidi još

• Helsingborg

Spoljašnje veze

• Sofiero - official site