Ересунд

С Википедије, слободне енциклопедије
Ересунд
Map of Øresund new version.JPG
Ересунд, приказане су његове северне и јужне границе
Координате55° 45′ С; 12° 45′ И / 55.75° С; 12.75° И / 55.75; 12.75 Координате: 55° 45′ С; 12° 45′ И / 55.75° С; 12.75° И / 55.75; 12.75
Земље басена Шведска
 Данска
Макс. дужина118 km (73 mi) km
Макс. ширина28 km (17 mi) km
Макс. дубина−40 m (−130 ft) m
Ересунд на мапи Европе
Ересунд
Ересунд
Водена површина на Викимедијиној остави
Ересундски мост.
Данска (Зеланд) виђена са шведске (Сканија) стране Ересунда

Ересунд је мореуз између Шведске и Данске.[1][2][3][4] Мореуз, који је познати и под скраћеним називом Саунд,[5] има дужину од 118 km (73 mi) и варијабилну ширину од 4 km (2,5 mi) до 28 km (17 mi). Он је 4 km (2,5 mi) широк у својој најужој тачки између Хелсингера у Данској и Хелсингборга у Шведској. Он је важан пловни пут за бродове.

Ересунд је уз Велики појас, Мали појас и Килски канал један од четири пловна пута који преко Категата, Скагерака и Северног мора спајају Балтичко море са Атлантским океаном, и један је од најпрометнијих пловних путева на свету.[6]

Ересундски мост, између данске престонице Копенхагена и шведског града Малмеа, отворен 1. јула 2000. године, повезује двонационално метрополитанско подручје са близу 4 милиона становника.[7][8] Трајектна линија ХХ, између Хелсингера у Данској и Хелсингборга у Шведској, у северном делу Ересунда, једна је од најпрометнијих међународних трајектних рута на свету са више од 70 полазака из сваке луке дневно.[9]

Ересунд је геолошки млад теснац који се формирао пре 8500–8000 година као резултат пораста нивоа мора. Претходно је слатководна водена маса језера Анцилус заузимала Балтички базен, која је са морем била повезана искључиво путем Великог појаса. Улазак слане воде кроз Ересунд означио је почетак модерног Балтичког мора са сланом водом.[10]

Географија[уреди | уреди извор]

Укупна дужина Ересунда од полуострва Кулена на северу до града Фалстербо на југу (оба леже у Шведској) износи 110 км. У свом ужем делу, који се односи на део Хелсингер – Хелсингборг (север) и Копенхаген – Малме (југ), дуг је 53 km. Теснац је најужи на северу између Хелсингера и Хелсингборга, ту има само 5 km, док на југу између Копенхагена и Малмеа има 14 km.[11]

Минимална дубина теснаца износи 40 метара, а струја тече до 5-6 km на сат према Категату.[11] Лед током оштрих зима може онемогућити пловидбу теснацем, јер он готово да нема плиме и осеке.[11] Унутар теснаца леже три већа острва: Амагер (поред Копенхагена), Вен и Салтхолм, који раздвајају воде теснаца на канале Дрегден (запад) и Флинтеренден (исток).[11]

Највеће луке теснаца су Копенхаген и Хелсингер на данској страни односно Малме и Хелсингборг на шведској страни. Од кад је 2000. изграђен Ересундски мост и тунел којим су спојени Малме и Копенхаген, регија је битно боље повезана, па се очекује да ће то подстакнути економски раст.[11]

Историја[уреди | уреди извор]

Теснац је већ јако дуго важан поморски коридор, због тога је током историје контрола над теснацем, иначе најкраћим путем према Балтику, доносила велику добит.[11] Између 1429. и 1657. Данска је контролисала обе обале теснаца и наплаћивала пролаз свим бродовима. Чак и након што је 1658. покрајина Сканија припојена Шведској, велика данска обалска фортификација Кронборг код Хелсингера наставила је да наплаћује пролаз кроз теснац све до 1857.[11]

Већа места на обали Ересунда[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Øresund"[мртва веза] (US) and „Øresund”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 6. 2. 2019. 
  2. ^ „Øresund”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 6. 2. 2019. 
  3. ^ „Øresund”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 6. 2. 2019. 
  4. ^ „Bælthavet og Sundet” (на језику: Danish). Danish Meteorological Institute. Архивирано из оригинала на датум 26. 05. 2013. Приступљено 30. 3. 2013. 
  5. ^ "The Sound." Encyclopædia Britannica. 12 March 2004. Retrieved 20 April 2017.
  6. ^ Gluver, Henrik; Dan Olsen (1998). „2.7 Øresund Bridge, Denmark-Sweden”. Ship Collision Analysis. Rotterdam: A. A. Balkema. ISBN 90-5410-962-9. »Øresund (the Strait) is, like the Great Belt, an important water way for the international ship traffic between the North Sea and the Baltic Sea.« 
  7. ^ The region has a population of 3,894,365 (2015) and a population density of 187/km². „Geography”. Tendens Øresund. Архивирано из оригинала на датум 11. 02. 2010. Приступљено 29. 10. 2010. . On 1 January 2016 the name of the region was changed to "Greater Copenhagen and Skåne" by the Øresund Committee.
  8. ^ Data for 2014: 34,087 motorbikes, 6,217,111 passenger cars, 194,495 vans, 50,362 busses, 422,222 trucks, 6,918,277 total (18,954 per day). Trafikstatistik (oresundsbron.com) Архивирано 2017-08-12 на сајту Wayback Machine
  9. ^ „At Scandlines”.  press "Tidtabell 2 jan-31 maj 2015", PDF file.
  10. ^ Björck, Svante; Andrén, Thomas; Jensen, Jørn Bo (2008). „An attempt to resolve the partly conflicting data and ideas on the ancylus-Littorina transition”. Proceedings of the Workshop "Relative sea level changes". Polish Geological Institute Special Papers. 23. стр. 21—26. 
  11. ^ а б в г д ђ е „The Sound” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 14. 4. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ересунд на Викимедијиној остави.
  • Øresunddirekt – Official public information site for the inhabitants of the Øresund region
  • Øresund Trends – An official public information site with up-to-date information on the region, available in English
  • Øresundstid – The History of the Øresund Region (језик: енглески) (језик: шведски) (језик: дански)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ересунд&oldid=25288113”