Сувенир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Продавница сувенира у Мостару

Сувенир (фр. souvenir успомена) је предмет који се купује на путовањима за успомену[1] на одређен догађај, место или особу. Он треба да носи посебну ознаку туристичке дестинације одакле потиче, аутентичност и лаку препознатљивост, као и да пружа ширу слику о земљи, региону или месту из ког потиче. Он представља верни доказ тог поднебља или средине, због чега би требало да је у њој и произведен.[2]

Основне карактеристике[уреди]

Сувенир не може бити циљ путовања, посете или боравка, али помаже да што дуже остану у сећању пријатни доживљаји са тих путовања. Свенир треба да буде[2]:

  • релативно малих димензија (лако преносив)
  • погодан за масовну производњу
  • посебно естетски обраде
  • релативно јефтин

Предмети који служе као сувенири[уреди]

Значај сувенира[уреди]

Сувенири имају функцију задовољења туристичке потребе, утиче на повећање туристичке потрошње,[2] у и може да представља значајан извор прихода за локално становништво.

Штетни сувенири[уреди]

Сувенири су штетни уколико туристи односе културно, или природно благо, ретке и угрожене животиње, биљке, а понекад и „само“ одређено камење. Неке државе прописују високе казне за лов или скупљање заштићених врсти, о томе обавештавају становништо у јавним медијима, те саветују туристе да не купују или не узимају такве сувенире, чак и када се не ради о угроженим врстама, како би се очували природа, биодиверзитет или културно благо.[7][8]

Осим тога, неки сувенири, сами по себи могу бити штетни, посебно у случају када посетиоци немају довољно информација о ономе што желе да понесу са собом, или када предмети или места на коме се налазе нису у ту сврху предвиђени.[9][10] [11]

Извори[уреди]

  1. Иван Клајн, Милан Шипка (2008). Велики речник страних речи и израза (четврто ed.). Нови Сад: Прометеј. pp. 593, 1498. ISBN 978-86-515-0311-8. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Анђелија Ивков-Џигурски, Тамара Ковачевић, Лолита Закић (2008). „Сувенири као део културног наслеђа становништва у функцији туристичког производа Оригиналан научни рад” (пдф). doiserbia.nb.rs. Гласник српског географског друштва, свеска LXXXVIII- Бр. 4 Приступљено 8. 9. 2013.. 
  3. „Пријава за сувенир - формулар”. suvenirisrbije.com Приступљено 9. 9. 2013.. 
  4. „Београдски сувенир”. tob.rs Приступљено 9. 9. 2013.. 
  5. „Сувенири помажу музеје”. РТС.рс. РТС. 29. 7. 2013 Приступљено 9. 9. 2013.. 
  6. „Представљени сувенири Народне библиотеке Србије”. nb.rs. Народна библиотека Србије. 18. 5. 2012 Приступљено 9. 9. 2013.. 
  7. Залена Истра. „Ровињ - заштићене морске врсте”. inforovinj.com. Инфо Ровињ Приступљено 9. 9. 2013.. 
  8. Залена Истра (27. 7. 2009.). „Правилник о проглашњвању дивљих својти заштићеним и строго заштићеним”. narodne-novine.nn.hr бр. 70/05. narodne-novine.nn.hr Приступљено 9. 9. 2013.. 
  9. „Аврам Израел - Добио сам рак као сувенир из бомбардовања”. opstinasokolac.net. Општина Соколац. 25. 3. 2013 Приступљено 9. 9. 2013.. 
  10. Дојче веле (31. 3. 2013). „Осиромашени уранијум отровао БиХ: Срби из Хаџића масовно умиру од рака”. rtrs.tv. РТРС Приступљено 9. 9. 2013.. 
  11. „Гипс као сувенир: Кристијано Роналдо 11-годишњем фану сломио руку”. srednja.hr. 26. 7. 2013 Приступљено 9. 9. 2013.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]