Panhelenske igre
Panhelenske igre (grč. πανήγυριν[1], sr. Antička Grčka[2] su zajednički naziv za četiri odvojena sportska festivala, četiri igre, koja su se održavala u staroj Grčkoj. Četiri igre su bile:
| Igre | U čast božanstva | Lokacija | Nagrada | Frekvencija |
|---|---|---|---|---|
| Antičke igre (grč. Ὀλύμπια)[3]. | Zevs | Olimpija, Elida | (Maslinov venac) | Svake četiri godine (označio je početak prve godine Olimpijade) |
| Pitijske igre (grč. Πύθια)[4] | Apolo | Delfi | Lovorov venac | Svake četiri godine (2 godine nakon Olimpijskih igara, 3 olimpijska godina) |
| Nemejske igre (grč. Νέμεα)[5] | Zevs, Herakle | Nemeja, Korint | Celer | Svake dve godine (godine pre i posle Olimpijskih igara, 2. i 4. olimpijska godina) |
| Istamske igre (grč. Ίσθμια)[6] | Posejdon | Prevlaka, Sikion | Bor | Svake dve godine (iste godine kao i Nemejske igre, ali u različito doba godine) |
- Sportisti koji su pobedili u sve četiri panhelenske igre dobijali su počasno zvanje periodonika.[2].
- U eri helenizma, panhelenske igre su bile lokalnog značaja.[2]
Opis[uredi | uredi izvor]
Olimpijada je bila jedan od načina na koji su Grci merili vreme. Olimpijske igre su korišćene kao polazna tačka, to jest prva godina ciklusa, Nemejske i Istmijske igre održane su (u različitim mesecima) u drugoj godini, praćene Pitijskim igrama treće godine, a zatim ponovo Nemejske i Istmijske igre četvrte godine. Ciklus se potom ponovio sa Olimpijskim igrama. Igre, festivali, su ovako strukturisani tako da pojedini sportisti mogu da učestvuju u svim igrama.
Učesnici su mogli doći iz celog grčkog sveta, uključujući različite grčke kolonije od Male Azije do Iberije. Međutim, učesnici su verovatno morali da budu prilično bogati da bi platili obuku, prevoz, smeštaj i druge troškove. Ni ženama ni ne-Grcima nije bilo dozvoljeno da učestvuju, osim vrlo povremenih kasnijih izuzetaka, kao što je rimski car Neron.
Glavni događaji na svakoj od igara bili su trke kočija, rvanje, boks, pankration, stadionske i razne druge atletske trke, i petoboj (sastavljen od rvanja, stadiona, skoka u dalj, bacanja koplja i diska). Osim u trkama kočija, u većini slučajeva takmičari su bili goli.
Olimpijske igre su bile najstarije od četiri znanih Panheslenskih igara, i za njih se kaže da su počele 776. p. n. e. Verovatnije je da su osnovani negde krajem 7. veka pre nove ere. Trajale su sve dok ih rimski car Teodosije, hrišćanin, nije ukinuo kao paganske 393. godine nove ere. Pitijske, Nemejske i Istmijske igre su najverovatnije počele negde u prvoj ili drugoj četvrtini 6. veka pre nove ere. Istmijske igre održane su u Posejdonovom hramu na Korintskoj prevlaci.
Igre su poznate i kao stefanitske igre (izvedeno od stephanos, atičke grčke reči za krunu), jer su pobednici za pobedu dobijali girlandu. Nisu dodeljivane finansijske ili materijalne nagrade, za razliku od drugih antičkih grčkih atletskih ili umetničkih takmičenja, kao što su Panatinejske igre, na kojima su pobednici dobijali mnogo amfora prvoklasnog atinskog maslinovog ulja. Olimpijske igre su kao nagradu davale venac od maslinovog lišća, Pitijske igre venac od lovorovog lišća, Nemejske igre krunu divljeg celera i Istmijske igre venac od borovog lišća. U arhaičnom periodu nagrade su bile prvo od sušenog celera u klasičnom i helenističkom periodu, a od tada ponovo je nagrada bila venac od bora.[7] Iako pobednici nisu dobijali materijalne nagrade na igrama, često su bili obasipani poklonima i počastima po povratku u svoj polis.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Platon, 363c
- ^ a b v Panhelenske igre // Antički svet. enciklopedijski rečnik v 2-h tomah. — M.: Centrpoligraf. V. D. Gladkiй. 1998.
- ^ Olimpijske igre // Istorijski rečnik. 2000.
- ^ Pitijske igre // Velika sovjetska enciklopedija. — M.: Sovjetska enciklopedija. 1969—1978.
- ^ Nemejske igre // Velika sovjetska enciklopedija. — M.: Sovjetska enciklopedij. 1969—1978.
- ^ Vikiteka#ЭSBE/Istmiйskie igrы
- ^ See O. Broneer, "The Isthmian Victory Crown," AJA 66 (1962) 259-63.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Panэllinskie igrы. Slovarь antičnosti. — Perevod s nemačkog. M.: Progress. Leйpcigskiй Bibliografičeskiй institut. 1989.
- M. L. Gasparov. Zanimljiva Grčka.— M.: 1996. ISBN 5-86793-008-4
- I. A. Lisovый, K. A. Revяko. Antičnый mir v terminah, imenah i nazvaniяh: Slovarь-spravočnik po istorii i kulьture Drevneй Grecii i Rima / Nauč. red. A. I. Nemirovskiй. — 3-e izd. — Mn: Belarusь, 2001.
- Antičnый mir. Slovarь-spravočnik. EdwART. 2011.
