Целер

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Целер
Snijselderij Apium graveolens.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
A. graveolens
Биномијално име
Apium graveolens
Синоними[2]
  • Apium graveolens subsp. dulce (Mill.) Schübl. & G. Martens

Целер (лат. Apium graveolens) је двогодишња зељаста биљка из фамилије штитоноша (Apiaceae). Расте самоникло на влажним ливадама, мочварним местима и приобалном подручју, поред бара и изворишта, као и на сланом тлу. Може се наћи од Британских острва до Средоземља, а има га и у северној Африци и Азији, све до Индије.

Опис[уреди | уреди извор]

Култивисани целер[уреди | уреди извор]

Култивисани целер расте до 1 метра висине, с меснатим и вретенастим кореном, који понекад може бити и гомољаст. Стабљика му је разграната. Тамнозелени и сјајни листови, дужине 3-6 cm и 2-4 cm ширине, су велики и перасто раздељени, док су листићи клинастог облика, горе урезани и назубљени. Кугласти плод је ребраст и 2-3 mm у пречнику. Узгаја се и у баштама.[3]

Култивар Слика Име
Целер Céleri.jpg Apium graveolens вар. graveolens
Корен целера Tselina.png Apium graveolens вар. rapaceum
Лиснати целер Celery (2905891576).jpg Apium graveolens вар. secalinum

Дивљи целер[уреди | уреди извор]

Дивљи целер, Apium graveolens варијција graveolens, нарасте до висине од 1 м. Јавља се широм света. Сматра се да се прво појавио у медитеранском региону, где су природна станишта била слана и влажна, или мочварна тла и у близини обале, где је целер растао у биљним заједницама са agropyro-rumicion[4].

Северно од Алпа дивљи целер се налази само у подножју на подлози са малим садржајем соли. Одговара му влажна, блатна и храњива подлога. Не може се наћи у Аустрији и све је ређи у Немачкој[5].

Узгој и употреба[уреди | уреди извор]

Семе целера

Биљка се узгаја из семена, посађеног у расадницима или отвореним баштама, у зависности од годишњег доба, и након неколико проређивања, при висини од 15-20 cm, спремна је за пресађивање. Тражи хумовиту земљу са великим капацитетом за воду. За расаднице се сеје почетком априла у топлу гредицу. Семе се не покрива земљом, него се само дашчицом утисне. На отворено се пресади од средине маја до средине јуна, када је нарасло 6 - 7 листова. Непосредно пре пресађивања саднице се добро залију. Ради бољег примања одреже се доња трећина корена и врхови лишћа. Садити треба тачно на ону дубину на којој је расадница расла.

У прошлости, целер је узгајан као биљка за јесен и рано пролеће, због својих антитоксичних дејстава, сматран је тоником за чишћење, након зимског застоја.

Исхрана[уреди | уреди извор]

Како обарени тако и свежи целер користи се у јелима и за припрему супе, а семе се употребљава као зачин. Чак и након дугог потапања у воду биљка остаје чврста додајући супи текстуру. На југу Европе целер се ретко бари, и најчешће се употребљава свеж.

Исецкан, целер је један од три зачина који се сматрају светим тројством Louisiana Creole и Cajun cuisine кухиње. Такође једно је од три поврћа (заједно са луком и шаргарепом) која чине француску mirepoix кухињу, као база за сосове и супе.

Корен целера користи се за разне врсте сосева, као зачин за супе, и сиров, изрендан за салату најчешће зачињену мајонезом, павлаком и лимуном. Може се користити и као додатак другим салатама.

Семе целера се употребљава као зачин. Комбинован са сољу се користи алтернатива обичној соли у разним рецептима и коктелима. Користи се да појача арому Bloody Mary коктела, чикашког hot dog-a, и у Old Bay Seasoning мешавини.

Кинески или Оријентални целер има тање стабљике и јачу арому. Ретко се употребљава свеж, већ се додаје супама и јелима.

Енергетска и нутрициона вредност[уреди | уреди извор]

Целер
Céleri.jpg
Целер
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија67 kJ (16 kcal)
2,97 (укључујући влакна)
Скроб0,00
Шећери1,34
Прехрамбена влакна1,36
0,17
Засићене0,042
Транс0,000
Мононезасићене0,032
Полинезасићене0,079
0,57 (14 кцал)
Витамини
Витамин А екв.
(3%)
22 μg
Тиамин 1)
(2%)
0,021 mg
Рибофлавин 2)
(4%)
0,05 mg
Ниацин 3)
(2%)
0,32 mg
Витамин Б5
(5%)
0,246 mg
Витамин Б6
(6%)
0,074 mg
Фолат 9)
(9%)
36 μg
Витамин Б12
(0%)
0 μg
Холин
(1%)
6,1 mg
Витамин Ц
(4%)
3,1 mg
Витамин Д
(0%)
0 μg
Витамин Д
(0%)
0 IU
Витамин Е
(2%)
0,27 mg
Витамин К
(28%)
29,3 μg
Минерали
Калцијум
(4%)
40 mg
Бакар
(2%)
0,035 mg
Гвожђе
(2%)
0,2 mg
Магнезијум
(3%)
11 mg
Фосфор
(3%)
24 mg
Калијум
(6%)
260 mg
Натријум
(5%)
80 mg
Цинк
(1%)
0,13 mg
Остали конституенти
Вода95,43
Алкохол (етанол)0
Кофеин0
Холестерол0
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Енергетска вредност 100 g целера (коренс лишћем) је мала - износи 14 кцал / 59 кЈ. Од тога је 0,69 % протеина, 2,97 % угљенохидрата и 0,17 % масти. Изврстан је извор витамина К (29,3 μг, што чини 29 % препорученог дневног уноса) и дијеталних влакана (1,6 г/14 кцал или 11,5 г/100 кцал, препоруке су 3 г/100 кцал), а остале потребне минерале витамине садржи у малим количинама.

Медицина[уреди | уреди извор]

Читава биљка је благо надражујућа, хранљива, и окрепљујућа; може се исцедити, а сок се употребљава за зглобове и запаљења уринарног тракта, као што су реуматоидни артритис, cystitis, urethritis, малаксалост и смањење стреса.

Семе, које се прикупља након што биљка процвета у другој години, је база за хомеопатски екстракт који се употребљава као диуретик, Верује се да екстракт помаже код чишћења система од токсина, а нарочито је добар код гихта, где се кристали мокраћне киселине сакупљају у зглобовима, и артритиса.

Такође се користи као благи стимулант за варење. Екстракт се може комбиновати са бадемом и сунцокретовим уљем које се затим масажом утрља у артритичне зглобове.

Корен је ефикасни диуретик који се користи за камен у бубрегу. Такође употребљава се као лек за отклањање сметњи при варењу.

Народна медицина[уреди | уреди извор]

  • Корен целера и семење користе се за лечење благих облика анксиозности и узнемирености, губитка апетита, замора, и кашља.

Опрез[уреди | уреди извор]

Попречни пресек лисне стабљике Pascal целера
  • Bergapten у семењу може повећати осетљивост на светлост, па уље не треба наносити на јаком сунцу.
  • Током трудноће велике количине семена целера могу деловати као стимуланс материце.

Алергије[уреди | уреди извор]

Иако већина људи ужива у јелима са целером, мањи број може имати озбиљних алергијских реакција на њега. За људе алергичне на целер, он може довести до фаталног анафилактичког шока. Алерген се не уништава при кувању. Корен биљке садржи више алергена од стабљике. Целер спада у малу групу намирница (предвођену кикирикијем) које могу изазвати јаке алергијске реакције, чак и ако се једе храна која је обрађена са машинама које су претходно коришћене за обраду целера, што отежава избегавање овакве хране. За разлику од алергија на кикирики које преовладавају у САД, алергије на целер су најзаступљеније у Централној Европи.

Историја[уреди | уреди извор]

Познат још Старим Грцима, целер се може наћи у наслагама из 9. века п. н. е. код Кастанаса, као и из 7. века п. н. е. код Хераиона на Самосу. У Хомеровој Илијади Мирмидонови коњи пасу дивљи целер који расте у мочварама Троје, а у Одисеји се помињу ливаде љубичица и дивљег целера које окружују Калипсину пећину.

За целер се сматра да је никао из крви Кадмилоса, божанства које се слави на Самотраки, Лемносу и Теби. Мирисна арома тамна боја лишћа подстакла је повезаност са култом смрти. У старој Грчкој листови целера су коришћени за венце за покојника, као и за победника на истмијским играма, где су касније венци целера замењени крунама од бора. Према Плинију старијем (Познавање природе XIX XLVI), победник светог такмичења код Немеје такође је носио венац од целера.

Разно[уреди | уреди извор]

  • Целер садржи андростерон, хормон за који се сматра да привлачи жене.
  • Постоји веровање да је за људе тешко да сваре целер, да има 'негативне' калорије јер варење троши више калорија него што извлачи, и мада је овај учинак занемарљив, целер је и даље важан сатојак у многим дијетама.
  • Dr. Brown's производи безалкохолно пиће са укусом целера под именом Cel-Ray, које се продаје углавном у Њујоршкој области.
  • Зечеви једу доста целера. Али не губе на тежини јер бактеријска флора која се налази у њиховом слепом цреву укључује и микро организме који могу да разграде целулозу из целера у облик који животиња може да апсорбује.
  • Анафилаксија изазвана вежбањем се може погоршати једењем целера
  • Веома сродна целеру Apium bermejoi sa ostrva Минорка је једна од најређих биљака у Европи са само 60 преосталих јединки.
  • Јестива дршка целера не представља његово стабло као што се често мисли, већ је у ствари петељка листа.
  • На филму ломљење дршки целера уз микрофон се користи за опонашање звука ломљења костију.
  • Целер је забрањен на Гилингхемовом Пристфилд стадиону 1996. након што се голман жалио да га је погодио целер који су бацали навијачи.
  • Код одређеног броја људи конзумирање целера изазива утрнуће језика.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lansdown, R.V. (2013). „Apium graveolens”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 208. e.T164203A13575099. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T164203A13575099.en. 
  2. ^ Apium graveolens. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Приступљено 31. 3. 2016. 
  3. ^ Peterson, R. L.; Peterson, Carol A.; Melville, L.H. (2008). Teaching plant anatomy through creative laboratory exercises. National Research Council Press. ISBN 9780660197982. OCLC 512819711. 
  4. ^ Erich, Oberdorfer (2001). Pflanzensoziologische Exkursionsflora für Deutschland und angrenzende Gebiete. E. Ulmer. стр. 708. ISBN 978-3800131310. OCLC 875386204. 
  5. ^ Fischer, Manfred A.; Günter, Gottschlich (2008). Exkursionsflora für Österreich, Liechtenstein und Südtirol : Bestimmungsbuch für alle in der Republik Österreich, im Fürstentum Liechtenstein und in der Autonomen Provinz Bozen / Südtirol (Italien) wildwachsenden sowie die wichtigsten kultivierten Gefässpflanzen (Farnpflanzen und Samenpflanzen) mit Angaben über ihre Ökologie und Verbreitung (на језику: немачки). Oberösterreichisches Landesmuseum. стр. 849. ISBN 9783854741879. OCLC 886822563. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • El-Shinnawy, Nashwa (1. 2. 2013). „The therapeutic applications of celery oil seed extract on the plasticizer di(2-ethylhexyl) phthalate toxicity”. Toxicology and Industrial Health. 31 (4): 355—366. PMID 23377116. doi:10.1177/0748233713475515. 
  • Erich, Oberdorfer (2001). Pflanzensoziologische Exkursionsflora für Deutschland und angrenzende Gebiete. E. Ulmer. ISBN 978-3800131310. OCLC 875386204. 
  • Fischer, Manfred A.; Günter, Gottschlich (2008). Exkursionsflora für Österreich, Liechtenstein und Südtirol : Bestimmungsbuch für alle in der Republik Österreich, im Fürstentum Liechtenstein und in der Autonomen Provinz Bozen / Südtirol (Italien) wildwachsenden sowie die wichtigsten kultivierten Gefässpflanzen (Farnpflanzen und Samenpflanzen) mit Angaben über ihre Ökologie und Verbreitung (на језику: немачки). Oberösterreichisches Landesmuseum. ISBN 9783854741879. OCLC 886822563. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Целер на Викимедијиној остави