Истамске игре

Из Википедије, слободне енциклопедије

Истамске игре (или Истмијске игре) су свечаности и такмичења у Античкој Грчкој у част бога Посејдона. Одржавале су се на Истамској (Коринтској) превлаци сваке друге године, средином лета, после Античких олимпијских игара. То су биле најважније античке игре.

У почетку су имале локално а од 589. пр.н.е. општегрчко значење. Обухватале су такмичења у атлетици и коњским запрегама, а касније и у музици и поезији. Победници су награђивани венцем од целера или борових гранчица.

Археолошка ископавања вршена крајем 19. века, открила су у близини Коринта остатке Посејдоновог храма, театар, хиподром и стадион. На том стадиону је 336. пр.н.е. Александар Велики акламацијом изабран за војсковођу против Персијанаца. Ту је и 196. пр.н.е. Римски конзил Тит Квинкције Фламинин, приликом Истамских игара, прогласио слободним грчке градове, после завршетка Другог македонског рата са Филипом V Македонским.

Литература[уреди]

  • Енциклопедија физичке културе, ЈЛЗ Загреб 1975. том 1. стр. 351.