Papa Anastasije III

Papa Anastasije III
Papa Anastasije
Lični podaci
Mesto rođenja	Rim, Papska država
Datum smrti	jun-avgust 913. ili oktobar 913.
Mesto smrti	Rim, Papska država
Mesto ukopa	Bazilika Svetog Petra
Narodnost	Italijan
Papa
Pontifikat	911-913
Prethodnik	Papa Sergije III
Naslednik	Papa Lando

Papa Anastasije III (umro 913.) je bio 120. papa rimokatoličke crkve od 911. do 913. godine.

Biografija

Anastasije je rođen u plemićkoj porodici u Rimu. Sin je nekog Lukijana. Postojale su hipoteze da je Anastasije bio sin svoga prethodnika, Sergija III. Međutim, dokazano je da to nije istina. Kao i ostale pape svoga vremena, ne zna se tačan datum ustoličenja pape Anastasija. Pretpostavke obuhvataju datume između aprila i 8. septembra 911. godine. Ovaj datum predložio je nemački istoričar Johan Fridrih Bohmer. Nedostatak izvora, međutim, onemogućuje da se ova pretpostavka i potrudi. Papa Anastasije bio je instrument u rukama Teodore I (umrla 916) i njenog supruga Teofilakta I od Tuskuluma. Oni su početkom 10. veka bili neprikosnoveni gospodari Rima. Hroničar Flodoard (893-966) piše da je Anastasije bio blag, ali i pasivan. Na zahtev italijanskog kralja Berengara I (888-924), Anastasije je davao privilegije episkopu Pavije i Verčelija. Pavija i Verčeli bili su važni gradovi u državi Berengara. Pretpostavlja se da su između pape i kralja vladali dobri odnosi. Anastasije je 912. godine primio pismo od Nikole Mistika, carigradskog patrijarha (912—925). Nikola Mistik se žalio na odluku prethodnog pape, Sergija III, da vizantijskom caru Lavu VI dozvoli sklapanje petog braka. Nije poznat odgovor pape Anastasija, ali je svakako bio nezadovoljavajući jer je patrijarh izbrisao papino ime iz diptiha i time izazvao pogoršanje odnosa između crkvi Rima i Carigrada. Iako sam papa nije imao glavnu ulogu u sporazumu, tokom pontifikata Anastasija je Viking Rolon, vođa Normana, prešao u hrišćanstvo. Anastasije je umro između juna i avgusta ili oktobra 913. godine. Sahranjen je u bazilici Svetog Petra u Rimu. Iznad groba je sledeći epitaf:

" Vatis Anastasii requiescunt membra sepulcro: / Sed numquam meritum parvula claudit humus. / Rexit apostolicam blando moderamine sedem / Tertius existens ordine Pontificum. / Ad Christum pergens, peccati vincula sperat / Omnia clementer solvere posse sibi. / Undique currentes huius ad limina templi, / Ut praestet requiem poscite corde Deum. "

Papu Anastasija je nasledio papa Lando (913-914).

Literatura

• Cesare Baronio, Annales ecclesiastici, in: Cesare Baronio, Annales Ecclesiastici Caesaris Baronii, a cura di Augustin Theiner, vol. 15, Torino, Barri-Ducis-Guerin et sociis, 1868, SBN IT\ICCU\PUV\0612486
• Paolo Bertolini, Anastasio III, in Enciclopedia dei Papi, vol. 2, Roma, Istituto dell'Enciclopedia Italiana, 2000, SBN IT\ICCU\USS\0002453.
• Wilks, Michael (1971). „Papstregesten, 911–1024. By Harald Zimmermann. (J. F. Böhmer, Regesta Imperii , ii. 5.). Pp. Xx + 608. Vienna–Cologne–Graz: Böhlau, 1969. DM. 196.”. The Journal of Ecclesiastical History. 22 (2): 131—132. S2CID 161250578. doi:10.1017/S0022046900057912. .
• (FR, LA) Louis Marie Olivier Duchesne, Le Liber pontificalis, vol. 2, Parigi, Ernest Thorin, 1892, SBN IT\ICCU\RMR\0002614. URL consultato il 2 novembre 2015.
• Moroni, Gaetano (1840). Dizionario di erudizione storico-ecclesiastica da S. Pietro sino ai nostri giorni ... Tip. Emiliana. 
• Claudio Rendina, I Papi - storia e segreti, Roma, Newton&Compton editori, 2005, SBN IT\ICCU\PAL\0279694.