Paranoja

Paranoja
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	psihijatrija, psihologija, Psihoterapija
ICD-10	F20.0, F22.0, F22.8
ICD-9-CM	295.3, 297.1, 297.2
MeSH	D010259

Paranoja je psihoza za koju su karakteristične bolesne ideje veličine i proganjanja, dok je inteligencija osobe očuvana. Zato se ova bolest ponekad naziva „razumno ludilo”. Po Krepelnu, paranoja je sumanutost koja se karakteriše „sporim i podmuklim razvojem trajnog i sumanutog sistema sa očuvanošću jasnoće i reda u mislima, volji, delanju”. Paranoik najčešće logično rasuđuje, odnosno izvodi ispravne zaključke, ali iz pogrešnih premisa.

Literatura

• Canetti, Elias (1962). Crowds and Power. Translated from the German by Carol Stewart. Gollancz, London. 1962.
• Farrell, John (2006). Paranoia and Modernity: Cervantes to Rousseau. Cornell University Press.
• Freeman, D. & Garety, P. A. (2004). Paranoia: The Psychology of Persecutory Delusions. Hove: Psychology Press. ISBN 1-84169-522-X
• Igmade (Stephan Trüby et al., eds.), 5 Codes: Architecture, Paranoia and Risk in Times of Terror, Birkhäuser 2006. ISBN 3-7643-7598-1
• Kantor, Martin (2004). Understanding Paranoia: A Guide for Professionals, Families, and Sufferers. Westport: Praeger Press. ISBN 0-275-98152-5. 
• Munro, A. (1999). Delusional disorder. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-58180-X
• Sant, P. (2005). Delusional disorder. Punjab: Panjab University Chandigarh. ISBN 0-521-58180-X
• Sims, A. (2002). Symptoms in the mind: An introduction to descriptive psychopathology (3rd edition). Edinburgh: Elsevier Science Ltd. ISBN 0-7020-2627-1
• Siegel Ronald K. (1994). Whispers: The Voices of Paranoia. New York: Crown. ISBN 0-684-80285-6. 
• Phelan, Michael; Wright, Padraig; Julian Stern (2000). Core psychiatry. Philadelphia: Saunders. ISBN 0-7020-2490-2. 

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).