Pređi na sadržaj

Paso doble

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Paso Doble ples

Paso doble je živahan teatralan španski ples, razvijen u Francuskoj. Paso doble u bukvalnom prevodu znači „dvokorak“, pa se uvek pleše u duplom taktu. Melodika mu je jednostavna, ritam naglašen, živ tempo i svečani korak pri kojem se udara petom o petu.[1] Ples je zasnovan na konceptu borbe sa bikovima. Koriste se scene iz borbi sa bikovima, kao i muzika koja se pušta tokom borbi za vreme matadorovog ulaska u arenu (paseo) ili tokom prolazaka neposredno pre ubistva. Muškarac igra matadora, a žena je ponekad njegov plašt, a ponekad i sam bik.

O paso doble plesu

[uredi | uredi izvor]

Ovo je ples gde muškarac stvarno ima svoju predstavu. On pleše ponosno, uspravnih leđa, zabačenih ramena, i uzdignute glave. Njegovi koraci su oštri, progresivni i izvode se po principu peta-stopalo, u obliku marša. Okvir je širi, držanje je čvršće, i za razliku od većine latino plesova ima veoma malo ili nimalo pokreta kukovima.

Žena igra manje značajnu ulogu – uglavnom simbolizuje njegov plašt. Ona se kreće lepršavo po podijumu zajedno sa muškarcem, oko zamišljenog bika, a njihovi pokreti su prožeti elementima Flamenka i podsećaju na borbu u areni. Ples kulminira kada čovek ubija bika – u pitanju je jedan od najdramatičnijih plesova.

Paso Doble je veoma koreografski ples, koji se uglavnom pleše na takmičenjima, pre nego kao društveni ples. Muzika je nastala od Espana Cani (španskog ciganskog plesa), koji ima pauze na tačno određenim mestima tokom pesme. Paso Doble se uči tek nakon određenog vremena kada se savladaju jednostavniji plesovi.

Svoju današnju formu je dobio u Francuskoj, a među takmičarske plesove je uvršten 1959. godine.

Muzika: veličanstvena, energična, oštra, poletna, jasno strukturirana. Sastoji se od marširajućeg uvodnog dela koji podseća na flamenko ritam, i dva glavna dela-fraze, sa tačno označenim vrhuncima, kojoj se koreografija prilagođava. Najčešće puštan paso doble je „Espanja Kanji“. Takt: 2/4. Tempo: 60-62 bpm.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Tokom ranog 20. veka paso doble je postao deo repertoara italijansko-američkih muzičara u San Francisku koji sviraju u stilu balo lišo.[2] Četiri paso dobla je sakupio Sidni Robertson Kovel za WPA Projekat narodne muzike Kalifornije 1939. godine od strane meksičko-američkog svadbenog benda na mandolini, gitari i violini.[3]

Tipovi paso dobla

[uredi | uredi izvor]

Po objektivi

[uredi | uredi izvor]

Maršovski paso doble

[uredi | uredi izvor]

Takođe se naziva i „vojni paso doble”, stvoren je, ili je zadržao svoju ulogu, kao pešadijski marš. Obično je brz i nema teksta.[4] Poznati primeri su "Soldadito español", "El Abanico", "Los nardos", "Las Corsarias" ili " Los Voluntarios"

Taurinski paso doble

[uredi | uredi izvor]

Često se igra tokom borbi bikova,[5] ili imajući na umu tu intenzivnu atmosferu. Oni su usporeni i dramatičniji od borilačkih paso doblova, i takođe im nedostaje tekst. Ovaj paso doble je zasnovan na muzici koja se pušta na borbama s bikovima tokom ulaska bikova (paseo) ili tokom pasova (faena) neposredno pre ubistva. Takođe je sastavljen u čast istaknutim matadorima.[6] Neki od najpoznatijih su: Suspiros de España, España cañí, Agüero, La Gracia de Dios,1 El Gato Montés, Viva el pasodoble, Tercio de Quites, Pan y toros, Cielo Andaluz, La Morena de mi Copla, Francisco Alegre, Amparito Roca, El Beso, Plaza de las Ventas.

Popularni paso doble

[uredi | uredi izvor]

Napravljen za ples na popularnim proslavama i društvenim okupljanjima. Oni imaju tendenciju da budu optimistični, ali takođe mogu biti emotivni i introspektivni, sa povremenom melanholičnom ili patriotskom temom. Oni obično zahtevaju mali broj instrumenata i muzičara i imaju tekstove.[7] Neki poznati primeri su „Islas Canarias”, „En er Mundo”, „Costa Dorada” ili „Valencia”.

Band paso doble

[uredi | uredi izvor]

Paso doblovi za koje je potreban ceo bend za sviranje, a skoro isključivo su dizajnirani za popularne parade i seoske proslave. Kao inspiraciju često koriste živopisne likove iz regiona i lakomislene subjekte. Ovi paso doblovi su veoma živi u Španiji. Danas je najveći centar za masovnu proizvodnju i stvaranje novih paso doblova jugoistočni deo Španije, uglavnom Valensijanska zajednica,[8] vezano za popularne festivale Mavra i hrišćana.[9][10] Tradicionalni se mogu čuti na španskim popularnim proslavama, zaštitnicima verbena i venčanjima.[11] Dobro poznati primeri su „Paquito el Chocolatero“, „Fiesta en Benidorm“, „Alegría Agostense“ ili „Pirata Quiero Ser“.

Displejni paso doble

[uredi | uredi izvor]

Pasodobl koji se izvodi uglavnom u svrhu spektakla, ponekad u ringu za borbu s bikovima. Ovaj pasodobl može imati ili ne mora imati tekstove, ali često prilagođava druge stilove paso dobla i samo menja ples kako bi ga učinio spektakularnijim za javnost - često turiste. U suštini, ovaj paso doble ples uključuje igranje uloga. Ova plesna forma sa dve osobe ima muškarca koji nastupa kao borac sa tokovima, a žena kao ogrtač.[12] Poznat je kao jedan od najbržih latino balskih plesova, jer plesači prave oko 120 do 130 otkucaja/koraka u minuti. U nekim verzijama, muškarac u plesu prikazuje matadora, a žena bika.

Tunas

[uredi | uredi izvor]

Tunas je ime dato bratstvu studenata koji zajedno sviraju popularnu muziku na ulici da bi dobili dodatne prihode, ili ispod prozora voljene jednog od njih, kako bi pokušali da pomognu zaljubljenom članu da dobije sastanak sa njom. Tunasi je postali jedna od glavnih sila koja održava španski paso doble u životu. Oni imaju tendenciju da prilagođavaju ili ponavljaju jednostavne komade koji su već komponovani, ali ponekad komponuju sopstvene, satirične komade.[13]

Balska sala

[uredi | uredi izvor]

U takmičarskom plesu moderni paso doble se kombinuje sa ostala četiri plesa (samba, ča-ča-ča, rumba i džajv) pod barjakom internacionalnih latinskih plesova. Savremeni paso doble ples se sastoji od dva plesna dela i jedne pauze između za plesače klase D, i od tri dela i dve pauze između za plesače klase C, B, A, prema IDSF klasifikaciji.[14] Plesači niže klase od D obično izvode samo četiri zvanična plesa Latino-američkog programa, što isključuje paso doble.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Kovačević, Krešimir, ur. (1977). „Passo doble”. MUZIČKA enciklopedija. 3, Or-Ž (2 izd.). str. 47. 
  2. ^ Mignano Crawford, Sheri (2008). Mandolin Melodies (3rd izd.). Petaluma, CA: Zighi Baci. str. 11—13. ISBN 978-0976372233. 
  3. ^ Cowell, Sidney Robertson. „Search results for California Gold: Northern California Folk Music from the Thirties Collected by Sidney Robertson Cowell, Pasodoble, Available Online”. California Gold: Northern California Folk Music from the Thirties Collected by Sidney Robertson Cowell. Library of Congress. Pristupljeno 9. 8. 2018. 
  4. ^ Pasodoble de la Bandera. Jose L. Perez. 12. 10. 2014. Arhivirano iz originala 3. 10. 2021. g. Pristupljeno 14. 10. 2021 — preko YouTube. 
  5. ^ de 2022, 1 de Septiembre. „Prohibición de las corridas de toros pasó en su primer debate en la Cámara”. infobae (na jeziku: španski). Pristupljeno 2022-12-26. 
  6. ^ Paso doble: Puerta Grande. Banda de Música de Las Ventas. 19-Mayo-2012. José Martín Banda Rangel. 20. 5. 2012. Arhivirano iz originala 30. 8. 2021. g. Pristupljeno 14. 10. 2021 — preko YouTube. 
  7. ^ baile de pueblo paso doble. felix bautista blanco. 31. 3. 2013. Arhivirano iz originala 3. 10. 2021. g. Pristupljeno 14. 10. 2021 — preko YouTube. 
  8. ^ „Población de España en 2021, por comunidad autónoma”. Statista. jul 2021. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  9. ^ Arturo Warman. La danza de moros y cristianos. Secretaría de Educación Pública, Mexico 1972.
  10. ^ Milena Cáceres Valderrama. La fiesta de moros y cristianos en el Perú. Fondo Editorial PUCP, 2005.
  11. ^ Paquito chocolatero en Medina del Campo. TelemedinaCanal9. 30. 8. 2010. Arhivirano iz originala 3. 10. 2021. g. Pristupljeno 14. 10. 2021 — preko YouTube. 
  12. ^ Benise - Malaguena. benisemusic. 1. 6. 2010. Arhivirano iz originala 3. 10. 2021. g. Pristupljeno 14. 10. 2021 — preko YouTube. 
  13. ^ Popurri de pasodobles (Tuna de Derecho de Valladolid, 1996). Tuna Derecho Valladolid. 14. 11. 2008. Arhivirano iz originala 3. 10. 2021. g. Pristupljeno 14. 10. 2021 — preko YouTube. 
  14. ^ „All about DanceSport at World DanceSport Federation on worlddancesport.org”. www.worlddancesport.org. Pristupljeno 2018-05-24. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Abra, Allison. "Going to the palais: a social and cultural history of dancing and dance halls in Britain, 1918–1960." Contemporary British History (Sep 2016) 30#3 pp. 432–433.
  • Blogg, Martin. Dance and the Christian Faith: A Form of Knowing, The Lutterworth Press (2011), ISBN 978-0-7188-9249-4
  • Carter, A. (1998) The Routledge Dance Studies Reader. Routledge. ISBN 0-415-16447-8.
  • Cohen, S, J. (1992) Dance As a Theatre Art: Source Readings in Dance History from 1581 to the Present. Princeton Book Co. ISBN 0-87127-173-7.
  • Daly, A. (2002) Critical Gestures: Writings on Dance and Culture. Wesleyan University Press. ISBN 0-8195-6566-0.
  • Miller, James, L. (1986) Measures of Wisdom: The Cosmic Dance in Classical and Christian Antiquity, University of Toronto Press. ISBN 0-8020-2553-6.
  • Adshead-Lansdale, J. (Ed) (1994) Dance History: An Introduction. Routledge. ISBN 0-415-09030-X
  • Anderson, J. (1992) Ballet & Modern Dance: A Concise History. Independent Publishers Group. ISBN 0-87127-172-9
  • Au, S. (2002) Ballet and Modern Dance (World of Art). Thames & Hudson. ISBN 0-500-20352-0
  • Brown, J. Woodford, C, H. and Mindlin, N. (Eds) (1998) (The Vision of Modern Dance: In the Words of Its Creators). Independent Publishers Group. ISBN 0-87127-205-9
  • Cheney, G. (1989) Basic Concepts in Modern Dance: A Creative Approach. Independent Publishers Group. ISBN 0-916622-76-2
  • Daly, A. (2002) Done into Dance: Isadora Duncan in America. Wesleyan Univ Press. ISBN 0-8195-6560-1
  • de Mille, A. (1991) Martha : The Life and Work of Martha Graham. Random House. ISBN 0-394-55643-7
  • Duncan, I. (1937) The technique of Isadora Duncan. Dance Horizons. ISBN 0-87127-028-5
  • Dunning, Jennifer (1991-03-02). „Eleanor King, a modern dancer and choreographer, dies at 85”. New York Times. 
  • Dunning, Jennifer (1989-03-11). „Review/Dance; Recalling the Spirit of Doris Humphrey”. The New York Times. 
  • Foulkes, J, L. (2002) Modern Bodies: Dance and American Modernism from Martha Graham to Alvin Ailey. The University of North Carolina Press. ISBN 0-8078-5367-4
  • Graham, M. (1973) The Notebooks of Martha Graham. Harcourt. ISBN 0-15-167265-2
  • Graham, M. (1992) Martha Graham: Blood Memory: An Autobiography. Pan Macmillan. ISBN 0-333-57441-9
  • Hawkins, E. and Celichowska, R. (2000) The Erick Hawkins Modern Dance Technique. Independent Publishers Group. ISBN 0-87127-213-X
  • Hodgson, M. (1976) Quintet: Five American Dance Companies. William Morrow and Company. ISBN 0-688-08095-2
  • Horosko, M (Ed) (2002) Martha Graham: The Evolution of Her Dance Theory and Training. University Press of Florida. ISBN 0-8130-2473-0
  • Humphrey, D. and Pollack, B. (Ed) (1991) The Art of Making Dances Princeton Book Co. ISBN 0-87127-158-3
  • Hutchinson Guest, A. (1998) Shawn's Fundamentals of Dance (Language of Dance). Routledge. ISBN 2-88124-219-7
  • Kriegsman, S, A.(1981) Modern Dance in America: the Bennington Years. G K Hall. ISBN 0-8161-8528-X
  • Lewis, D, D. (1999) The Illustrated Dance Technique of Jose Limon. Princeton Book Co. ISBN 0-87127-209-1
  • Long, R. A. (1995) The Black Tradition in Modern Dance. Smithmark Publishers. ISBN 0-8317-0763-1
  • Love, P. (1997) Modern Dance Terminology: The ABC's of Modern Dance as Defined by its Originators. Independent Publishers Group. ISBN 0-87127-206-7
  • McDonagh, D. (1976) The Complete Guide to Modern Dance Doubleday. ISBN 978-0-385-05055-5
  • McDonagh, D. (1990) The Rise and Fall of Modern Dance. Chicago Review Press. ISBN 1-55652-089-1
  • Mazo, J, H. (2000) Prime Movers: The Makers of Modern Dance in America. Independent Publishers Group. ISBN 0-87127-211-3
  • Minton, S. (1984) Modern Dance: Body & Mind. Morton Publishing Company. ISBN 978-0-89582-102-7
  • Roseman, J, L. (2004) Dance Was Her Religion: The Spiritual Choreography of Isadora Duncan, Ruth St. Denis and Martha Graham. Hohm Press. ISBN 1-890772-38-0
  • Shelton, Suzanne. Divine Dancer: A Biography of Ruth St. Denis. New York: Doubleday, 1981.
  • Sherman, J. (1983) Denishawn: The Enduring Influence. Twayne. ISBN 0-8057-9602-9
  • Terry, W. (1976) Ted Shawn, father of American dance : a biography. Dial Press. ISBN 0-8037-8557-7

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Paso doble na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пасо_добле&oldid=27558590”