Pređi na sadržaj

Periskop

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Šematski prikaz periskopa

Periskop (grč. περι - „oko“ i grč. σκοπεω - «sat") - optički instrument za osmatranje okoline koji omogućava posmatraču koji se nalazi ispod nivoa vode, ukopanom ispod nivoa zemljine površine, ili stacioniranom iza bilo kakve prepreke, posmatranje objekata iznad nivoa vode, odnosno kopna, odnosno bilo kakve prepreke.[1][2]

Istorijat periskopa[uredi | uredi izvor]

Prvi periskop je konstruisao Johan Gutenberg oko 1430. godine. Tim periskopom je posmatrao, preko glava posjetioca, neki festival u Ahenu. Bio je to najprostiji periskop sačinjen od dva ravna paralelna ogledala razmaknuta u cevi (tubus) periskopa na potrebnu udaljenost, i postavljena, u odnosu na optičku osu periskopa, pod uglom od 45%. Svetlost od posmatrane okoline koja je ulazila kroz objektiv periskopa odbijala se od ravnog ogledala objektiva postavljenog pod uglom od 45%, ka drugom ravnom ogledalu okulara, postavljenog takođe pod uglom od 45%, da bi se projektovala u žutoj mrlji na mrežnjači posmatračevog oka.

Ma kako je prvi periskop nastao gotovo naivno, uskoro su se, njegove mnogostruke mogućnosti, potekle iz ideje konspiracije - vidim, a mene ne vide, preporučile, prije svega u vojne i ratne svrhe. Oni su velikom brzinom usavršavani. Ravna ogledala zamijenile su prizme. Onda su oni počeli da rade kao durbini, odnosno teleskopi, pa više nisu posmatranu okolinu samo translatovali oku posmatrača, već su je i uvećavali složenim optičkim sistemima, da bi, nedugo zatim, mogli da posmatraju i noću sa IC uređajima. Počeli su se primjenjivati intenzivno i na vodi i na kopnu.

Godine 1854, Hipolit Mari-Dejvi izumeo je prvi pomorski periskop, koji se sastojao od vertikalne cevi sa dva mala ogledala pričvršćena na svakom kraju pod uglom od 45°. Sajmon Lejk je koristio periskope u svojim podmornicama 1902. Ser Hauard Grab je usavršio uređaj u Prvom svetskom ratu.[3] Morgan Robertson (1861–1915) je tvrdio[4] da je pokušao da patentira periskop: opisao je podmornicu koristeći periskop u svojim fikcionim delima.

Periskopi, u nekim slučajevima pričvršćeni za puške, korišćeni su u Prvom svetskom ratu (1914–1918) da bi vojnicima omogućilo da vide preko vrhova rovova, izbegavajući tako izlaganje neprijateljskoj vatri (posebno snajperima).[5] Periskopska puška je naišla na upotrebu tokom rata – bila je to pešadijska puška kojom se nišanilo pomoću periskopa, tako da je strelac mogao da gađa oružjem sa bezbednog položaja ispod parapeta rova.

Tokom Drugog svetskog rata (1939–1945), artiljerijski posmatrači i oficiri koristili su posebno proizveden periskopski dvogled sa različitim nosačima. Neki od njih su takođe omogućavali procenu udaljenosti do mete, jer su dizajnirani kao stereoskopski daljinomeri.[6]

Rani primeri

Obični periskop[uredi | uredi izvor]

Periskop od dva ravna ogledala nagnuta 45% na optičku osu .

Rovovski periskop[uredi | uredi izvor]

Periskop na bojištu kojim se posmatra neprijateljski položaj iz skloništa, rova ili oklopljene kupole - bunkera. Sastoji se od prizme na gornjem dijelu vertikalne cijevi, koji viri iz rova i donje prizme sa okularnim sočivima na donjem dijelu cijevi koji se nalazi u rovu ili oklopljenoj kupoli.

Periskopi oklopnih vozila[uredi | uredi izvor]

Tenkovi i oklopna vozila koriste periskope: oni omogućavaju vozačima, komandirima tenkova i drugom osoblju u vozilu da pregledaju svoju situaciju kroz krov vozila. Pre periskopa, u oklopu su bili isečeni prorezi za direktan vid kako bi posada mogla da vidi. Periskopi omogućavaju pregled van vozila bez potrebe za sečenjem ovih slabijih otvora za vid u prednjem i bočnom oklopu, čime se bolje štiti vozilo i posada.

Zaštitoskop je srodni periskopski uređaj za vid dizajniran da obezbedi prozor u oklopnoj ploči, sličan prorezu za direktni vid. Kompaktni periskop unutar protektoskopa omogućava da se vidni prorez zakloni sa razmaknutom oklopnom pločom. Ovo sprečava potencijalnu tačku ulaska vatre iz malokalibarskog oružja, sa samo malom razlikom u visini vida, ali i dalje zahteva da se oklop preseče.

U kontekstu borbenih oklopnih vozila, kao što su tenkovi, uređaj za periskopski vid se takođe može nazvati epidijaskop. U ovom kontekstu, periskop se odnosi na uređaj koji može da se rotira kako bi obezbedio šire vidno polje (ili je fiksiran u sklop koji to može), dok je episkop fiksiran na mestu.

Periskopi se takođe mogu označavati sleng nazivom, npr. „shufti-scope”.[7]

Gandlahov i Vikersov periskopi od 360 stepeni[uredi | uredi izvor]

Važan razvoj, Gandlahov rotacioni periskop, uključivao je rotirajući vrh sa dodatnom prizmom koja se može birati koja preokreće pogled. Ovo je omogućilo komandantu tenka da dobije vidno polje od 360 stepeni bez pomeranja svog sedišta, uključujući i zadnji vid angažovanjem dodatne prizme. Ovaj dizajn, koji je patentirao Rudolf Gandlah 1936. godine, prvi put je upotrebljen u poljskom lakom tenku 7-TP (proizvođenom od 1935. do 1939.).

Tehnologija Gundlah-Vikers je podeljena sa Američkom armijom za upotrebu u njenim tenkovima, uključujući Šerman, napravljenim da ispuni zajedničke britanske i američke zahteve. Ovo je dovelo do posleratne kontroverze kroz pravni postupak: „Posle Drugog svetskog rata i duge sudske bitke, 1947. godine, Rudolf Gundlah, primio je veliku isplatu za svoj patent periskopa od dela njegovih proizvođača.“[8]

SSSR je takođe kopirao dizajn i intenzivno ga koristio u svojim tenkovima, uključujući T-34 i T-70. Kopije su zasnovane na Lend-Lis britanskim vozilima, a mnogi delovi su i dalje zamenljivi. Nemačka je takođe napravila i koristila kopije.[8]

Podmornički periskop[uredi | uredi izvor]

Periskop na jednoj podmornici

Podmornički periskop se koristi za posmatranje okoline iznad vodene površine ili neba (antiperiskop) iz zaronjene podmornice. Njegova dužina je i do 15 metar tako da se sa njim može posmatrati sa sigurne dubine. On je teleskopski pokretan te se može izvlačiti iz tijela podmornice i po završenom osmatranju uvlačiti u podmornicu. U gornjem dijelu je uzak, svega do 35 mm, da bi ostao teško primjetljiv, a pod vodom je širi da bi što bolje amortizovao razne vibracije, i tako zadržao dobru vidljivost. Ovaj periskop je takozvani taktički periskop i njime rukuje isključivo komandant podmornice. Podmornica ima 2 do 4 periskopa kojima rukovode različiti rukovaoci. Ovi periskopi imaju različite namene:

  • navigacijski, koji služi za merenje visine nebeskih tijela i njime rukuje drugi oficir podmornice,
  • napadni sa nišanom,
  • noćni, velike svjetlosne snage
  • telemetrijski za mjerenje daljine
  • stereoskopski za obično i stereoskopsko fotografisanje
  • radarski sa ugrađenom antenom za mjerenje daljine pri jako slaboj vidljivosti.

Periskopi omogućavaju podmornici, kada je zaronjena na relativno maloj dubini, da vizuelno traži obližnje ciljeve i pretnje na površini vode i u vazduhu. Kada se ne koristi, periskop podmornice se uvlači u trup. Komandant podmornice u taktičkim uslovima mora da bude diskretan kada koristi svoj periskop, jer on stvara vidljiv trag (i može postati detektovan radarom),[9][10] odajući položaj podmornice.

Podmornice su rano usvojile periskope. Kapetan Artur Krebs je adaptirao dva na eksperimentalnoj francuskoj podmornici Gimnot 1888. i 1889. Španski pronalazač Isak Peral opremio je svoju podmornicu Peral (razvijenu 1886. ali porinutu 8. septembra 1888. godine) fiksnim periskopom koji se ne može uvlačiti koji je koristio kombinaciju prizmi da prenese sliku podmorničaru. (Peral je takođe razvio primitivni žiroskop za podmorničku navigaciju i bio pionir u mogućnosti ispaljivanja živih torpeda dok su pod vodom.[11]

Prema podacima iz 2009. godine, moderni periskopi za podmornice sadrže sočiva za uvećanje i funkcionišu kao teleskopi. Obično koriste prizme i totalnu unutrašnju refleksiju umesto ogledala, jer su prizme, koje ne zahtevaju premaze na reflektujućoj površini, mnogo robusnije od ogledala. Oni mogu imati dodatne optičke mogućnosti kao što su određivanje dometa i ciljanje. Mehanički sistemi podmorskih periskopa obično koriste hidrauliku i moraju biti prilično čvrsti da bi izdržali otpor kroz vodu. Šasija periskopa takođe može da podržava radio ili radarsku antenu.

Podmornice su tradicionalno imale dva periskopa; periskop za navigaciju ili posmatranje i periskop za ciljanje, ili komandantov. Mornarice su prvobitno montirale ove periskope u bojni toranj, jedan ispred drugog u uskim trupovima dizel-električnih podmornica. U mnogo širim trupovima podmornica američke mornarice ove dve deluju jedan pored drugog. Opservacijski opseg, koji se koristi za skeniranje morske površine i neba, obično je imao široko vidno polje i bez uvećanja ili uvećanje male snage. Ciljajući ili „napadni“ periskop, poređenja radi, imao je uže vidno polje i veće uvećanje. U Drugom svetskom ratu i ranijim podmornicama to je bilo jedino sredstvo za prikupljanje podataka o cilju za precizno ispaljivanje torpeda, pošto sonar još nije bio dovoljno napredan za ovu svrhu (određivanje raspona sonarom zahtevalo je emitovanje elektronskog „pinga“ koji je odavao lokaciju podmornica) i većina torpeda je bila nevođena.

Podmornice 21. veka ne moraju nužno imati periskope. Podmornice Američke mornarice klase Virdžinija i podmornice Kraljevske mornarice klase Astjut umesto toga koriste fotoničke jarbole,[12] koje je uveo HMS Trenčant Kraljevske mornarice, koji podižu senzor za elektronsko snimanje iznad vode. Signali sa senzorskog seta elektronski putuju do radnih stanica u kontrolnom centru podmornice. Dok kablovi koji prenose signal moraju prodreti u trup podmornice, oni koriste mnogo manji otvor trupa koji se lakše zaptiva, a samim tim su jeftiniji i sigurniji, od onih koji zahtevaju periskopi. Eliminisanje teleskopske cevi koja prolazi kroz borbeni toranj takođe omogućava veću slobodu u projektovanju trupa pod pritiskom i u postavljanju unutrašnje opreme.

Pomorska upotreba
  • Oficir kod periskopa u kontrolnoj sobi podmornice američke mornarice u Drugom svetskom ratu
    Oficir kod periskopa u kontrolnoj sobi podmornice američke mornarice u Drugom svetskom ratu
  • Podmorski monokularni napadni periskop
    Podmorski monokularni napadni periskop
  • Torpedovani japanski razarač Jamakaza fotografisan kroz periskop USS Nautilusa, 25. juna 1942.
    Torpedovani japanski razarač Jamakaza fotografisan kroz periskop USS Nautilusa, 25. juna 1942.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Walker, Bruce H. (2000). Optical Design for Visual Systems. SPIE Press. str. 117. ISBN 978-0-8194-3886-7. 
  2. ^ The Submarine Periscope: An Explanation of the Principles Involved in Its Construction, Together with a Description of the Main Features of the Barr and Stroud Periscopes. Barr and Stroud Limited. 1928. 
  3. ^ The History of the Periscope – Inventors Arhivirano 2012-07-10 na sajtu Archive.today. About.com
  4. ^ Robertson, Morgan (March 26, 1913) The Schenectady Gazette, Friday morning, p. 19
  5. ^ Willmott, H.P. (2003) First World War. Dorling Kindersley. p. 111. ISBN 1405300299
  6. ^ Improved Stereoscopic Telemeter, GB189317048 (A), 1894-07-14
  7. ^ Partridge, Eric (2006). A Dictionary of Slang and Unconventional English. Routledge. str. 1065—. ISBN 978-1-134-96365-2. 
  8. ^ a b Łukomski, Grzegorz and Stolarski, Rafał E. (1999) Nie tylko Enigma... Mjr Rudolf Gundlach (1892–1957) i jego wynalazek (Not Only Enigma... Major Rudolf Gundlach (1892–1957) and His Invention), Warsaw-London.
  9. ^ Petty, Dan. „The US Navy – Fact File: AN/SPS-74(V) Radar Set”. www.navy.mil (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2019-02-14. g. Pristupljeno 2017-11-29. 
  10. ^ Ousborne, Jeffrey; Griffith, Dale; Yuan, Rebecca W. (1997). „A Periscope Detection Radar” (PDF). Johns Hopkins APL Technical Digest. 18: 125. Arhivirano iz originala (PDF) 2017-08-08. g. Pristupljeno 2017-11-29. 
  11. ^ „El Arma Submarina Española”. Arhivirano iz originala 2009-12-17. g. Pristupljeno 2009-10-21. 
  12. ^ War at Sea and in the Air. Britannica Educational Publishing. 1. 11. 2011. str. 65. ISBN 978-1-61530-753-1. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Periskop na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Перископ&oldid=27559256”