Јохан Гутенберг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јохан Гутенберг
Gutenberg.jpg
Јохан Гутенберг
Пуно име Јохан Гутенберг
Датум рођења 1398.
Место рођења Мајнц
Датум смрти 3. фебруар 1468.
Место смрти Мајнц

Јохан Гутенберг (нем. Johannes Gensfleisch zur Laden zum Gutenberg, право презиме Генсфлајш) (око 1400, Мајнц - 3. фебруар 1468), сматра се проналазачем технике штампања покретним словима у Европи. О његовом животу и раду постоје само фрагментарни и делом несигурни подаци. То се односи и на годину његовог рођења, па се у литератури обично наводи „око године 1400.“[1][2]

Идеја механичког умножавања књига била је већ дуже позната, али до тада није била усавршена. Познато је да су се различите технике већ раније користиле у Кини, Кореји и Јапану, првобитно са дрвених клишеа. Најстарији такав сачувани отисак ксилографском техником датира из 868 године и потиче из Кореје, одакле се техника штампања покретним дрвеним таблама проширила на Кину. Године 1041. се у Кини појављују и први примерци штампаних књига техником металних покретних слова и као проналазач се наводи кинески ковач Пи Шенг. Првобитна метална слова била су слаба и нису се могла трајније употребљавати. У 14. веку поступак се усавршава у Кореји, где почињу да се користе бакарна слова. Најстарији узорак умножен покретним бакарним словима датира из 1327. године и чува се у Британском музеју у Лондону.[2]

Гутенберг је заслужан за проналазак европског штампарства покретним словима, употребу ручне справе за ливење слова и умножавање неограниченог броја примерака. Он је искористио ливена слова, али је још важније то што је конструисао штампарску пресу којом се могло штампати уједначено и са обе стране табака папира или пергамента. Такође је први применио и штампарски прелом.[2]

Порекло[уреди]

Јохан Гутенберг је рођен oko 1400. године као син племића и трговца Фриле Генсфлајша (нем. Friele Gensfleisch) у Мајнцу где и умире 3. фебруара 1468. године. Тачан датум његовог рођења није непознат па је Гутенбергово удружење, да би 1900. године славило његову 500.-годишњицу рођења, „прогласило“ 1400-ту као ту годину.

Презиме Гутенберг потиче од имена имања коју су насељавали његов отац и преци по очевој страни zu Gutenberg (Гутенбергов посед). Породица Генсфлајш једна је од аристократских породица у Мајнцу о којој први писани подаци датирају из 13. века. Аристократске породице су, према тадашњем обичају, често добијале имена према кућама које су поседовали. Име zu Gutenberg први пут је забележено око 1427. године.[3]

Ране године[уреди]

Реплика Гутенбергове штампарске пресе која се чува у Музеју Штампарства „Ел Пуиг“ у Валенцији, Шпанија.
Копија Гутенбергове Библије у музеју у Мајнцу.
Прва страна Гутембергове библије из 1455. године.

Постоје наводи да је Гутенберг одрастао учећи златарски занат који се вероватно у његовој породици преносио наследним положајем мајстора надбискупске ковачнице. Током генерација стекли су завидно знање и вештину у обради метала. Набављали су метал за ковање, мењали различите врсте кованица, и имали важну улогу на суду у случајевима фалсификовања.

Године 1411. у Мајнцу је дошло до побуне против аристократа, и више од стотину породица било је присиљено да напусти своје домове. Претпоставља се да се Гутенбергова породица тада преселила у Елтвиле на Рајни (Eltville am Rhein), где је његова мајка наследила имање. Према другим историчарима - све што се зна о младости Гутенберга је да до 1430. године није био у Мајнцу.

Претпоставља се такође и да је студирао на Универзитету у Ерфурту, где постоји запис из 1418. године о упису студента под именом Јоханнес де Алтавила (Johannes de Alta Villa- Alta Villa је латински назив за Елтвиле на Рајни). Следећих петнаест година о Гутенберговом животу не зна се ништа.[3]

Штампарска машина[уреди]

Између 1434. и 1444. одлази у Стразбур (претпоставља се из политичких разлога) где живи, према неким изворима, све до 1448. бавећи се разним пословима, између осталих израдом накита, брушењем драгога камења и израдом огледала. У то време је експериментисао на типографији.[2] Према неким сачуваним изворима, Гутенберг је већ 1436. имао прототип штампарске машине на којој је вршио прве експерименте.[1]

Прва штампарија[уреди]

Од јесени 1448. поново је у Мајнцу, где од рођака посуђује новац за отварање штампарије. Како му то није било довољно од адвоката Јохана Фуста (Johannes Füst) узима зајам за финансирање овог подухвата. У уговору који су том приликом направили тај подухват назива се вештачко писање. Коначно је 1452. године успео да отвори своју штампарску радионицу, где примењује нову технологију штампе књига.[2]

Прве књиге[уреди]

За три године одштампао је чувену Библију на латинском језику. Штампана је у две свеске на 641 листу, односно 1282 стране (прва свеска 324 а друга 317 листова). Свака страница има два ступца од по 21 реда, због чега се најчешће назива Библија у 42 реда. Имитирајући ливеним словима ондашњи готички красопис, с лигатурама и кратицама, Гутенберг је за ово издање употребио 290 различитих знакова.[1] Јохан Гутенберг је ово ремек дело штампарства завршио у Мајнцу, јула 1456. године. Књиге су одштампане у укупном тиражу од 185 примерака - 150 на папиру и 35 на пергаменту. До данас је сачувано 44 примерка (12 на пергаменту и 32 на папиру). Свега 18 примерака је потпуно.

Друга значајна књига коју је Гутенберг одштампао 1454. године је тзв. Турски календар (прави наслов књиге јеОпомена хришћанском свету против Турака). Календар је изашао само годину дана после освајања Цариграда и пропасти Византијског царства. Састоји се од 13 песама - уводне и по једне за сваки месец. У календару је упућен и апел словенским народима да се одупру продору Турака у Европу. У песми за март помињу се Дубровчани, Далматинци, Хрвати и Словенци, за април Чеси и Пољаци, а у песми за децембар Срби.[2]

Разлаз са Фустом[уреди]

Исте године када је довршена Библија Фуст је утужио Гутенберга због дуга. Исход парнице није документован, али је готово сигурно да је Гутенберг изгубио штампарију, јер Фуст већ две године касније, 1457. године објављује елегантно издање Мајнцшког псалтира (Psalterium Moguntinum), на којем су као штампари потписани Фуст и његов зет Петер Шефер, без Гутенберга. Ова књига је значајна и због тога што је прва књига која садржи датум, место и имена штампара и ма први штампарски знак - грб штампарије.[1][2]

Касне године[уреди]

О даљем Гутенбергову штампарском раду не зна се ништа поуздано. Верује се да је, уз помоћ свог адвоката, основао другу штампарију. Приписује му се, између осталих и издања Missale speciale, Mainzer Catholicon и последња књига коју је одштампао, Латинска граматика са речником, објављена 1460 године.[1][2]

У Бамбергу 1457. године из штампе излази Библија у 36 редова. Верује се да је њено штампање започео Гутенберг пре Библија у 42 реда, па је штампање прекинуо и наставио тек после разлаза са Фустом. Књигу је у потпуности завршио Гутенбергов помоћник Албрехт Пфилстер (Albrecht Pfister), који је основао своју штампарију и штампао књиге Гутенберговим словима.[2]

Посљедње три године живота провео је на двору кнеза изборника, надбискупа Адолфа Нассаускога у Мајнцу, живећи од ренте коју је уживао као члан кнежеве дворске свите.[1]

Не постоје Гутенбергове аутентичне слике и не зна се како је изгледао. Године 1567. појављује се први портрет Гутенберга, за који се претпоставља да је реконструкција из маште. Објављен је у биографији познатих Немаца Хајнриха Панталеона (Heinrich Pantaleon). Све слике, портрети и бисте које широм света представљају његов лик плод су маште односно првих замишљених реконструкција његовог лика.[3]

Гутенберг у историји цивилизације[уреди]

Гутенбергов изум штампе покретним словима је епохално, револуционарно и далекосежно откриће у историји културе. Овај јединствени изум је допринео да књига у само 40 наредних година преплави целу Европу. Штампа је укинула монопол на писменост и знање и учинила књигу доступном далеко ширем кругу читалаца. Слушаоци „читања наглас“ се претварају у читаоце „у себи“ и ослобођени званичних тумачења слободно размишљају о садржају. Тиме остварују непосредну комуникацију са идејама аутора и књига постаје нови медијум масовног комуницирања.[2]

У Мајнцу се налази Гутенбергов музеј, основан 1900. године на петстоту годишњицу његовог рођења, посвећен историји штампарства. Такође у Мајнцу налази се и Универзитет Јохана Гутенберга. У Немачкој су подигнуте и бројне статуе Јохана Гутенберга, а најпознатија је она у Мајнцу, аутора Бертела Торвалдсена (1837).

Гутенбергу у част назван је и Пројекат Гутенберг, започет 1971. године са циљем да се све књиге које су у јавном власништву пребаце у електронски облик како би се сачувале за будућност и постале свима доступне преко интернета.

У част Гутенберга назван је и астероид 777 Гутенберга откривен 1914. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Hrvatska enciklopedija
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 Бараћ, Драган (2008), Кратка историја књиге, 160, Београд: Нолит 
  3. 3,0 3,1 3,2 Tko je bio Johannes Gutenberg SINDIKAT GRAFIČKE I NAKLADNIČKE DJELATNOSTI HRVATSKE - Приступљено 06. 01. 2016.

Литература[уреди]

  • Бараћ, Драган (2008), Кратка историја књиге, 160, Београд: Нолит 

Спољашње везе[уреди]