Јохан Гутенберг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Јохан Гутенберг
Gutenberg.jpg
Јохан Гутенберг
Пуно име Јохан Гутенберг
Датум рођења1398.
Место рођења Мајнц
Датум смрти (1468-02-03)3. фебруар 1468.
Место смрти Мајнц

Јохан Гутенберг (нем. Johannes Gensfleisch zur Laden zum Gutenberg,[1] право презиме Генсфлајш) (око 1400, Мајнц[2] - 3. фебруар 1468), сматра се проналазачем технике штампања покретним словима у Европи. О његовом животу и раду постоје само фрагментарни и делом несигурни подаци. То се односи и на годину његовог рођења, па се у литератури обично наводи „око године 1400.“[3][4]

Идеја механичког умножавања књига била је већ дуже позната, али до тада није била усавршена. Познато је да су се различите технике већ раније користиле у Кини, Кореји и Јапану, првобитно са дрвених клишеа. Најстарији такав сачувани отисак ксилографском техником датира из 868 године и потиче из Кореје, одакле се техника штампања покретним дрвеним таблама проширила на Кину. Године 1041. се у Кини појављују и први примерци штампаних књига техником металних покретних слова и као проналазач се наводи кинески ковач Пи Шенг. Првобитна метална слова била су слаба и нису се могла трајније употребљавати. У 14. веку поступак се усавршава у Кореји, где почињу да се користе бакарна слова. Најстарији узорак умножен покретним бакарним словима датира из 1327. године и чува се у Британском музеју у Лондону.[4]

Гутенберг је заслужан за проналазак европског штампарства покретним словима, употребу ручне справе за ливење слова и умножавање неограниченог броја примерака. Он је искористио ливена слова, али је још важније то што је конструисао штампарску пресу којом се могло штампати уједначено и са обе стране табака папира или пергамента. Такође је први применио и штампарски прелом.[4] Његово увођење механичког покретног типа штампања у Европу започело је револуцију штампарства и сматра се прекретницом другог миленијума, чиме је започео модерни период људске историје.[5] То је одиграло кључну улогу у развоју ренесансе, реформације, просветитељства, и научне револуције и положило је материјалну основу за модерну економију базирану на знању и ширење учености у масе.[6]

Гутенберг је 1439 био први Европљанин који је користио покретна слова. Међу његовим многобројним доприносима штампарству су: изум процеса за масовну продукцију покретних слова; употреба мастила базираног на уљу за штампање књига;[7] подесиви калупи;[8] механичка покретна слова; и употреба дрвене штампарске пресе сличне пољопривредним вијчаним пресама тог периода.[9] Његов истински епохални изум је био комбинација тих елемената у практични систем који је омогућио масовну продукцију штампаних књига и који је био економски одржив за штампаче и читаоце. Гутенбергов метод прављења слова се традиционално сматра да је обухватао легуру за прављење слова и ручне калупе за изливање слова. Легура се састојала од олова, калаја, and антимона који су се топили на релативно ниској температури ради бржег и економичнијег изливања, добрих одливака, и креирања постојаних слова.

У ренесансној Европи, приспеће штампања механичким покретним словима је увело еру масовне комуникације која је перманентно променила структуру друштва. Релативно неограничена циркулација информација — укључујући револуционарне идеје — прекорачивала је границе, захватајући масе у реформацији и претила је моћи политичких и религиозних власти; нагло повећање писмености сломило је монопол писмене елите на образовање и учење, и подстакло је настајање средње класе. Широм Европе, повећање културне самосвести људи довело је до пораста прото-национализма, убрзано цветањем Европских говорних језика на уштрб статуса латинског као лингва франка. У 19. веку, замена Гутенбергових преса на ручни погон ротационим пресама на парни погон омогућила је штампање у индустријским размерама. Западни стил штампања је прихваћен широм света, постајући практично једини медијум за модерно штампање у великим количинама.

Употреба покретних слова је била значајно побољшање у односу на руком писане манускрипте, који су били постојећи метод производње књига у Европи, и револуционисало је израду књига. Гутенбергова штампарска технологија брзо се раширила по Европи и касније широм света.

Његов главни рад, Гутенбергова Библија[10] (такође позната као Библија са 42 линије),[11][12] била је цењена због свог високог естетског и техничког квалитета.

Порекло[уреди]

Јохан Гутенберг је рођен oko 1400. године[13] као син племића и трговца Фриле Генсфлајша (нем. Friele Gensfleisch) у Мајнцу[14], где и умире 3. фебруара 1468. године. Тачан датум његовог рођења није непознат па је Гутенбергово удружење, да би 1900. године славило његову 500.одишњицу рођења, „прогласило“ 1400-ту као ту годину.[15]

Џон Линхард, историчар технологије, је писао „Највећи део Гутенберговог раног живота је мистерија. Његов отац је радио са еклисиолошким кованицама. Гутенберг је одрастао познавајући златарски занат.”[16] То подржава и историчар Хајнрих Валау, који додаје, „У 14. и 15. веку његови [преци] су имали наследни положај као ... одржаваоци домаћинства мајстора архиепископалне ковнице. У том својству су без сумње стекли знатно знање и техничку вештину у обради метала. Они су опскрбљивали ковницу металом за ковање, мењали разне типове кованица, и учествовали у вештачењу случајева фалцификовања.”[17]

Презиме Гутенберг потиче од имена имања коју су насељавали његов отац и преци по очевој страни zu Gutenberg (Гутенбергов посед). Породица Генсфлајш једна је од аристократских породица у Мајнцу о којој први писани подаци датирају из 13. века. Аристократске породице су, према тадашњем обичају, често добијале имена према кућама које су поседовали. Име zu Gutenberg први пут је забележено око 1427. године.[18]

Младост[уреди]

Реплика Гутенбергове штампарске пресе која се чува у Музеју Штампарства „Ел Пуиг“ у Валенцији, Шпанија.
Копија Гутенбергове Библије у музеју у Мајнцу.
Прва страна Гутембергове библије из 1455. године.

Постоје наводи да је Гутенберг одрастао учећи златарски занат који се вероватно у његовој породици преносио наследним положајем мајстора надбискупске ковачнице. Током генерација стекли су завидно знање и вештину у обради метала. Набављали су метал за ковање, мењали различите врсте кованица, и имали важну улогу на суду у случајевима фалсификовања.

Године 1411. у Мајнцу је дошло до побуне против аристократа, и више од стотину породица било је присиљено да напусти своје домове. Претпоставља се да се Гутенбергова породица тада преселила у Елтвиле на Рајни (Eltville am Rhein), где је његова мајка наследила имање. Према другим историчарима - све што се зна о младости Гутенберга је да до 1430. године није био у Мајнцу.[19][20]

Претпоставља се такође и да је студирао на Универзитету у Ерфурту, где постоји запис из 1418. године о упису студента под именом Јоханнес де Алтавила (Johannes de Alta Villa- Alta Villa је латински назив за Елтвиле на Рајни). Следећих петнаест година о Гутенберговом животу не зна се ништа.[18][21]

Штампарска машина[уреди]

Између 1434. и 1444. одлази у Стразбур (претпоставља се из политичких разлога) где живи, према неким изворима, све до 1448. бавећи се разним пословима, између осталих израдом накита, брушењем драгога камења и израдом огледала. У то време је експериментисао на типографији.[4] Према неким сачуваним изворима, Гутенберг је већ 1436. имао прототип штампарске машине на којој је вршио прве експерименте.[3]

Прва штампарија[уреди]

Од јесени 1448. поново је у Мајнцу, где од рођака посуђује новац за отварање штампарије.[22] Како му то није било довољно од адвоката Јохана Фуста (Johannes Füst) узима зајам за финансирање овог подухвата. У уговору који су том приликом направили тај подухват назива се вештачко писање. Коначно је 1452. године успео да отвори своју штампарску радионицу, где примењује нову технологију штампе књига.[4][23]

„Све што ми је написано о том чудесном човеку виђеном у Франкфурту [sic] је истина. Ја нисам видео комплетне Библије него само неколико арака разних књига из Библије. Писмо је било врло уредно и читљиво, уопште није тешко пратити — ваша милост би могла прочитати без напора, и без наочара.”

Будући папа Пије II у писму кардиналу Карвахалу, марта 1455.[15]

Прве књиге[уреди]

За три године одштампао је чувену Библију на латинском језику. Штампана је у две свеске на 641 листу, односно 1282 стране (прва свеска 324 а друга 317 листова). Свака страница има два ступца од по 21 реда, због чега се најчешће назива Библија у 42 реда. Имитирајући ливеним словима ондашњи готички красопис, с лигатурама и кратицама, Гутенберг је за ово издање употребио 290 различитих знакова.[3] Јохан Гутенберг је ово ремек дело штампарства завршио у Мајнцу, јула 1456. године. Књиге су одштампане у укупном тиражу од 185 примерака - 150 на папиру и 35 на пергаменту. До данас је сачувано 44 примерка (12 на пергаменту и 32 на папиру). Свега 18 примерака је потпуно.

Друга значајна књига коју је Гутенберг одштампао 1454. године је тзв. Турски календар (прави наслов књиге јеОпомена хришћанском свету против Турака). Календар је изашао само годину дана после освајања Цариграда и пропасти Византијског царства. Састоји се од 13 песама - уводне и по једне за сваки месец. У календару је упућен и апел словенским народима да се одупру продору Турака у Европу. У песми за март помињу се Дубровчани, Далматинци, Хрвати и Словенци, за април Чеси и Пољаци, а у песми за децембар Срби.[4][24]

Разлаз са Фустом[уреди]

Исте године када је довршена Библија Фуст је утужио Гутенберга због дуга. Исход парнице није документован, али је готово сигурно да је Гутенберг изгубио штампарију, јер Фуст већ две године касније, 1457. године објављује елегантно издање Мајнцшког псалтира (Psalterium Moguntinum), на којем су као штампари потписани Фуст и његов зет Петер Шефер, без Гутенберга. Ова књига је значајна и због тога што је прва књига која садржи датум, место и имена штампара и ма први штампарски знак - грб штампарије.[3][4]

Касне године[уреди]

О даљем Гутенбергову штампарском раду не зна се ништа поуздано. Верује се да је, уз помоћ свог адвоката, основао другу штампарију. Приписује му се, између осталих и издања Missale speciale, Mainzer Catholicon и последња књига коју је одштампао, Латинска граматика са речником, објављена 1460 године.[3][4]

У Бамбергу 1457. године из штампе излази Библија у 36 редова.[25] Верује се да је њено штампање започео Гутенберг пре Библија у 42 реда, па је штампање прекинуо и наставио тек после разлаза са Фустом.[26] Књигу је у потпуности завршио Гутенбергов помоћник Албрехт Пфилстер (Albrecht Pfister), који је основао своју штампарију и штампао књиге Гутенберговим словима.[4]

Посљедње три године живота провео је на двору кнеза изборника, надбискупа Адолфа Нассаускога у Мајнцу, живећи од ренте коју је уживао као члан кнежеве дворске свите.[3]

Не постоје Гутенбергове аутентичне слике и не зна се како је изгледао. Године 1567. појављује се први портрет Гутенберга, за који се претпоставља да је реконструкција из маште. Објављен је у биографији познатих Немаца Хајнриха Панталеона (Heinrich Pantaleon). Све слике, портрети и бисте које широм света представљају његов лик плод су маште односно првих замишљених реконструкција његовог лика.[18]

Гутенберг у историји цивилизације[уреди]

Гутенбергов изум штампе покретним словима је епохално, револуционарно и далекосежно откриће у историји културе. Овај јединствени изум је допринео да књига у само 40 наредних година преплави целу Европу. Штампа је укинула монопол на писменост и знање и учинила књигу доступном далеко ширем кругу читалаца. Слушаоци „читања наглас“ се претварају у читаоце „у себи“ и ослобођени званичних тумачења слободно размишљају о садржају. Тиме остварују непосредну комуникацију са идејама аутора и књига постаје нови медијум масовног комуницирања.[4]

У Мајнцу се налази Гутенбергов музеј, основан 1900. године на петстоту годишњицу његовог рођења, посвећен историји штампарства. Такође у Мајнцу налази се и Универзитет Јохана Гутенберга. У Немачкој су подигнуте и бројне статуе Јохана Гутенберга, а најпознатија је она у Мајнцу, аутора Бертела Торвалдсена (1837).

Гутенбергу у част назван је и Пројекат Гутенберг, започет 1971. године са циљем да се све књиге које су у јавном власништву пребаце у електронски облик како би се сачувале за будућност и постале свима доступне преко интернета.[27]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Johann(es) Gutenberg" in the American Heritage Dictionary.
  2. ^ Childress (2008). стр. 14.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Hrvatska enciklopedija
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4,7 4,8 4,9 Бараћ, Драган (2008), Кратка историја књиге, 160, Београд: Нолит 
  5. ^ Погледајте Људе миленијума за преглед широког признања. Године 1999, A&E Network је рангирао Гутенберга као бр. 1 на њиховом списку „Људи миленијума”. Године 1997, Time–Life магазин је изабрао Гутенбергов изум као најважнији у другом миленијуму Archived 10 March 2010[Date mismatch] at the Wayback Machine.; исто су учинила четири проминентна САД новинара у њиховом прегледу из 1998. године 1.000 година, 1.000 људи: Рангирање људи и жена који су обликовали миленијум. Јохан Гутенбергов рекорд у Католичкој енциклопедији описује његов изум као остварење које направило практрично неупоредив културни утицај у хришћанској ери.
  6. ^ McLuhan (1962); Eisenstein (1980); Febvre & Martin (1997); Man (2002)
  7. ^ Soap, Sex, and Cigarettes: A Cultural History of American Advertising By Juliann Sivulka. стр. 5
  8. ^ http://www.fonts.com/content/learning/fontology/level-4/influential-personalities/gutenbergs-invention
  9. ^ How Gutenberg Changed the World
  10. ^ „The text of the Bible”. bl.uk. British Library. Приступљено 6. 11. 2016. 
  11. ^ Man, John (2002). Gutenberg: How One Man Remade the World with Words. New York: John Wiley and Sons, Inc. ISBN 978-0-471-21823-4. 
  12. ^ Wagner, Bettina; Reed, Marcia (2010-12-23). Early Printed Books as Material Objects: Proceedings of the Conference Organized by the IFLA Rare Books and Manuscripts Section Munich, 19-21 August 2009. стр. 11. ISBN 9783110255300. 
  13. ^ St. Christopher's – Gutenberg's baptismal church
  14. ^ Hanebutt-Benz, Eva-Maria. „Gutenberg and Mainz”. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2006. Приступљено 24. 11. 2006. 
  15. 15,0 15,1 Childress (2008). стр. 62.
  16. ^ „Lienhard, John H”. Uh.edu. 1. 8. 2004. Приступљено 15. 8. 2012. 
  17. ^ Wallau, Heinrich. "Johann Gutenberg". The Catholic Encyclopedia. Vol. 7. New York: Robert Appleton Company, 1910. [1]
  18. 18,0 18,1 18,2 Tko je bio Johannes Gutenberg SINDIKAT GRAFIČKE I NAKLADNIČKE DJELATNOSTI HRVATSKE - Приступљено 6. 1. 2016.
  19. ^ Martin (1995). стр. 217.
  20. ^ Dudley (2008). стр. 78.
  21. ^ „Gutenberg und seine Zeit in Daten (Gutenberg and his times; Timeline)”. Gutenberg Museum. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2006. Приступљено 24. 11. 2006. 
  22. ^ Lehmann-Haupt, Hellmut (1966). Gutenberg and the Master of the Playing Cards. New Haven: Yale University Press. 
  23. ^ Klooster, John W. (2009). Icons of invention: the makers of the modern world from Gutenberg to Gates. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO. стр. 8. ISBN 978-0-313-34745-0. 
  24. ^ Kelley, Peter. „Documents that Changed the World: Gutenberg indulgence, 1454”. UW Today. University of Washington. Приступљено 28. 4. 2015. 
  25. ^ Kapr, Albert (1996). Johannes Gutenberg: the Man and His Invention. Scolar Press. стр. 322. ISBN 978-1-85928-114-7. 
  26. ^ Cormack, Lesley B.; Ede, Andrew (2004). A History of Science in Society: From Philosophy to Utility. Broadview Press. ISBN 978-1-55111-332-6. 
  27. ^ Thomas, Jeffrey (20. 6. 2007). „Project Gutenberg Digital Library Seeks To Spur Literacy”. U.S. Department of State, Bureau of International Information Programs. Приступљено 20. 8. 2007. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]