Perkata
| Perkata mađ. Perkáta | |
|---|---|
 Pogled na crkvu | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Centralna prekodunavska regija[1] |
| Županija | Fejer (županija) |
| Srez | Adonj |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 4.139[2] |
| — gustina | 55,54 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 47° 02′ 53″ S; 18° 47′ 00″ I / 47.04795° S; 18.78345° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 74,52 km2 |
  Perkata Perkata na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 2431 |
| Pozivni broj | (+36) 25 |
| Veb-sajt | |
| http://www.perkata.hu/ | |
Perkata (mađ. Perkáta) je grad u Mađarskoj. Elesalaš se nalazi u okviru županije Fejer.
Geografske odlike naselja[uredi | uredi izvor]
Perkata, čije je ime keltskog porekla, bila je naseljena u okrugu Fejer, na lesnoj visoravni prošaranoj dolinama na istočnoj ivici Mezofelda. Do naselja se može doći drumskim putem: iz Budimpešte autoputem M6, ili iz Sekešfehervara sa severa, iz Dunaujvaroša sa juga autoputem 62. Glavni put zaobilazi naselje do čijeg se centra stiže samo putem 62 118. Do sela se može doći od Adonja i M6 putem 6208.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Na ovom području postoji oko šezdeset arheoloških nalazišta, uglavnom duž vodotoka koji pripadaju vodosistemu Cikolaji. Keltski relikti su iz III–II veka p. n. e. poznate pod imenom latenska kultura i groblja iz bronzanog doba iskopavani su od 18. veka, ali su mnoga nalazišta poznata i iz rimskog i migracionog doba. Jedno je od naseljenih mesta keltskog naselja iz gvozdenog doba. Tokom perioda između I–IV. veka, Rimljani su zaposeli prostor, ali i ovde možemo pratiti tragove seobenih kretanja. Područje oko Perkate, zajedno sa čitavim lesnim grebenom u Mezefeldu, bilo je deo kneževskog smeštajnog područja u 10. veku.
Tokom XIII–XVI veka naselje je bilo okupirano kunima. Naselje iz ere Arpad, koje je uništeno tokom invazije Tatara, zamenjeno je Kunima koji su pripadali organizaciji kapetanije hantoseki kun. Kuni su svoju crkvu je obnovili 1417. godine. Njegovo staro ime se prvi put pominje u svedoci Pipa Ozoraija, arhiepiskopa temeškog 1417. godine. Za vreme turskog potčinjavanja selo je opustelo, a posle proterivanja Turaka ovde su stigli Južni Sloveni (uglavnom doseljenici iz Raci). Njihovim zalaganjem razvio se u značajno selo, čemu su u velikoj meri doprineli njegov geografski položaj i klimatske karakteristike.
U prošlosti naselja u prvoj četvrtini XVIII. veka najveću ulogu odigrala je porodica Đer. Od Marije Terezije, Ferenc Radvanji Đeri (IV) je 25. juna 1775. dobio Perkatu, gde je posadio vinovu lozu, osnovao školu i dao izgraditi rimokatoličku crkvu o svom trošku. Njihov dvorac je sagrađen 1820. godine. Jedan od članova porodice, Terezija Đer (1843–1936), odličan upravnik imanja i dobrotvor sela, živela je ovde do kraja života. Njenom smrću završilo se stopedeset godina vezanih za delatnost porodice Đer.
Broj stanovništva u XIX. veku, od početka 20. veka pa do danas kreće se između 3.500 i 6.000 ljudi, broj stanovnika sela sada je oko 4.000 ljudi, a broj stanova je 1.573, površina je 7.452 hektara, od čega unutrašnji deo je površine od 436 hektara. Naselje je poljoprivredno.
Perkata ima osnovnu škola Maćaš Hunjadi i Centar za opšte obrazovanje, u čijem okviru su biblioteka Jožef Atila i obdanište.[3]
Deonica autoputa 62 koja zaobilazi Perkatu predata je 28. juna 2012. godine.[4]
Populacija[uredi | uredi izvor]
Tokom popisa 2011. godine, 84,2% stanovnika se izjasnilo kao Mađari, 2,7% kao Romi, 0,3% kao Nemci i 0,3% kao Rumuni (15,5% se nije izjasnilo, zbog dvojnog identiteta, ukupan broj veći može biti na 100 %).
Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 40,5%, reformisani 3,1%, luterani 0,5%, grkokatolici 0,5%, nedenominacioni 28,5% (26,3% se nije izjasnilo).[traži se izvor]
Gradonačelnici[uredi | uredi izvor]
- 1990–1994: Đerđ Radecki (nezavistan)[5]
- 1994–1998: Đerđ Radecki (nezavistan)[6]
- 1998–2002: Đerđ Radecki (nezavistan)[7]
- 2002–2006: Đerđ Radecki (nezavistan)[8]
- 2006–2007: Balaž Šomođi (Fides)[9]
- 2007–2010: Balaž Šomođi (Udruženje za građansku solidarnost Perkata-Fides-KDNP)[10]
- 2010–2014: Balaž Šomođi (Udruženje za građansku solidarnost Perkata-Fides-KDNP)[11]
- 2014–2019: Balaž Šomođi (Udruženje za građansku solidarnost Perkata-Fides-KDNP)[12]
- 2019–2020: Balaž Šomođi (Udruženje za građansku solidarnost Perkata-Fides-KDNP)[13]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Fejér megyei kistérségek összehangolt stratégiai programja” (PDF). Sárvíz Térségfejlesztő Egyesület. 2001. str. 29—34. Arhivirano iz originala (pdf) 2013-05-15. g. Pristupljeno 2012-07-11.
- ^ Popis stanovništva
- ^ „Hunyadi Mátyás Általános Iskola”. perkata.hu (Perkáta Nagyközség hivatalos honlapja) (na jeziku: magyar). Perkáta Nagyközség Önkormányzata. Arhivirano iz originala 2014-12-16. g. Pristupljeno 2014-12-16.
- ^ Podaci na 24.hu
- ^ „Perkáta települési választás eredményei” (txt) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 1990. Pristupljeno 2020-02-21.
- ^ „Perkáta települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 1994-12-11. Pristupljeno 2020-01-24.
- ^ „Perkáta települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 1998-10-18. Pristupljeno 2020-03-25.
- ^ „Perkáta települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2002-10-20. Pristupljeno 2020-03-25.
- ^ „Perkáta települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2006-10-01. Pristupljeno 2020-03-25.
- ^ „Perkáta települési időközi választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2007-10-07. Pristupljeno 2020-05-31.
- ^ „Perkáta települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2010-10-03. Pristupljeno 2020-01-24.
- ^ „Perkáta települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2014-10-12. Pristupljeno 2020-01-24.
- ^ „Perkáta települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2019-10-13. Pristupljeno 2022-07-15.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Mapa ulica Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. maj 2011)
