Petrohemija (Pančevo)
| HIP-Petrohemija | |
|---|---|
| akcionarsko društvo | |
| Delatnost | petrohemijska industrija |
| Osnovano | 1977. |
| Sedište | Pančevo,  Srbija |
Rukovodioci | Velimir Unković, generalni direktor |
| Proizvodi | PEVG, PENG, Etilen, Propilen, (PVC, VCM) |
| Veb-sajt | www |
HIP-Petrohemija − Pančevo, (HIP ”Petrohemija“ − Pančevo) je industrijsko-petrohemijski kompleks sa sedištem u Pančevu, Spoljnostarčevačka 82.
Pogoni-Fabrike[uredi | uredi izvor]
Petrohemija − Pančevo okuplja devet baznih pogona.
- Fabrika Etilen − glavni proizvod su gasno tečni proizvodi etilen, propilen i etilendihlorid (EDC)
- Fabrika PEVG − Polietilen visoke gustine, plastika
- Fabrika PENG − Polietilen niske gustine, plastika
- Fabrika PVC − Polivinilhlorid za proizvodnju PVC cevi i fitinga (fabrika NIJE oštećena tokom bombardovanja 1999. godine), ali ne radi od bombardovanja.
- Fabrika VCM − fabrika za proizvodnju vinil hlorid monomera (sirovina za Fabriku PVC-a) fabrika je oštećena uništena tokom bombardovanja 1999. godine), a dokrajčena je 2000. godine
- Fabrika Elektroliza − Hloralkalna elektroliza (fabrika delimično uništena tokom bombardovanja 1999. godine)
- Fabrika PE cevi i fitinga Petroplast-cevi za vodu, gas i PTT(za optičke kablove)
- Fabriku ѕa proiѕvodnju PVC plastike u obliku granula u Crepaji. Panonijaplast.
- Fabrika FSK (Proizvodnja sintetičkog kaučuka)
- Fabrika Energetika − Zadužena je za Proizvodnju i Distribuciju energetskih fluida:
- Fabrika za obradu voda − Tretman i prerada industrijskih otpadnih voda
Petrohemija takođe ima veliki broj pratećih službi kao što su Laboratorija i Tehnički centar za polimere (LTCP), održavanje(elektro, instrumentalno, mašinsko), magacinska služba, zaštita na radu, fizička zaštita...
Istorija[uredi | uredi izvor]
Pogoni su izgrađeni u periodu od 1971. do 1980. godine, sa tim što se za start fabrike računa 1977. godina, kada je startovao pogon ”Etilen“−a (Piroliza sirovog benzina) kao bazni pogon za ostale pogone.
Uspon[uredi | uredi izvor]
U periodu od 1977. do 1989. Hip-Petohemija je uspela da iz svog poslovanja isplati sva kreditna zaduženja iz perioda gradnje fabrika i da postane ugledni privredni subjekt. Njena izvozna orijentacija i odlični poslovni rezultati umnogome su doprinosili razvoju zemlje i dobrobiti ljudi. Novo državno rukovodstvo Srbije, pod vođstvom Slobodana Miloševića je potpuno preokrenulo situaciju. Zavisna od uvoza, Petrohemija je zbog sankcija koje su Srbiji uvele Ujedinjene nacije, morala do potpuno zaustavi proizvodnju između 1992. i 1996. Iako nije radila, Petrohemija je nastavila da zapošljava isti broj ljudi, gomilajući dugove prema državi i ostalim preduzećima, postajući najzaduženije preduzeće u Srbiji. Očuvanje proizvodnih fabrika je predstavljano od rukovodstva kao neverovatan uspeh državnog rukovodstva.
Katastrofa[uredi | uredi izvor]
U Pančevu je oko 4:30 4. aprila 1999. godine sa dve rakete bombardovana rafinerija nafte, pogođena RJ Energana. Poginula su 2 radnika a 4 zadobilo teške telesne povrede.
Tokom NATO bombardovanja 1999. znatno je oštećena Fabrika VCM, i Elektrolize, dok su ostale fabrike pretrpele manja oštećenja. Iako oštećena, pod NATO bombama i raketama, Petrohemija nije zaustavila svoj rad. Dodeljen joj je status „preduzeće od posebnog značaja za zemlju“ od strane vlasti SPS-JUL. To navodno ukazivanje poštovanja, na žalost, značilo je da je Petrohemija je proglašena za fabriku koja mora raditi tokom bombardovanja, izlažući opasnosti od uništenja i hemijskog udesa Pančevo Beograd, kao i zaposlene kojima je bilo naređeno da rade tokom NATO bombardovanja.
Nova srpska vlast, ustoličena posle petooktobarskih promena, dovodi novo rukovodstvo u Petrohemiju, opterećenu sve većim dugovima. Petrohemija ubrzo dobija nalog za potpuno rušenje oštećene fabrike WCM, kao i dela fabrike Elektrolize. Posledica pogubne vlasti Slobodana Miloševića, koji je prvo prepustio Petrohemiju sankcijama, a onda NATO bombama su sledeće: 1. onemogućen je rad petrohemijinoj fabrici PVC (koja nije bila oštećena u bombardovanju) 2. uklonjena je i uništena jedina peć za ekološko (bezbedno) spaljivanje opasnog otpada, koju je Srbija ikad imala 3. Petrohemija je i formalno ostala bez 30% svojih proizvodnih kapaciteta (imala ih je samo na papiru posle bombardovanja).
Pad[uredi | uredi izvor]
- 2004. godine Hip-Petrohemija dospeva pod čvrsto državno rukovođenje, gubeći samostalnost u kreiranju poslovne politike preduzeća. I dalje ima ogromne dugove, koji sve više rastu i opterećuju srpsku privredu. Znatan deo svojih ovlašćenja u upravljanju Hip-Petrohemija, država prenosi na svoje preduzeće NIS (Naftna Industrija Srbije), glavnog poverioca. NIS sprovodi svoju kadrovsku politiku u Petrohemiji, obezbeđujući na taj način presudan uticaj na kreiranje poslovne politike u Petrohemiji, sa ciljem prisvajanja pozitivnih rezultata Petrohemijinog poslovanja, dajući joj za uzvrat svoje negativne rezultate. Zahvaljujući nastojanjima NIS-a, a uz blagoslov Vlade, 2005. i 2006. godine poslovni dobitak NIS-a u potpunosti je bio jednak poslovnom gubitku Petrohemije. Petrohemija se nastavlja da pravi dugove i da ne plaća račune.
Decembra 2008. (25.12.2008.) započinje medijska likvidacija Petrohemije. U medijima počinje organizovana satanizacija Petrohemije kao preduslov i uvertira njene fizičke likvidacije. Kao argumenti iznošeni su neistiniti podaci: o visini plata radnika, i zaduženju preduzeća. U javnosti se permanentno stvarala negativna slika o ovom uzornom kolektivu i najvećem srpskom izvozniku. Medijska likvidacija je uspešno završena 24. juna 2009. tako da je javnost sa odobravanjem ("Bilo je već krajnje vreme“, „Tako im i treba, neka vide kako je nama") primila vest da je Hip-Petrohemija AD zaustavljena. Najava vladajuće garniture da će između 500 i 900 radnika biti proglašeni za višak i udaljeni iz preduzeća, a da će preostalima radnicima u hemijskoj industriji, plate biti duplo smanjene, definiše strategiju „nultog ekonomskog razvoja“. Nije se tražila alternativa otpuštanju. Sa manjim brojem lošije plaćenih ljudi ne mogu se očekivati značajni proizvodni i poslovni rezultati, već brže ili sporije umiranje ove firme. Sistem negativne selekcije doveo je do toga da nova generacija nije uspela da sačuva ovaj proizvodni kompleks, koji je prethodna generacija stvorila, otplatila i predala joj na upotrebu. Treba priznati da je ista ta prethodna generacije izabrala državno rukovodstvo koje je tokom 1990-ih sve to uništilo.
Period restrukturiranja[uredi | uredi izvor]
24. septembra 2009 jedan ministar je prisustvovao startu glavnog pogona, Etilen, i najavio oporavak HIP Petrohemija kroz investicije u narednom periodu. Država je dala kredit za start od 10 miliona evra. Glavni isporučioci osnovne sirovine su snizili cene, Lukoil čak za 50%, dok je Gasprom pristao na sniženje cena i isporuke posle stavljanja tri pogona HIP Petrohemije pod hipoteku (Trafo-stanica, Energetika i Otpadne vode). Međutim od samog starta stvari se kreću veoma traljavo. Snabdevanje sirovim benzinom nije normalizovano, tako da fabrika radi smanjenim kapacitetom, fabrika je i dalje na ivici likvidnosti, a tržište je izgubljeno tokom 3 meseca stajanja u 2009 godini. Investicije koje su obećane još uvek se ne realizuju, iako postoji veliki potencijal. Inače nekadašnji kapacitet baznog pogona, Etilen, od 76 tona prerade sirovog benzina na sat posle bombardovanja nije moguće dostići. Trenutno se radi sa 40-55 tona, što je i dalje nedovoljno za pozitivno poslovanje. Da bi fabrika bila u plusu, neophodno je dostići barem 62-63 tone na sat, i da ostali pogoni rade punom parom, a tržišta koja su izgubljena budu povraćena.
Proizvodi[uredi | uredi izvor]
Osnovni proizvodi pančevačke Petrohemije obezbeđuju sirovine za različite oblasti industrije − etilen, propilen, C4 frakcije, lož ulje (iz procesa prerade benzina), pirolitički benzin, metil-tercbutiletar i 1,3-butadien.
O fabrici[uredi | uredi izvor]
Kompleks HIP ”Petrohemija“ − Pančevo zauzima 328 hektara u industrijskoj zoni Pančeva, u Elemiru kod Zrenjanina i Crepaji kod Pančeva. Godišnja proizvodnja je oko 800.000 tona različitih petrohemikalija, što je svrstava u najveće izvoznike u Srbiji.