Црепаја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црепаја
Crepaja, Orthodox Church.jpg
Православна црква у селу
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Ковачица
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 4364
 — густина 64/км2
Географске карактеристике
Координате 45°00′20″ СГШ; 20°38′05″ ИГД / 45.005666° СГШ; 20.634666° ИГД / 45.005666; 20.634666Координате: 45°00′20″ СГШ; 20°38′05″ ИГД / 45.005666° СГШ; 20.634666° ИГД / 45.005666; 20.634666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 75,4 км2
Црепаја на мапи Србије
Црепаја
Црепаја
Остали подаци
Поштански број 26213
Позивни број 013
Регистарска ознака PA

Црепаја је насеље у Србији у општини Ковачица у Јужнобанатском округу. Налази се на прометном путу Панчево-Ковачица, и жељезничкој прузи Зрењанин-Панчево. Урбано је насеље, са свим погодностима за живот, које се интензивно развија. Према попису из 2011. било је 4364 становника. У националној структури преовладава српско становништво.

Историја[уреди]

Не постоје поуздани подаци о томе одакле Црепаји данашњи назив. Мало је вероватно да се име села може довести у било какву везу са чувеном породицом Цреповица из половине XVI века, која је важила као властеоска, па чак и магнатска са великим поседима у Банату. Назив села највероватније треба повезати са „црепуљом“, земљаним судом у којем се на примитиван начин пекло тесто пошто се затрпа у врућ пепео.

До данас позната најстарија историјска документа у којима се помиње Црепаја јесу Крушевски поменик, Пећки поменик и Пећки кастиг. По Крушевском поменику који има 169 листова, на листу 35 забележено је место „Црепаја“, а на листу 150 „Мала Црепаја“. Ни у једном листу овог поменика нису уписане године, а најстарији запис са уписаном годином налази се на листу 32 „Место Будимла в лето 7114 (1606)".[1]

Како је место Црепаја уписано на листу 35, може се претпоставити да је путовање калуђера по Банату уследило на самом почетку XVII века, дакле између 1606. и 1625. године.

На простору данашњег насеља Црепаја, након ослобођења од Турака налазила се коморска пустара Црепаја, коју су чиниле целине - Велика и Мала Црепаја. Насеље је опустело око 1700. године. Године 1773. била је још пустара "Мала Црепаја". Пустара "Велика Црепаја" била је годинама (1740-1749) закупљена од оборкнеза Стаје из Неузине, који је ту напасао своју стоку. Мала Црепаја, око старог Чола-башиног бунара из турског времена, је насељена Србима 1774-1775. године, да би ушла у банатску војну границу, Илирско-банатску регименту.[2] Ту се населило око 1000 Срба из околине: Панчева, Јабуке (старе), Сефкерина, Ковна и Јарковца. Било је најмање још три накнадна насељавања Црепаје. Око 1800. године доселила се и једна група Румуна (банатске Хере). Први податак о становништву је из 1777. године када се каже да у месту има 136 православних домова. А 1791. године било је 1185 становника. Према извештају из 1789. године у Црепаји је осим 164 граничарске куће, било од јавних зграда - православна црква и школа, обер-официрки стан и гостионица - свратиште са шупом. Крајем 1918. године Коло српских сестара у Црепаји под председништвом Олге Дурсе, је дало прилог у новцу и храни за сиромашну изгладнелу децу. У Црепаји је 25. новембра 1926. године одржан велики опозициони збор лидера Самосталне демократске странке Светозара Прибићевића. Радикали су изрежирали контрамитинг, и дошло је до великих немира и сукоба између присталица двеју странака, испао скандал који су били осуђени у јавности. Потукли су се испред бине, народни посланици Панчевци, Лаза Шуваковић и Дуда Бошковић. Једне септембарске ноћи 1929. године лопови су опљачкали црепајски млин власника Саве Стејића, и на двоколицама однели у атар села и разбили Вертхајмову челичну касу, тешку 300 килограма.[3] у Црепаји је умрла 14. новембра 1933. године, најстарија становница села Персида Бранков, стара 104 године. Лаза Прванов лидер "Борбаша" у Црепаји је 1936. године победио на општинским изборима, и затим цео месни одбор ЈНС, превео у Стојадиновићеву странку ЈРЗ. Дана 10. јанура 1938. године у Црепаји је одржано Другарско вече месног Удружења четника, на којем је био и говорио славни комитски војвода Коста Пећанац.[4] Општина Црепаја је 1940. године добила електрично осветљење, након стечаја расписаног крајем 1939. године.

Црква и школа[уреди]

Православно парохијско звање у Црепаји, је основано 1774. године. Црквене матице крштених се воде од 1798. године, а матице венчаних и умрлих од 1800. године. Први свештеник поп Лука Илијевић, који је 1774. године дошао са насељеницима из Иланџе, службовао је до 1795. године. Њега је заменио син Михајло (парох 1795-1819). Прва црква у Црепаји саграђена је код старог бунара 1776. године , две године после оснивања села. Црква је постојала све до 1822. године, када је почело зидање данашње цркве без торња. Торањ је дозидан 1835. а унутрашње осликавање завршено је 1860. године. Иконостас цркве урадио је академски сликар Јован Поповић. Црква је споља оправљана 1924. године када је расписан стечај на мањак. За зидарски, лимарски и сликарски посао трошај је по предрачуну износио 83.130 динара.[5] Капела посвећена Св. Кузми и Дамјану, у атару на потезу Звездош, грађена је 1928. године. Друга капела, она на потезу Стари виногради настала је још у 19. веку, а посвећена је празнику Усекованију. Оба парохијска дома су из 20. века.[6] Године 1846. у Црепаји (Czrepay) је било 4100 православаца, а у три парохије служили су свештеници: Павле Илијевић, Евтимије Јосиповић, Арон Кнежевић док је капелан био Теодор Поповић.

Прву школу Црепаја је направила 1777. године, а школску децу је учио поп Лука.[7] У православној народној "тривијалној" школи 1846. године било је 445 ученика, са којима су радили учитељи Трифон Радованчев и Сава Арсенијевић. Расписан је 1882. и 1885. године стечај за место учитеља у српској општинској школи у Црепаји, са платом годишњом од 500 ф. Априла 1884. године постављена приправница у школи у Црепаји, учитељица Софија Косанић. Године 1888. у Црепаји су српски учитељи Љубомир Ђурин (ту и 1879) и Светозар Бајић. Ђурин је био претплатник Змајевог шаљивог листа "Стармали" 1879-1889. године. Бајић је био сарадник часописа "Стражилово" 1886-1888. године. До 1890. године учитељица у Црепаји била је Даница Ђакова (ту од 1884).

Лазар Илијевић (1855-1888) српски народни учитељ рођен у Црепаји. После пет разреда реалке у Панчеву, завршио Учитељски течај у Сомбору. Радио девет година до смрти, као учитељ у Чакову. Био је одушевљен за свој позив, вели родољуб и друштвено активан. Учествовао је у оснивању чаковачких, читаонице и певачког друштва, чији је био тајник (секретар).[8] У црепајској школи ученици четвртог разреда основне школе, су 1933. године по упутству учитеља Михајла Тодоровића израдили веома лепу и прецизну карту Краљевине Југославије, чија је површина износила чак 12 метара квадратних.[9] За награду њих 114 ученика су 1934. године, ишли на екскурзију у Београд, где им је била домаћин редакција дневног листа "Време".

У месту је 1838. године отворена и Немачка тривијална школа, у којој се учило на немачком језику.[10] Сликар Урош Предић из Орловата је похађао ту трогодишњу немачку "нормал" школу 1866-1868. године, да би четврти разред завршио у панчевачкој школи 1869. године. Предића су уписали у Црепају, где је становао код ујака трговца Илијевића, да би овладао немачким језиком, спремајући се тако за захтевну гимназију у Панчеву.[11]

Знаменити Црепајци:

Демографија[уреди]

У насељу Црепаја живи 3898 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,6 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 1607 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[12]
Година Становника
1948. 4.641
1953. 4.914
1961. 5.516
1971. 5.289
1981. 5.369
1991. 5.128 5.080
2002. 4.855 4.939
Етнички састав према попису из 2002.[13]
Срби
  
4.280 88,15 %
Роми
  
311 6,40 %
Македонци
  
67 1,38 %
Словаци
  
35 0,72 %
Мађари
  
31 0,63 %
Југословени
  
23 0,47 %
Црногорци
  
10 0,20 %
Хрвати
  
7 0,14 %
Бугари
  
5 0,10 %
Румуни
  
4 0,08 %
Албанци
  
4 0,08 %
Чеси
  
3 0,06 %
Руси
  
2 0,04 %
Муслимани
  
2 0,04 %
Словенци
  
1 0,02 %
непознато
  
6 0,12 %


Просвета и култура[уреди]

Дуга традиција школства је нешто што издваја Црепају од многих средина. Наиме, одмах након формирања насеља 1774. године формира се и прва школа у дому свештеника 1777. и од тог времена до данас она постоји у разним облицима без прекида. Сигурно је и географски положај Црепаје, близина града и релативно имућно становништво утицало на потребу за образновањем мештана тако да је 1935. по истраживањима Светолика Д. Миловановића , Црепаја имала највећи број школованих људи у Банату. Најпознатији Црепајачки ђаци су Михајло Пупин и Урош Предић.

Данашња школа носи име локалног младог скојевца Саве Жебељана и смештена је у две простране зграде изидане 1955. и 1978.

У Црепаји се налази и Дом Културе Мита Живков — Лала који се налази у згради подигнутој 1965. године. У просторијама Дома Културе налази се и сеоска библиотека која је основана 1965. године. У њој се налазе и издања црепајачких писаца:

  • Монографија Црепаја 1660-1918(Банатски форум,1996) — Петар А. Идворац (1912-1986)
  • Из живота једног ц.к официра аустриско-србског военог кора у години 1948. и 1849.народног устанка србског , Мемоари (Матица српска) — Јован Стефановић Виловски , војник-официр, научник, хидролог и писац
  • Хроника Пламен над Црепајом(Нови Сад,1966) — Ђорђе Влајић(1920-1997)
  • Штива Из области правних наука — др. Душан Ж. Николић, декан правног факултета у Новом Саду
  • Романи Црепајачки Ђилкош , Црне натикаче Душан Балан
  • Збирке песама Мој Гост , Ја, Јелена Панонска , Сазвежђе сребрних птицаЈелена Боснић
  • Збирке песама Бесанице , Одбегле речиСпоменка Жегарац
  • Збирка песама Под фењерима звезда , кратке приче Насмејани Банат , Из прашњавих банатских сокакаНикола Цинцар, новинар
  • Црепаја за успомени и дуго сећање(Црепаја,2000) , Ђачка свеска сећања(Црепаја,2002) Стојанка Жегарац, наставник историје
  • Где су моји корени(Вукушица,2005.) Марија Рајков Дабић

Спорт[уреди]

У Црепаји се тренутно налазе три активна клуба : ФК Војводина , КК Дружина Козловац и ОРК Црепаја.

Корени Црепајачког фудбала потичу још из 1929. године када је и основан фудбалски клуб Војводина. Највећи успех забележен је у периоду 1987—1995. године, када се ФК Војводина такмичио у Бантској зони која је тада била по рангу четврта лига у тадашњој СФРЈ. Црепаја је одувек била синоним за жесток и квалитетан фудбал за шта су заслужне многе генерације.

Ако је иједна спортска дисциплина Црепају учинила познатом у ширем окружењу то је био рукомет. Зенит је достигнут шездесетих и седамдесетих игром у Војвођанској лиги. Омладински рукометни клуб Црепаја основан је и регистрован 1957. године.

Такође, један од активнијих клубова у месту јесте Кошаркашки клуб. Корени црепајачке кошарке датирају још пре 40-так година када је група ентузијаста, студената и средњошколаца изградила кошаркашко игралиште са подлогом од шљаке. Клуб се 1967. укључује у II Војвођанску лигу. Касније се укључује у Јужнобанатску лигу и постигнутим резултатима одлази на квалификације за I Војвођанску лигу 1976. године. Велики успех остварен је и у купу КС Војводине када је клуб стигао до полуфинала. Од сезоне 2013-2014 КК Дружина Козловац такмичи се у Другој РЛ Север Група Југ која је по рангу четврта лига у Србији.

У Црепаји се од 1994. године одржава манифестација „Црепајачки фијакер“ у организацији Коњичког клуба Липицанер[15].

Референце[уреди]

  1. Пећки поменик и Пећки кастиг Крушевском поменику.:35
  2. Срета Пецињачки: "Панчевачки дистрикт 1717-1773. године", Нови Сад 1985. године
  3. "Време", Београд 1929. године
  4. "Правда", Београд 1938. године
  5. "Време", Београд 1924. године
  6. Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.
  7. Срета Пецињачки: "Граничарска насеља Баната (1773-1810)", други том, Нови Сад 1985. године
  8. "Школски лист", Сомбор 1888. године
  9. "Време", Београд 1933. године
  10. Андрија Огњановић: "Граничарске народне школе и њихови учитељи на територији Војводине од 1774. до 1872. године", Нови Сад 1964. године
  11. Радоје Драшковић: "Чика Урош", Орловат 2013. године
  12. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  13. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  14. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  15. „Фијакеријада у Црепаји”. Радио телевизија Панчево. 26. 04. 2011. Приступљено 9. 1. 2012. 

Спољашње везе[уреди]

Мапа општине Ковачица