Pivara Pančevo
| Pivara Pančevo | |
|---|---|
 | |
| Delatnost | Proizvodnja piva |
| Osnovano | 22. maj 1722. |
| Ugašeno | 2008. |
| Sedište | Pančevo Srbija |
Pivara Pančevo je osnovao Abraham Kepiš iz Požuna. On je na osnovu ugovora sa Zemaljskom administracijom 12. januara 1722. godine dobio licencu da otvori fabriku, a zvanično je počela sa radom 22. maja iste godine. Najveći razvoj dostigla je u vlasništvu porodice Vajfert. Fabrika je radila do 2008. godine kada je otišla u stečaj.[1][2]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Privatno vlasništvo[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Fabriku je osnovao Abraham Kepiš, Jevrejin iz Požuna. Zeljaljska administracija je sklopila ugovor sa njim 12. januara 1722. godine i dala mu je u zakup pravo da u sedištima distrikta, Pančevu, Uj Palanki i Karansebešu uredi pivare. Pivare su počele sa radom već 22. maja 1722. godine. Zemaljska administracija nije bila zadovoljna pivom i 4. novembra 1725. godine oduzela je Kepišu pravo zakupa i dala drugom Jevrejinu Volfu Menceru. Zakupci će se smenjivati sve dok Sebastijan Kracajzen nije otkupio pivaru 1781. godine. Nedugo zatim, ponovo je usledilo nekoliko smena vlasnika pivare, a najpoznatiji među njima su bili Valentin Berger i Ignac Hajzer.[3]
Pivaru je 1847. godine sa samo 21 godinom preuzeo Ignac Vajfert. On je u pivarskim centrima širom Evrope stekao stručnost, a pored toga bio je i veoma ambiciozan. Nije odmah mogao da ispolji svoje sposobnosti zbog burnih događaja 1848/49. godine. Čim su se prilike konsolidovale prionuo je na posao i izvršio adaptaciju pivare. Ona je u svakom trenutku mogla da proizvede pivo donjeg vrenja, te je počeo da izvozi pivo. Tražio je da se celokupna proizvodnja piva izvozi u Srbiju i da bude oslobođena oslobođena od trošarine u zemlji. Mnogo je ulagao u fabriku i želeo je da ona dobije status „Provincijske fabrike”. U adaptaciju pivare je sa proleća 1857. godine uložio više od 50.000 forinti. Kupio je opremu koja je odgovarala svim zahtevima savremenog pivarstva. Parna mašina od 6 konjskih snaga je pokretala ostale mašine, a proizvodnja je porasla sa 3.000 kofa 1847. godine na 20.000 kofa godišnje. Zemljska generalna komanda je 7. oktobra dodelila pravo „Provincijske fabrike”.[4]
Ignac je starijem sinu Đorđu Vajfertu podigao pivaru u Beogradu, a ovu u Pančevu je namenio svom mlađem sinu Hugu. On se zvanično nije skroz povukao iz firme, ali se uglavnom posvetio prodaji žitarica. Međutim, Hugo je rano umro 1885. godine, a Ignac je ovaj udarac teško podneo. Utehu je pronašao u radu. Početkom XX veka proširio je proizvodnju na flaširano pivo. Umro je u dubokoj starosti 11. januara 1911. godine.[5]
Nakon Prvog svetskog rata brigu o fabrici preuzimaju naslednici, međi kojima i Đorđe Vajfert. Preduzeće posluje kao „Pivara I.M. Vajfert“ sve do 30. septembra 1936. godine, kada postaje deoničarsko društvo registrovano pod nazivom „I.M. Vajfert, pivara i fabrika slada D.D.“. Promena u statusu nije imala nikakve suštinske posledice jer su svi suvlasnici bili članovi porodice Vajfert.[1]
Državno vlasništvo[uredi | uredi izvor]
Posle Drugog svetskog rata rešenjem vlade NR Srbije od 3. novembra 1946. godine Pivara ulazi u državno vlasništvo. Pivara se od novembra 1946. godine zvala „Narodna pivara”, sve do početka 1950. godine kada se rešenjem Prezidijuma NR Srbije fuzioniše sa beogradskim pivarama „7. juli” i Pivarom „Beograd”. U Jugoslaviji je od strane KPJ počeo da se sprovodi i privredni i društveni model koji se naziva Radničko samoupravljanje. Osnovna ideja se svodila na prebacivanje upravljanja preduzeća u ruke radnika i odvajanje države od privrede. Formirani su radnički saveti koji su upravljali preduzećima, njih su birali i razrešavali radni kolektivi. Mandat im je trajao godinu dana. Izbori za prvi radnički savet su održani 25. avgusta 1950. godine i na njima je izabrano 16 članova. U oovom periodu fabrika je i dalje radila sa mašinama nasleđenim od stare vajfertove pivare. Prva značajna ulaganja kako bi se obnovila oprema izvršena su 1954. godine, a zatim i 1958. godine.[6]
Godine 1960. se proizvodilo uglavnom standarno pivo od 12% sladnog ekstrakta, da bi se sledeće godine prešlo na proizvodnju crnog piva „Nacional”, ali i na dve nove vrste specijalnog piva: svetlo „Elit” od 16% i tamno „Nektar” od 18% sladnog ekstrata.[7]
Od strane države pokrenuta je inicijativa već 1962. godine za reorganizaciju poljoprivrednih organizacija i prehrambene inustrije. Na sednici skupštine opštine Pančevo doneta je odluka 25. septembra da se formira Poljoprivredno industrijski kombinat „Tamiš” u koji je ušla i Pivara.[8]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Vajfertova pivara”. pancevo.com. Pristupljeno 4. 7. 2018.
- ^ „Pančevačka pivara prestaje da radi”. b92.net. Pristupljeno 4. 7. 2018.
- ^ Koršoš & Trifu 1979, str. 17–35.
- ^ Koršoš & Trifu 1979, str. 35–51.
- ^ Koršoš & Trifu 1979, str. 52–53.
- ^ Koršoš & Trifu 1979, str. 121–135.
- ^ Koršoš & Trifu 1979, str. 149.
- ^ Koršoš & Trifu 1979, str. 161–162.