1950
(преусмерено са 1950.)
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1950 на Викимедијиној остави.
| |
1950. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар — Избори у Египту: убедљива победа партије Вафд, Мостафа Ел-Нахас ће бити премијер до 1952.
- 6. јануар — Велика Британија признала НР Kину, овог месеца то чине и четири скандинавске земље и Швајцарска, Холандија у марту.
- 12. јануар — Судар британске подморнице ХМС Труцулент (П315) и шведског танкера у естуару Темзе - 64 мртвих, углавном од хладноће.
- 12. јануар — Државни секретар САД Дин Акисон у говору о ободу одбране не помиње Јужну Kореју ни Тајван.
- 12. јануар — Њујорк Тајмс извештава да ће САД дати ограничену помоћ у случају напада на ФНРЈ.
- 13. јануар — Заузет амерички конзулат у Пекингу, ови затим затварају и остале канцеларије у НР Kини.
- 14. јануар — Први лет МиГ-17.
- 14. јануар — Генерални штрајк у Сајгону, поводом погибије двојице студената у окршају са француском полицијом и војском 9-ог.
- 15 - 22. јануар — Црква на Kипру организовала референдум у корист еносис-а са Грчком.
- 18. јануар — НР Kина је прва земља која признаје Хо Ши Минову Демократску Републику Вијетнам, на северу земље, а СССР 30-ог.
- 19. јануар — СССР и сателити бојкотују УН (до августа), пошто је одбијен њихов захтев да Савет безбедности избаци националистичку кинеску делегацију
- 23. јануар — Умро бугарски премијер Васил Kоларов, наслеђује га Влко Червенков (до 1956), који је и генерални секретар ЦK БKП (до 1954).
- 23. јануар — Пуч АПРА: прохоландска милиција покренула побуну у Бандунгу с циљем очувања федеративне Индонезије, покушај је брзо пропао.
- 24. јануар — Kлаус Фукс, немачки емигрант и физичар, признао у Лондону да је СССР-у преносио америчке и британске нуклеарне тајне.
- 24. јануар — Уједињене Провинције у Индији мењају име у Утар Прадеш (Утаракханд издвојен 2000).
- 26. јануар — Ступио на снагу Устав Индије - Доминион је сада Република, први председник је Рајендра Прасад.
- 26. јануар — Никсонов говор у Kонгресу "Случај Хис: лекција за амерички народ", у коме критикује Труманову администрацију, и његово раније залагање против Алгера Хиса, лансирају га у националној политици.
- 27. јануар — САД закључују споразуме о узајамној одбрани појединачно са свим чланицама НАТО.
- 28. јануар — Нестао Виктор Биака Бода, француски сенатор из Обале Слоноваче, наредних дана долази до врхунца једногодишњег насиља у колонији.
- 31. јануар — Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 9. фебруар — Сенатор Џозеф Макарти је одржао говор у ком је оптужио Стејт департмент да је пун комуниста, покренувши период политичких прогона познат као макартизам.
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — У суђењу које је трајало мање од 90 минута, немачко-британски физичар Клаус Фукс је осуђен за кршење Закона о државним тајнама за одавање Совјетском Савезу информација о пројекту Менхетн.
Април
[уреди | уреди извор]- 24. април — Формирана држава Јордан спајањем краљевине Трансјорданија и Палестине под јорданском окупацијом.
Мај
[уреди | уреди извор]- 5.— 6. мај — Цазинска буна устанак сељака на подручју Цазинске Крајине против неправедног и присилног начина откупа пољопривредних производа. Већином Срби на подручју Цазина, Велике Кладуше и Слуња дигли су побуну, коју је савладала Народна милиција (НМ), Одјељење за заштиту народа (ОЗНА) и Југословенска армија (ЈА). Петнаест устаника је стрељано, док је десетак страдало у непосредном окршају са војним снагама. Остали су осуђени на друштвено-социјални рад, а око 700 особа пресељено је на подручје општине Србац.
- 7. мај — Патријарх Гаврило је изненада, умро у Београду, а постојала је сумња да је отрован, пошто су се појавиле такве индиције.
- 9. мај — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Ерупција вулкана Мауна Лоа на острву Хаваи у Америци.
- 25. јун — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат.
- 27. јун — Скупштина тадашње ФНРЈ усвојила „Основни закон о управљању државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима од стране радних колектива“, што је означило почетак увођења радничког самоуправљања, које ће у Југославији трајати наредне четири деценије.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Изабран нови патријарх српски Викентије (до 1958).
- 1. јул — Укинута ограничења путовања за већину странаца у ФНРЈ.
- 1. јул — Потписан споразум о Европској платној унији која олакшава трговину на западу Европе (замениће је Европски монетарни споразум 1958-72).
- 2. јул — Хенри Куеуиле је француски премијер уместо Георгеса Бидаулта, већ за десет дана га смењује Рене Плевен (до марта 1951).
- 4. јул — Прва емисија Радија Слободна Европа, упућена Чехословачкој; овог лета и за Румунију, Мађарску, Пољску и Бугарску.
- 5. јул — Битка код Осана, јужно од Сеула: први сукоб за америчке трупе и прве жртве у борби.
- 5. јул — У Израелу је усвојен Закон Повратка: сваки Јеврејин има право уселити се у земљу.
- 5 - 6. јул — Врућине у Југославији, у неким местима изнад 40 °Ц.
- 6. јул — Згорзелечки споразум о граници Пољске и Источне Немачке на Одри и Ниси - Западна Немачка фактички признаје границу 1970. а формално уговором 1990.
- 7. јул — Резолуција 84 СБ УН позива чланице да помогну Јужној Kореји у одвраћању инвазије са севера. Настаје Kоманда Уједињених нација. Генерал Даглас МекАртур је сутрадан именован на њено чело.
- 9. јул — Први амерички заробљеник се обраћа преко севернокорејског радија - овакви случајеви ће у септембру довести до прве употребе термина браинwасхинг, "испирање мозга".
- 11. јул — Јулиус Росенберг је ухапшен у Њујорку а његова супруга Етхел следећег месеца (осуђени за шпијунажу 1951, погубљени 1953).
- 12. јул — Тањуг објављује а покрете совјетских трупа у Мађарској, Румунији и Југославији изазивају ратну психозу.
- 13. јул — Западна Немачка постаје чланица Савета Европе, месец дана касније и Протекторат Сарланд.
- 16. јул — Финале ФИФА Светског првенства, пред скоро 200.000 гледалаца: Уругвај - Бразил 2:1. Југославија ретроспективно 5. место (прво учешће од 1930).
- 17. јул — Завршавају се саслушања Тyдингсовог комитета у САД: демократска већина сматра да људи са МекКартхијевог списка нису коминусти ни симпатизери.
- 14 - 21. јул — Битка за Тајон (Даејеон): Севернокорејци заузимају важан град али Американци су им успорили напредовање, тако да је успостављен појас око Пусана.
- 22. јул — Белгијски краљ Леополд III се вратио у земљу након десет година. Четири дана касније почиње генерални штрајк, углавном у Валонији.
- 23. јул — Влада ФНРЈ потписала уговор са хуманитарном организацијом ЦАРЕ (помоћ гладнима).
- 24. јул — Прва ракета је лансирана са Капе Канаверала на Флориди, сондажна РТВ-Г-4 Бумпер.
- 22 - 25. јул — Битка за Џонгдонг: нови тактички успех Севернокорејаца, али и ново успоравање.
- 26. јул — Снаге НР Kине се искрцале на острво Дадан близу Амоја (Xиамена) али су одбијени.
- 26 - 29. јул — Масакр код Но Гун Рија: Американци су убили 250-300 избеглица, укључујући жена и деце, за шта су били овлашћени због инфилтрације севернокорејских војника (шире познато од '90-тих).
- 27. јул — Хадоншка заседа на југу Kореје, погинуло је преко 300 Американаца.
- 29. јул — Њујорк Тајмс извештава о протестном маршу 500 сељака у Београду (или према Београду), због великих репресије и принудног откупа намирница.
- 31. јул — Потписан Уговор о миру и пријатељству између Индије и Непала: слобода кретања, становања, рада, власништва некретнина.
Август
[уреди | уреди извор]- 20. август — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена 9. шаховска олимпијада. То је прва шаховска олимпијада која је организована после 11 година паузе, настале првенствено због Другог светског рата, али и каснијих неспоразума у Међународној шаховској организацији (ФИДЕ) насталих углавном из политичких разлога, као манифестација блоковске поделе и последица Хладног рата.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 11. септембар — У Дубровнику (ФНРЈ) је затворена 9. шаховска олимпијада. Златну медаљу освојила је екипа домаћина — Југославија, сребро је освојила Аргентина, док је бронзана медаља припала репрезентативцима Западне Немачке. Иначе, то је било прво спортско такмичење на којем се појавила репрезентација Западне Немачке.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Трупе УН прешле 38. паралелу у Kореји.
- 1. октобар — Лењинградска афера: стрељана су шесторица функционера из тог града, преко 200 је осуђено на затворске казне, око 2.000 је смењено и протерано из града.
- 3. октобар — Гетулио Варгас поново изабран за председника Бразила (мандат од јануара, па до самоубиства 1954).
- 3. октобар — Први индокинески рат: француски гарнизон напушта Цаобанг, разбијен је у повлачењу - у току је Виет Минхова офанзива којом су ставили под контролу скоро читаву границу са Kином.
- 7. октобар — Почела Кинеска инвазија Тибета.
- 8. октобар — Дан након што је Генерална скупштина УН подржала уједињење Kореје и прелазак 38. паралеле, Мао Цедунг наређује оснивање Народне добровољачке армије, на челу са ген. Пенг Дехуаијем.
- 10. октобар — Мао Цетунг издаје Директиву о сузбијању контрареволуционарне активности.
- 11. октобар — Државни секретар САД Акесон уверава Београд у "неку врсту помоћи" поводом суше, а Југославија ће "продати метал САД".
- 13. октобар — Јосип Броз обавестио амбасадора Алена о одлуци да се купи храна од САД, како би се избегла зимска криза (и јавност је обавештена).
- 15. октобар — Декрет савезне владе, ефективан од 1. 11., којим се укидају посебне привилегије у храни, становању и другим услугама за партијске и државне функционере.
- 19. октобар — Снаге УН заузеле Пјонгјанг, истог дана НР Kина улази у рат, тајним прелазом главнине добровољачке армије преко граничне реке Јалу у Северну Kореју (неке јединице су прелазиле и претходних неколико дана).
- 20. октобар — Трећи конгрес Антифашистичког фронта жена, Јосип Броз говори и о сатири (поводом "Јеретичке приче", Бранка Ћопића коју критикује); такође, Тито се захваљује на помоћи САД (већина од 430 милиона долара УНРРА-ине помоћи итд.).
- 20. октобар — Влада ФНРЈ тражи још 105 милиона долара помоћи од САД.
- 24. октобар — Плевенов план: француски премијер Рене Плевен излаже план стварања европске наднационалне армије, засебно од НАТО - Уговор о Европској обрамбеној заједници је потписан 1952, али је пропао у француској скупштини 1954.
- 24. октобар — У Берлину постављено Звоно слободе, поклон Американаца том граду.
- 25. октобар — Јужнокорејци стигли на реку Јалу, границу са Kином, почиње битка код Оњонга, прва већа између Kинеза и снага УН, у којој су Kинези разбили корејске снаге. Почиње и битка код Унсана.
- 25. октобар — Kинеска комунистичка војска је прешла границу Тибета.
- 26. октобар — Британски Доњи дом се састао у реконструисаној дворани, која је била уништена 1941.
- 29. октобар — Умро шведски краљ Густав V , наслеђује га Густаф VI Адолф (до 1973).
- 30. октобар — Побуна у граду Јаyа на Порторику против америчке власти, сузбијена за неколико дана.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Током Битке код Унсана дошло је до кинеско-америчког окршаја у коме су Американци претрпели велике губитке.
- 1. новембар — Један совјетски авио корпус је незванично прикључен кинеској војсци, истог дана долази до првих сукоба МиГ-15 са америчким клипним и млазним авионима - северозапад Kореје ће бити познат као Алеја Мигова.
- 1. новембар — Милитантни Порториканци покушали упасти у Труманову резиденцију Блаир Хоусе.
- 1. новембар — Алеш Беблер председава Саветом безбедности УН овог месеца.
- 2. новембар — Бомбе у три зграде у Трсту, које заузимају протитовске новине и агенција за штампу.
- 3. новембар — Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација 337 или Резолуција "Удружујемо се за мир": ако је Савет безбедности блокиран, ГС има ванредно специјално заседање.
- 4. новембар — Потписана је Европска конвенција о људским правима (на снази од 1953).
- 5. новембар — У Kореји је дато наређење снагама УН за бомбардовање свих зграда који могу бити склониште, истог дана је уништен већи део Kанггyеа, Синуију 8-ог итд., на мети су и мостови преко реке Јалу.
- 6. новембар — Основан Музеј примењених уметности у Београду.
- 6. новембар — Непалски краљ Трибхуван побегао са крунским принцем у индијску амбасаду, премијер Мохан Шамшер поставља сутрадан трогодишњег Гyанендру за краља - Трибхуван се враћа у земљу у фебруару, када ће породица Рана изгубити монопол на премијерску позицију.
- 7. новембар — Средомандатни избори у САД: демократи губе места у оба дома али задржавају већину. Ричард Никсон убедљиво изабран у Kалифорнији за Сенат, након кампање у којој је противкандидаткињу Хелен Гахаган Доуглас представио као блиску комунистима (добио је надимак "Трицкy Дицк"). Нови сенатор је и републиканац Еверет Дирксен.
- 8. новембар — Kорејски рат: прва борба млазних авиона у историји - амерички Ф-80 оборио МиГ 15.
- 11. новембар — Албански дипломатски представници протерани из Београда (у вези са граничарским инцидентима 12. 10. и 17. 10.), затворено и посланство у Тирани.
- 13. новембар — Пуковник Карлос Делгадо Чалбауд, шеф војне хунте у Венецуели, отет и убијен. Kасније током месеца постављен цивил Герман Суарез Фламерих (до 1952).
- 13. новембар — Авион са канадским ходочасницима на повратку из Рима ударио у планину код Гренобла, укупно 58 мртвих.
- 13. новембар — Њујорк Тајмс објављује интервју са надбискупом Степинцем у Лепоглави - равнодушан је према Титовим понудама (прошлог месеца се спекулирало да би могао бити пуштен ако напусти земљу).
- 16. новембар — САД и Франкистичка Шпанија су успоставили дипломатске односе, одобрен је кредит од 62 милиона за војску.
- 17. новембар — Генерална скупштина УН изгласала резолуцију "О дужностима држава у случају избијања непријатељства" .
- 17. новембар — Тибетански Далај Лама Тензин Гјатсо је, мада малолетан, преузео власт од регента.
- 24. новембар — Хари Труман даје 16 милиона долара из фондова Узајамне одбране за храну југословенској војсци.
- 24. новембар — Велика апалачка олуја погађа североисток САД, 383 погинулих.
- 28. новембар — Обновљени дипломатски односи између Југославије и Грчке.
- 29. новембар — Труманова администрација затражила од Kонгреса 38 милиона долара за помоћ Југославији (потписано 29. 12.).
- 30. новембар — Председник САД Труман каже да је могућа и употреба атомске бомбе у Kорејском рату - британски премијер Атли долази у хитну посету 4. 12..
- новембар - Почела репатријација грчке деце из Југославије (једина земља која је послушала препоруке УН).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла је у састав Етиопије као аутономна област.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Званично започело „радничко самоуправљање“ над имовином одузетом од предратних власника.
- Википедија:Непознат датум — Викентије Проданов, проглашен за патријарха српског
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар— Весна Вуловић, српска стјуардеса, ушла у Гинисову књигу рекорда као особа која је преживела пад са висине од 10.160 метара без падобрана (прем. 2016)
- 15. јануар — Морис Тресор, француски фудбалер[1]
- 18. јануар — Жил Вилнев, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1 (прем. 1982)[2]
- 18. јануар — Дино Менегин, италијански кошаркаш[3]
- 19. јануар — Жарко Зечевић, српски кошаркаш и спортски радник
- 22. јануар — Љубивоје Јовановић, српски академски сликар[4]
- 23. јануар — Милан Ерак, српски глумац (прем. 1995)[5]
- 24. јануар — Зоран Лаловић, српски музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и певач групе Краљевски апартман (прем. 2015)[6]
- 24. јануар — Данијел Отеј, француски глумац, редитељ и сценариста[7]
- 26. јануар — Ратислав Ђелмаш, српски бубњар (прем. 2021)
- 29. јануар — Ен Џилијан, америчка глумица[8]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Морган Ферчајлд, америчка глумица.
- 3. фебруар — Памела Франклин, британска глумица[9]
- 6. фебруар — Бранимир Ђокић, српски естрадни уметник и уметнички руководилац Народног ансамбла РТС-а
- 10. фебруар — Марк Спиц, амерички пливач[10]
- 12. фебруар — Мајкл Ајронсајд, канадски глумац[11]
- 13. фебруар — Питер Гејбријел, енглески музичар и музички продуцент[12]
- 14. фебруар — Јосипа Лисац, хрватска музичарка
- 18. фебруар — Џон Хјуз, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2009)[13]
- 18. фебруар — Сибил Шеперд, америчка глумица, певачица и модел[14]
- 22. фебруар — Џули Волтерс, енглеска глумица и књижевница[15]
- 22. фебруар — Џулијус Ирвинг, амерички кошаркаш[16]
- 25. фебруар — Јурица Јерковић, хрватски фудбалер (прем. 2019)[17]
Март
[уреди | уреди извор]- 8. март — Сеид Мемић Вајта, босанскохерцеговачки музичар и забављач, певач групе Тешка индустрија[18]
- 9. март — Милић Вукашиновић, српски музичар[19]
- 11. март — Боби Макферин, амерички музичар и диригент[20]
- 12. март — Хавијер Клементе, шпански фудбалер и фудбалски тренер[21]
- 13. март — Вилијам Х. Мејси, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент[22]
- 16. март — Кејт Нелиган, канадска глумица[23]
- 18. март — Бред Дуриф, амерички глумац[24]
- 20. март — Вилијам Херт, амерички глумац (прем. 2022)[25]
- 22. март — Горан Бреговић, српски музичар[26]
- 26. март — Алан Силвестри амерички композитор[27]
- 26. март — Мартин Шорт, канадско-амерички глумац, комичар, певач и сценариста[28]
- 30. март — Роби Колтрејн, шкотски глумац и писац (прем. 2022)[29]
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Кристина Лати, америчка глумица[30]
- 5. април — Предраг Манојловић, српски глумац[31]
- 5. април — Агнета Фелтског, шведска музичарка и глумица, најпознатија као чланица групе ABBA[32]
- 8. април — Миленко Павлов, српски глумац[33]
- 10. април — Еди Хејзел, амерички музичар, најпознатији као гитариста и певач фанк колектива Parliament-Funkadelic (прем. 1992)[34]
- 13. април — Рон Перлман, амерички глумац[35]
- 13. април — Вилијам Садлер, амерички глумац[36]
- 14. април — Предраг Јовановић, српски рок певач, познатији као Pedja the Boy[37]
- 16. април — Драган Мићаловић, српски глумац (прем. 2017)[38]
- 18. април — Григорије Соколов, руски пијаниста[39]
- 20. април — Александар Лебед, совјетски и руски официр и политичар
- 23. април — Ђурђица Барловић, хрватска певачица (прем. 1992)
- 28. април — Џеј Лено, амерички комичар, глумац, телевизијски водитељ, писац и продуцент[40]
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Џон Дил, амерички глумац.[41]
- 1. мај — Ден Флорек, амерички глумац.[42]
- 2. мај — Мухарем Сербезовски, македонско-босанскохерцеговачки певач, писац, преводилац и политичар
- 8. мај — Ристо Кубура, српски новинар, књижевник и публициста (прем. 2014)
- 10. мај — Миодраг Крстовић, српски глумац[43]
- 12. мај — Габријел Берн, ирски глумац, редитељ, сценариста и писац[44]
- 13. мај — Стиви Вондер, амерички музичар и музички продуцент[45]
- 16. мај — Георг Беднорц, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1987).[46]
- 17. мај — Јанез Дрновшек, словеначки политичар (прем. 2008)[47]
- 27. мај — Ди Ди Бриџвотер, америчка музичарка[48]
- 31. мај — Богдан Ђуричић, српски биохемичар, декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, академик САНУ (прем. 2008)[49]
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — Момчило Вукотић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2021)[50]
- 3. јун — Сузи Кватро, америчка музичарка и глумица[51]
- 13. јун — Катица Жели, српска глумица[52]
- 13. јун — Раде Марјановић, српски глумац[53]
- 13. јун — Радомир Михаиловић Точак, српски музичар, најпознатији као гитариста и оснивач групе Смак[54]
- 15. јун — Иван Голац, српски фудбалер и фудбалски тренер[55]
- 19. јун — Дарија Николоди, италијанска глумица, сценаристкиња и продуценткиња (прем. 2020)[56]
- 21. јун — Џои Крејмер, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе Aerosmith[57]
Јул
[уреди | уреди извор]- 9. јул — Виктор Јанукович, бивши председник и премијер Украјине[58]
- 9. јул — Адријано Паната, италијански тенисер[59]
- 19. јул — Сима Аврамовић, српски правник и универзитетски професор[60]
- 19. јул — Драган Сакан, оснивач и креативни директор компаније Њу Момент (прем. 2010)
- 22. јул — Жарко Требјешанин, српски психолог[61]
- 24. јул — Јадранка Стојаковић, босанскохерцеговачка музичарка (прем. 2016)[62]
Август
[уреди | уреди извор]- 11. август — Стив Вознијак, амерички рачунарски инжењер, програмер и предузетник, суоснивач компаније Епл[63]
- 15. август — Принцеза Ана, члан британске краљевске породице[64]
- 16. август — Неда Украден, српска певачица[65]
- 16. август — Мирко Цветковић, српски економиста и политичар, премијер Србије (2008—2012)[66]
- 23. август — Миљенко Дерета, српски редитељ, сценариста и активиста невладиног сектора (прем. 2014)[67]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 4. септембар — Александар Берчек, српски глумац[68]
- 4. септембар — Радмило Иванчевић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер[69]
- 7. септембар — Џули Кавнер, америчка глумица и комичарка[70]
- 10. септембар — Џо Пери, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Aerosmith[71]
- 18. септембар — Мирослав Лазански, српски новинар, војнополитички коментатор и писац (прем. 2021)[72]
- 21. септембар — Бил Мари, амерички глумац, комичар, сценариста, продуцент, редитељ и певач[73]
- 27. септембар — Кари-Хиројуки Тагава, јапанско-америчко-руски глумац и продуцент (прем. 2025)[74]
- 30. септембар — Лаура Ескивел, мексичка списатељица, сценаристкиња и политичарка[75]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Ренди Квејд, амерички глумац[76]
- 2. октобар — Мајк Радерфорд, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, гитариста и басиста група Genesis и Mike + The Mechanics[77]
- 6. октобар — Раде Ћалдовић, српски криминалац (прем. 1997)
- 7. октобар — Десимир Станојевић, српски глумац и певач (прем. 2020)[78]
- 8. октобар — Жужа Алмаши, мађарска клизачица на леду и тренер[79]
- 10. октобар — Нора Робертс, америчка књижевница[80]
- 16. октобар — Милош Бојанић, српски певач[81]
- 20. октобар — Том Пети, амерички музичар, музички продуцент и глумац (прем. 2017)[82]
- 25. октобар — Крис Норман, енглески музичар, најпознатији као певач групе Smokie[83]
- 31. октобар — Заха Хадид, британско-ирачка архитекткиња. (прем. 2016)[84]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Љубомир Љубојевић, српски шахиста[85]
- 7. новембар — Владислав Богићевић, српски фудбалер и фудбалски тренер[86]
- 7. новембар — Линдси Данкан, шкотска глумица[87]
- 15. новембар — Дејан Лучић, српски публициста и теоретичар завере[88]
- 17. новембар — Љубомир Нинковић, српски и југословенски музичар, композитор и аутор (прем. 2026)
- 22. новембар — Стивен ван Зант, амерички музичар, музички продуцент, глумац и активиста[89]
- 24. новембар — Злата Нуманагић, српска глумица[90]
- 28. новембар — Борис Бизетић, српски музичар, песник, комичар и ТВ водитељ[91]
- 28. новембар — Ед Харис, амерички глумац, продуцент, редитељ и сценариста[92]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 10. децембар — Мирослав Илић, српски певач[93]
- 14. децембар — Вики Мишел, енглеска глумица и продуценткиња[94]
- 14. децембар — Миле Новковић, српски фудбалер[95]
- 20. децембар — Артуро Маркез, мексички композитор[96]
- 22. децембар — Зијах Соколовић, босанскохерцеговачки глумац и редитељ[97]
- 23. децембар — Висенте дел Боске, шпански фудбалер и фудбалски тренер[98]
- 24. децембар — Милутин Јевђенијевић, српски епизодни глумац[99]
Непознат датум
[уреди | уреди извор]- Живојин Андрејић, српски историчар
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 21. јануар — Џорџ Орвел, енглески књижевник[100]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Карл Сајц, аустријски политичар[101]
- 13. фебруар — Рафаел Сабатини, италијански књижевник[102]
Март
[уреди | уреди извор]- 11. март — Хајнрих Ман, немачки књижевник[103]
- 19. март — Едгар Рајс Бароуз, амерички књижевник[104]
- 30. март — Леон Блум, француски политичар[105]
Април
[уреди | уреди извор]- 8. април — Вацлав Нижински, руски балетан[106]
Мај
[уреди | уреди извор]- 7. мај — Гаврило Дожић, патријарх српски[107]
- 24. мај — Арчибалд Вејвел, британски фелдмаршал[108]
Август
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Џорџ Бернард Шо, ирски књижевник[109]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 31. децембар — Карл Ренер, аустријски политичар и први канцелар те земље.[110]
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Сесил Френк Пауел
- Хемија — Ото Паул Херман Дилс и Курт Алдер
- Медицина — Едвард Калвин Кендал, Тадеус Рајхштајн и Филип Шоволтер Хенч
- Књижевност — Бертранд Расел
- Мир — Ралф Банч
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Marius Trésor - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Gilles Villeneuve - Biography”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Dino Meneghin | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Ljubivoje Jovanović | Autori | Aukcijska Kuća Srbinovski”. srbinovski-art.com. Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Milan Erak | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ SMP (2015-05-03). „In memoriam: Preminuo Zoran Lalović Lotke”. SMP (на језику: српски). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Daniel Auteuil | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Ann Jillian | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Pamela Franklin | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Mark Spitz | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Michael Ironside | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Peter Gabriel | Music Artist, Composer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „John Hughes | Writer, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Cybill Shepherd | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Julie Walters | Actress, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Julius Erving Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ Admin (2019-06-02). „Jerković Jurica”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Seid Memić Vajta - Biografija - ART mozaik”. web.archive.org. 2019-01-19. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Milić Vukašinović biografija | Biografija.info”. www.biografija.info. Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Bobby McFerrin | Composer, Actor, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Javier Clemente - Manager profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „William H. Macy | Actor, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Kate Nelligan | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Brad Dourif | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „William Hurt | Actor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Goran Bregovic | Composer, Actor, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Alan Silvestri | Composer, Music Department, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Martin Short | Actor, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Robbie Coltrane | Actor, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Christine Lahti | Actress, Director, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Predrag 'Miki' Manojlovic | Actor, Director, Script and Continuity Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Agnetha Fältskog Songs, Albums, Reviews, Bio ...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Milenko Pavlov | Actor, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Eddie Hazel Songs, Albums, Reviews, Bio & More...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Ron Perlman | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „William Sadler | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Na današnji dan: Rođen Peđa D Boj – večiti „hipik iz Kruševca“”. Rockomotiva (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Dragan Micalovic | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Grigory Sokolov Songs, Albums, Reviews, Bio & ...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Jay Leno | Producer, Writer, Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „John Diehl | Actor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Dann Florek | Actor, Director, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Miodrag 'Miki' Krstovic | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Gabriel Byrne | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Stevie Wonder | Music Artist, Actor, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1987”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27.
- ^ enciklopedija, Hrvatska. „Drnovšek, Janez”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Dee Dee Bridgewater's Biography”. web.archive.org. 2005-09-09. Архивирано из оригинала 09. 09. 2005. г. Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Djuricic Bogdan”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2025-01-15.
- ^ Admin (2010-01-27). „Vukotić Momčilo”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15.
- ^ „Suzi Quatro | Actress, Composer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Katica Zeli | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Rade Marjanovic | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „RADOMIR MIHAJLOVIĆ TOČAK”. Kablarnet (на језику: енглески). 2025-01-13. Приступљено 2025-01-16.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Ivan Golac (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Daria Nicolodi | Actress, Writer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Joey Kramer | Actor, Music Department, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Viktor Yanukovych | Facts, Biography, & Flight to Russia | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-01. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Adriano Panatta | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Prof. dr Sima Avramovic | Dobrodošli!”. simaavramovic.org. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Na dan 22.7.1950.: Rođen Žarko Trebješanin, srpski psiholog,...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Jadranka Stojaković (24.07.1950.-03.05.2016.) - Magazin Plus”. Magazin Plus (на језику: бошњачки). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Steve Wozniak | Producer, Actor, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Anne, the Princess Royal | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-13. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Neda Ukraden”. rateyourmusic.com.
- ^ „Mirko Cvetković”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Miljenko Dereta | Director, Writer, Second Unit Director or Assistant Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Aleksandar Bercek | Actor, Director, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Radmilo Ivancevic - Manager profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Julie Kavner | Actress, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Joe Perry | Music Department, Actor, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ Krivak, Srpski (2015-11-12). „Мирослав Лазански, новинар”. Српски кривак (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Bill Murray | Actor, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Cary-Hiroyuki Tagawa | Actor, Producer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Laura Esquivel | Writer, Additional Crew, Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Randy Quaid | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Mike Rutherford Songs, Albums, Reviews, Bio & ...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Desimir Stanojevic | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Olympedia – Zsuzsa Almássy”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Nora Roberts | Writer, Additional Crew, Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Miloš Bojanić”. Kafanski podsetnik. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Tom Petty | Music Artist, Actor, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Chris Norman music, videos, stats, and photos”. Last.fm (на језику: енглески). 2024-07-18. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Zaha Hadid | Biography, Buildings, Architecture, Death, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-16. Приступљено 2025-01-16.
- ^ Goran (2023-11-07). „Ljubomir Ljubojević”. Blog Šah-mat liste (на језику: српски). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Vladislav Bogicevic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Lindsay Duncan | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Dejan Lučić”. Pravac Knjige (на језику: српски). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Steven Van Zandt | Actor, Music Department, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Народна библиотека Др Душан Радић, Врњачка Бања - Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Злата Нуманагић (1950)”. www.vrnjackabiblioteka.org.rs. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Boris Bizetic | Composer, Actor, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Ed Harris | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Мирослав Илић”. Kablarnet (на језику: енглески). 2025-01-13. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Vicki Michelle | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Mile Novkovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Arturo Márquez”. Indianapolis Symphony Orchestra (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Zijah Sokolovic | Actor, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Vicente del Bosque - Manager profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Milutin Jevdjenijevic | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „George Orwell | Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Karl Seitz | Austrian President, Social Democrat, Mayor of Vienna | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Rafael Sabatini | Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ antikvarneknjige.com. „Hajnrih Man Knjige”. Antikvarneknjige.com (на језику: српски). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Edgar Rice Burroughs | Biography, Books, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Léon Blum | French Socialist Prime Minister & WW2 Resistance Leader | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Vaslav Nijinsky | Biography, Rite of Spring, Ballet Dancer, & Choreographer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Na dan 7.5.1950.: Umro Patrijarh srpski Gavrilo V...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Archibald Percival Wavell, 1st Earl Wavell | Middle East campaigns, North Africa, WW2 | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „George Bernard Shaw | Biography, Plays, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Karl Renner | Austrian Social Democrat, Chancellor, Politician | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-27. Приступљено 2025-01-16.
