Pimen Kijevski
| Pimen Kijevski | |
|---|---|
 Patrijarh Nil hirotoniše Pimena za mitropolita kijevskog | |
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 11 septembar 1389 |
| Mesto smrti | Halkidon, |
| Mitropolit kijevski i sve Rusije | |
Mitropolit Pimen († 11. septembra 1389, Halkidon) - episkop Ruske pravoslavne crkve, mitropolit kijevski i sve Rusije.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Pretpostavlja se da je rođen u Perejaslavlju (danas Pereslavlj-Zaleski), gde je verovatno primio monaški postrig. Do 1380. arhimandrit Perejaslavski. Kao iguman, najverovatnije, Pereslavsko-Zaleskog Gorickog Uspenskog manastira, on je bio na čelu sveštenstva i monaštva Perejaslavlja.
1380. godine, među trojicom arhimandrita, pratio je Mihaila u Carigrad gde je uzdignut u čin mitropolita. Kada je štićenik velikog kneza Dmitrija, Mihail-Mitiai, prešao Crno more i već se približavao Carigradu, vidljivom u daljini, razboleo se na brodu i iznenada umro. Svita koja ga je pratila, sa pozamašnom mitropolitskom riznicom, bila je u potpunoj zbunjenosti.
Međutim, nakon konsultacija, odlučili su da se ne vraćaju u Moskvu bez mitropolita, već da iz reda sveštenstva izaberu drugog kandidata koji je pratio Mitjaja. Posle žučnih debata, izabran je perejaslavski arhimandrit Pimen[1]. Car i patrijarh su odbili da postave drugog mitropolita za Rusiju, pošto je mitropolit Kiprijan već bio postavljen. Ipak, predstavnici Carigradske patrijaršije su ipak odlučili da se izvuku iz situacije na ovaj način: Patrijarh je najavio da će Pimena hirotonisati za mitropolita kijevskog i velikoruskog, a Kiprijana za mitropolita litvansko-maloruskog. Sveti Kiprijan nije dočekao čin hirotonije Pimena i otišao je u Litvaniju.
Veliki knez Dimitrije nije hteo da prizna Pimena za mitropolita. Kada su se Pimen i njegova pratnja približili Kolomni, veliki knez je naredio da ga uhvate i pošalju u Čuhlomu, gde je Pimen ostao u zatočeništvu čitavu godinu, zatim je prebačen u Tver. Carigradski patrijarh je više puta pisao velikom knezu i ubeđivao ga da primi Pimena u Moskvu i ukloni Kiprijana.
Godine 1382. došlo je do svađe između velikog kneza i Kiprijana, knez ga je uklonio iz mitropolije, i pozvao Pimena. Ali nekoliko meseci kasnije izabrao je novog kandidata za suzdalsku mitropoliju episkopa Dionisija. Poslavši ovog poslednjeg u Carigrad, knez je svojim pismima tražio od patrijarha da postavi Dionisija na čelo ruske mitropolije, i napisao je mnoge optužbe protiv Pimena. Patrijarh je ispunio molbu velikog kneza, postavivši Dionisija za mitropolita kijevskog i sve Rusije, a za suđenje Pimenu poslao je u Rusiju dva svoja mitropolita, koji su u Moskvu stigli u zimu 1384. godine. Pošto su ispitali Pimenov slučaj, proglasili su ga krivim i proglasili svrgnutim[2].
Pimen je, međutim, nastavio da služi i uspeo je da hirotoniše nekoliko episkopa. Posle intervencije velikog kneza 1389. Pimen je bio prinuđen da ponovo tajno otputuje u prestonicu Vizantije. Na Crnom moru su ga poverioci uhvatili i zatvorili. Pošto im je platio znatnu sumu, teško se oslobodio od njih. Lična hronika sadrži opširan opis ovog putovanja.
Umro je 11. septembra 1389. u Halkidonu. Sahranjen je u crkvi Svetog Jovana Krstitelja.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „SVЯTITELЬ KIPRIAN, MITROPOLIT KIEVSKIЙ I VSEЯ RUSI. ČASTЬ 2”. www.pravoslavie.ru. Pristupljeno 2024-01-31.
- ^ „Pimen Grek”. web.archive.org. 2007-11-09. Arhivirano iz originala 09. 11. 2007. g. Pristupljeno 2024-01-31.