Коломна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Коломна
рус. Коло́мна
Kolomna 04-2014 img34 Kremlin.jpg
Коломна
Административни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Централни
Област Московска област
Статус града 1781.
Становништво
Становништво
 — 2010. 144642
Географске карактеристике
Координате 55°05′00″ СГШ; 38°47′00″ ИГД / 55.083333° СГШ; 38.783333° ИГД / 55.083333; 38.783333Координате: 55°05′00″ СГШ; 38°47′00″ ИГД / 55.083333° СГШ; 38.783333° ИГД / 55.083333; 38.783333
Временска зона UTC+4
Површина 65,10[1] км2
Коломна на мапи Русије
Коломна
Коломна
Остали подаци
Градоначелник Валериј Шувалов
Поштански број 140400–140415
Позивни број 496 6
ОКАТО код 46438
Веб-сајт
www.colomna.ru

Коломна (рус. Коло́мна) град је у Русији и административно средиште Московске области. Утемељен је 1177. године. Налази се на обалама ријека Москве и Оке. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 144.642 становника. Налази се на Рјазањској линији Московске пруге, 116 km удаљена од Москве.

Зидине коломњанског кремља

Као и многи стари руски градови, Коломна има властити кремљ, средишњу утврду, сличну Московском кремљу. Коломњански кремљ је такође изграђен од црвене опеке. Био је дио система Велике одбрамбене линије. Неколико кула и дијелови зидина су добро очувани.

Историја[уреди]

Први пут се спомиње 1177. године, Коломна[2] је основана у периоду од 1140. до 1160. године, према најновијим археолошким истраживањима.[3] Име Коломне потиче из староруског израза "на кривини (у реци)", поготово пошто се стари град налази на оштрој кривини реке Москве. Године 1301. Коломна је инкорпорирана у Московску Кнежевину.[4]

Као и у неким другим древни руским градовима, Коломна има кремљ, који је цитадела слична оној познатој у Москви, а такође је направљена од црвене опеке.[5] Камен Коломна Кремља је саграђен од 1525. до 1531. године током владавине руског цара Василија III Ивановича. Коломна цитадела била је део градице Великог Абатиса[6] и, иако је велики део околног зида уклоњен у осамнаестом веку, а материјали који су се користили за изградњу других јавних зграда, преостали део зида, неколико кула и неколико унутрашњих зграда су очувани и одржавани у добром стању. Музеј се налази унутра. Испред фасаде налази се статуа Дмитрија Донскога, који прославља окупљање својих трупа у Коломни пре Битке код Куликова 1380. године.

Због осетљиве војне производње ракетних компоненти, Коломна је био затворени град до 1994. године. И даље се не налази као град Златног прстена упркос кремљу и великом броју добро очуваних цркава и манастира.


Транспорт[уреди]

Трамвајска линија у центру Коломне

Железница[уреди]

Коломна се налази на Рјазањској линији пруге Москве, 116 km (72 mi) од Москве. У Коломни постоји пет железничких станица (Коломна, Шчурово, Бохманово, Сичево) и један терминал (Голутвин).

Јавни превоз[уреди]

У граду се налазе два терминала за аутобус. Јавни превоз у граду саобраћа уз помоћ трамваја и аутобуса..

Водени саобраћај[уреди]

Коломна се налази на три реке и има путнички и транспортни саобраћај на води. Најпознатији је Бохманово.

Спортови[уреди]

Коломна има центар за брзо клизање и то је олимпијско клизалиште које се користи за руска и међународна првенства. Био је домаћин на Европском првенство у брзом клизању 2008. године и на Светском првенство у брзом клизању 2016 године. Тај центар се сматра једним од најсавременијих клизалишта на свету.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 144.642 становника, 5.487 (3,65%) мање него 2002.

Становништво Коломне (бројке у хиљадама)
Година 1897 1926 1939 1959 1962 1967 1970 1973 1976 1979
Становништво 20.9 35 85 118 125 131 136 140 145 146.5
Година 1982 1986 1989 1992 1996 1998 2000 2001 2003 2006
Становништво 151 158 162 163.7 153.6 152.1 150.7 149.6 150.1 148.0

Градови побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. "Регионы России. Основные социально-экономические показатели городов" - 2012 год
  2. „The History of Kolomna”. [in English]. 
  3. (на језику: руски) Мазуров А. Б. Средневековая Коломна в XIV — первой трети XVI вв. / Под ред. В. Л. Янина. М.: Александрия, 2001. С. 58
  4. Nossov K. S. Medieval Russian Fortresses AD 862-1480. Osprey Publishing. 2012. P. 8
  5. Brumfield W. C. Landmarks of Russian Architecture: A Photographic Survey. Routledge. pp. 94–95
  6. Several towers and two parts of walls

Спољашње везе[уреди]